80. рођендан "Бео зоо врта": Стижу и пингвини

Београдски зоо врт прославио је данас 80. рођендан и најавио модернизацију овог животињског царства у срцу Београда, у коме ће дом ускоро наћи и нове врсте.

Србија 12.07.2016 | 22:51 Најстарији становник Врта добре наде је легендарни крокодил Муја који је старији чак и од Зоо врта, јер се ту доселио одмах по отварању. Преживео је и два бомбардовања, а данас је жив и здрав дочекао овај јубилеј.

Током 80 година постојања зоо врт се сусретао с многобројним успонима и падовима, а као још једну легенду међу више до 200 различитих животиња издвојићемо чувену шимпанзу Самија који је у зоо врту заслужено добио и свој споменик.



Шимпанза Сами је први човеколики мајмун који је стигао у Београдски зоолошки врт. Било је то 12. јануара 1988. године. Одрасле шимпанзе, нарочито мужјаци, изузетно су опасне и агресивне животиње, неколико пута снажније од човека.

Сами је постао познат зато што је два пута сам развалио решетке и успео да побегне у центар Београда. О њему су писали и светски медији, тако да је био и планетарно познат.



Тиме што је успео двапут да побегне и прошета по граду, а да никога није напао нити било какву штету причинио, Сами је показао своју величину и сада, а успомена на њега и даље живи.



У убеђивању шимпанзе да се “преда” највећу улогу имао је Вук Бојовић, некадашњи директор Зоо врта, захваљући коме је ова београдска оаза кренула узлазном путањом.

Сами је живео од 1979. до 1992. године и имао је ћерку Зорицу. Споменик најпознатијој шимпанзи подигнут је поред објекта с приматима 1996. године.

МАЛИ МАЗИО РАКУНА

На данашњој прослави 80 година постојања Бео зоо врта био је и градоначелник Београда Синиша Мали који се поиграо са ракуном и најавио боље услове за животиње у Врту добре наде.



Мали је истакао да је задатак ове установе да сваке године привуче још пет одсто нових посетилаца, а обавеза Града Београда је да инвестира у ово животињско царство како би Београд постао незаобилазна дестинација.

Он је најавио изградњу пингванаријума у који би нови становници требало да се доселе на јесен, али и нове објекте за лењивца и мравоједа који ће ускоро доћи. Иако би Београђани у зоо врту највише волели да виде носорога, како каже градоначелник, то је немогућа идеја, која нажалост тешко да ће бити икада остварена.

Пингвини би крајем септембра требало да се уселе у нови објекат у чију је изградњу, како каже Мали, уложено око 250.000 евра.



Градоначелник Београда замолио је директора зоо врта Србољуба Алексића да се у наредном периоду замене табле с називима животиња, и да буду двојезичне – на енглеском и српском језику, како би и страни посетиоци могли да се информишу о врсти коју гледају.

Директор Бео зоо врта Србољуб Алексић истакао је да је 80 година постојања велики јубилеј богате историје током које је било пуно успона и падова.

“Највећа експанзија догодила се од 1986. године када је дошао Вук Бојовић. На нама је да наставимо његов рад и створимо још бољи врт. Морамо да дамо све од себе да ове животиње имају што боље услове за живот”, рекао је директор.



Алексић је најавио да ће Зоо врт осим новог простора за пингвине, добити и нове кавезе за велике птице, у току је реконструкција простора за вукове, а завршене су нове куће за лењивце и мравоједе, који стижу до краја лета.

Београдски зоолошки врт отворен је 1936. године на иницијативу тадашњег градоначелника, индустријалца Владе Илића. Приликом формирања заузимао је простор од око три и по хектара, али је врло брзо проширен на преко 10, да би након Другог светског рата био ограничен на седам, колико и данас заузима.



Решење Зоолошког врта из 1936. године представља јединствену целину у урбанистичком и архитектонском смислу. Пројектовао га је инжењер Александар Крстић, творац низа објеката и паркова тадашњег Београда, који је био и први вршилац дужности директора БЕО Зоо врта. Други светски рат прекинуо је амбициозне планове у вези са његовом изградњом и проширењем. Након рата, обновљен је један његов део, а процват доживљава крајем 80-их година.



Његов животињски фонд чини више од 1.500 примерака, међу којима има 250 животињских врста.

ЗА ВИКЕНД ЗАБАВА ЗА НАЈМЛАЂЕ

Овог викенда посетиоце Врта добре наде очекује богат програм. Малишанима ће у суботу 16. јула певати хор Чаролија, долази и Миња Субота, а биће одржане и друге манифестације.



А у недељу ту ће бити, аниматори, кловнови и друга забава за децу. У оквиру простора у коме се налази мајмуни посетиоци могу да погледају изложбу карикатура о животињама, Анимал Цартоон.

Извор: Мондо.рс
Фото: Мондо.рс