Stefan Marković - vezivno tkivo reprezentacije Srbije!

Prijateljstva za ceo život, ponos, borba za medalju do poslednjeg daha! "Mi se dugo poznajemo, dugo smo zajedno, dugo smo prijatelji. Sa Teom, eto, znam se još od 14. godine, znači pola svog života! To je za mene jedna prelepa stvar, a ova poznanstva i drugarstva zaista znače mnogo. Što kažu ljudi - za ceo život. Jako mi je drago što mogu da dođem ovde sa porodicom i dovedem svog sina, da vidi sve ovo i već tako mali oseti jednu prelepu atmosferu", rekao je dojučerašnji igrač Unikahe.

Košarka 14.07.2016 | 23:00 Za Stefana Markovića već se zna da je košarkaš izuzetnih defanzivnih sposobnosti i jedan od igrača koji bi i poslednji atom snage ostavio za reprezentaciju Srbije i njene članove. Međutim, tek u neformalnim razgovorima sa asovima koji predstavljaju najjače oružje Srbije možete da shvatite koliko je Stefan zaista važan šraf za tim. Nije da smo brojali, ali ne postoji član sadašnje generacije Orlova koji za dojučerašnjeg igrača Unikahe nije rekao da je „vezivno tkivo“ ekipe i da bez njega tim nikada ne bi bio isti. 

Ali, to samo pokazuje koliko su dobri međuljudski odnosi u timu koji nas je toliko puta obradovao tokom poslednjih godina, sa minimalnim izmenama u sastavima. Tim Srbije deluje kao jedna velika porodica, svi su braća, prijatelji, neki su se čak i okumili međusobno... A još jedan pokazatelj da svi oni zaista kvalitetno provode svakodnevnicu kada su skupa jeste i dolazak dobrog dela tima na Srebrno jezero, na otvaranje kampa "Teo 4". 

U grupi specijalnih gostiju bio je upravo i Marković, koji sa Milošem ima gotovo perfektne odnose, uprkos toga što su jedan drugom konkurencija u timu.
"Stvarno sam oduševljen, ali i mnogo ponosan na Miloša što je deci omogućio ovakve uslove za trening i rad, ali i život u danima dok su na Srebrnom jezeru. Baš smo pričali sa njegovim bratom pre nego što smo došli na teren - mi kao klinci nismo imali ovakve uslove za rad. Ali, baš kao što je rekao Krle (Nenad Krstić prim. aut), Miloš je želeo da jednim delom vrati dug košarci i omogući deci da uživaju na jednom ovako lepom mestu, da mogu da treniraju i da se razvijaju u prave šampione", otvorio je razgovor za MOZZART Sport bivši igrač Unikahe.

Mada je godinama već neizostavni deo reprezentacije Srbije, njegova karijera nije se gradila na kampovima kakav je Teodosić namenio mladim polaznicima na Srebrnom jezeru...
"Iskreno, nisam baš dolazio na kampove ovog tipa. Kod mene je to više bilo ono šta se dešava sa reprezentacijom. Ovo mi je prvo iskustvo sa privatnim kampovima, ali moram da kažem da sam zaista fasciniran. Mnogo mi je drago što mogu da budem ovde uz mog prijatelja Miloša i da mu pružim podršku u jednom ovakvom poduhvatu".

Stefanov odgovor usmerio nas je na sledeće pitanje - s obzirom na to da već 15. jula reprezentacija putuje na Kopaonik kako bi nastavila pripreme za Rio, Marković je zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem, Milanom Mačvanom, Miroslavom Raduljicom i Nemanjom Nedovićem, potom i Nenadom Krstićem, odlučio da jedan od tek nekoliko slobodnih dana provede sa ekipom, a ne na moru, odmoru...
"Jeste tako, u pravu ste. Mi se dugo poznajemo, dugo smo zajedno, dugo smo prijatelji. Sa Teom, eto, znam se još od 14. godine, znači pola svog života! To je za mene jedna prelepa stvar, a ova poznanstva i drugarstva zaista znače mnogo. Što kažu ljudi - za ceo život. Jako mi je drago što mogu da dođem ovde sa porodicom i dovedem svog sina, da vidi sve ovo i već tako mali oseti jednu prelepu atmosferu".

Sada Marković hladne glave može da napravi osvrt i na nedavno završeni turnir u Beogradu, na kojem je Srbija obezbedila učešće na Olimpijskim igrama prvi put pod imenom - Srbija - a generalno posle 12 godina pauze. 
"Malo je sada lakše pogledati na sve što se dešavalo. Siguran sam da je vizu za Rio trebalo da obezbedimo još prošle godine, ali nismo bili najbolji kada je bilo najpotrebnije na Evrobasketu. Ali, dobili smo šansu da to uradimo kod kuće, a svi su trenirali i živeli za taj trenutak kada ćemo obezbediti vizu. Puno mi je srce zbog sebe, ali i zbog celog tima. Znam šta su sve momci uložili kako bismo došli do Rija, to je jedna super stvar. Sada idemo tamo da se borimo do kraja".

Srbija je za protivnike u grupnoj fazi dobila moćni Drim tim, Francusku, Venecuelu, Kinu i Australiju, što znači da bi Orlovi u idealnom scenariju mogli da izbegnu SAD praktično sve do finala. 
"Pre smo uvek imali teže grupe, pa smo se ukrštali sa lakšim protivnicima. To se nikad ne zna, iskreno, i sve zavisi od mnogo faktora. Bitno je prvo da prođemo grupu, pa ćemo sve ostalo. Mi svakako ne bežimo od nekih stvari, ne bežimo od toga da imamo veliku želju i da hoćemo da se borimo najviše što možemo. Kao što je selektor rekao - to nam je ambicija od prvog dana kada smo se skupili. Dosta stepenica ima na putu do uspeha, ali mi ćemo najradije krenuti od prve".

Ono što nam nikako nije promaklo jeste da Stefanov naslednik obožava loptu, ali da je i dalje „neodlučan“ između košarke i fudbala.
"A-ha-ha, sve voli, samo da je lopta tu. Po ceo dan je s loptom, to je neverovatno. Ima brdo igračaka, ali njemu je lopta najdraža. Ali, neka ga, ponosan sam kada ga vidim tako srećnog", zaključio je Marković.

Izvor: mozzartsport