Стефан Марковић - везивно ткиво репрезентације Србије!

Пријатељства за цео живот, понос, борба за медаљу до последњег даха! "Ми се дуго познајемо, дуго смо заједно, дуго смо пријатељи. Са Теом, ето, знам се још од 14. године, значи пола свог живота! То је за мене једна прелепа ствар, а ова познанства и другарства заиста значе много. Што кажу људи - за цео живот. Јако ми је драго што могу да дођем овде са породицом и доведем свог сина, да види све ово и већ тако мали осети једну прелепу атмосферу", рекао је дојучерашњи играч Уникахе.

Кошарка 14.07.2016 | 23:00 За Стефана Марковића већ се зна да је кошаркаш изузетних дефанзивних способности и један од играча који би и последњи атом снаге оставио за репрезентацију Србије и њене чланове. Међутим, тек у неформалним разговорима са асовима који представљају најјаче оружје Србије можете да схватите колико је Стефан заиста важан шраф за тим. Није да смо бројали, али не постоји члан садашње генерације Орлова који за дојучерашњег играча Уникахе није рекао да је „везивно ткиво“ екипе и да без њега тим никада не би био исти. 

Али, то само показује колико су добри међуљудски односи у тиму који нас је толико пута обрадовао током последњих година, са минималним изменама у саставима. Тим Србије делује као једна велика породица, сви су браћа, пријатељи, неки су се чак и окумили међусобно... А још један показатељ да сви они заиста квалитетно проводе свакодневницу када су скупа јесте и долазак доброг дела тима на Сребрно језеро, на отварање кампа "Тео 4". 

У групи специјалних гостију био је управо и Марковић, који са Милошем има готово перфектне односе, упркос тога што су један другом конкуренција у тиму.
"Стварно сам одушевљен, али и много поносан на Милоша што је деци омогућио овакве услове за тренинг и рад, али и живот у данима док су на Сребрном језеру. Баш смо причали са његовим братом пре него што смо дошли на терен - ми као клинци нисмо имали овакве услове за рад. Али, баш као што је рекао Крле (Ненад Крстић прим. аут), Милош је желео да једним делом врати дуг кошарци и омогући деци да уживају на једном овако лепом месту, да могу да тренирају и да се развијају у праве шампионе", отворио је разговор за МОЗЗАРТ Спорт бивши играч Уникахе.

Мада је годинама већ неизоставни део репрезентације Србије, његова каријера није се градила на камповима какав је Теодосић наменио младим полазницима на Сребрном језеру...
"Искрено, нисам баш долазио на кампове овог типа. Код мене је то више било оно шта се дешава са репрезентацијом. Ово ми је прво искуство са приватним камповима, али морам да кажем да сам заиста фасциниран. Много ми је драго што могу да будем овде уз мог пријатеља Милоша и да му пружим подршку у једном оваквом подухвату".

Стефанов одговор усмерио нас је на следеће питање - с обзиром на то да већ 15. јула репрезентација путује на Копаоник како би наставила припреме за Рио, Марковић је заједно са Богданом Богдановићем, Миланом Мачваном, Мирославом Радуљицом и Немањом Недовићем, потом и Ненадом Крстићем, одлучио да један од тек неколико слободних дана проведе са екипом, а не на мору, одмору...
"Јесте тако, у праву сте. Ми се дуго познајемо, дуго смо заједно, дуго смо пријатељи. Са Теом, ето, знам се још од 14. године, значи пола свог живота! То је за мене једна прелепа ствар, а ова познанства и другарства заиста значе много. Што кажу људи - за цео живот. Јако ми је драго што могу да дођем овде са породицом и доведем свог сина, да види све ово и већ тако мали осети једну прелепу атмосферу".

Сада Марковић хладне главе може да направи осврт и на недавно завршени турнир у Београду, на којем је Србија обезбедила учешће на Олимпијским играма први пут под именом - Србија - а генерално после 12 година паузе. 
"Мало је сада лакше погледати на све што се дешавало. Сигуран сам да је визу за Рио требало да обезбедимо још прошле године, али нисмо били најбољи када је било најпотребније на Евробаскету. Али, добили смо шансу да то урадимо код куће, а сви су тренирали и живели за тај тренутак када ћемо обезбедити визу. Пуно ми је срце због себе, али и због целог тима. Знам шта су све момци уложили како бисмо дошли до Рија, то је једна супер ствар. Сада идемо тамо да се боримо до краја".

Србија је за противнике у групној фази добила моћни Дрим тим, Француску, Венецуелу, Кину и Аустралију, што значи да би Орлови у идеалном сценарију могли да избегну САД практично све до финала. 
"Пре смо увек имали теже групе, па смо се укрштали са лакшим противницима. То се никад не зна, искрено, и све зависи од много фактора. Битно је прво да прођемо групу, па ћемо све остало. Ми свакако не бежимо од неких ствари, не бежимо од тога да имамо велику жељу и да хоћемо да се боримо највише што можемо. Као што је селектор рекао - то нам је амбиција од првог дана када смо се скупили. Доста степеница има на путу до успеха, али ми ћемо најрадије кренути од прве".

Оно што нам никако није промакло јесте да Стефанов наследник обожава лопту, али да је и даље „неодлучан“ између кошарке и фудбала.
"А-ха-ха, све воли, само да је лопта ту. По цео дан је с лоптом, то је невероватно. Има брдо играчака, али њему је лопта најдража. Али, нека га, поносан сам када га видим тако срећног", закључио је Марковић.

Извор: моззартспорт