Велики црквено-народни сабор у Лешници

Враћамо се дубоким истинама постојања када се присетимо како је подвижни Валеријан у делу исказивао свето Јеванђеље по којем „велики увек треба да служе мањима“. Том енергијом овај епископ био је вођен и када је замонашио потоњег патријарха српског Германа, када је, кажу, „излазио из себе“.

Србија 12.07.2016 | 12:04 Видим то као причу о непрекидним круговима знања, духовности, учености, посвећености народу и вери, рекао је градоначелник Лознице Видоје Петровић на обележавању 4о година од упокојења првог епископа шумадијског Валеријана, рођеног Лешничанина и Јадранина, на великом културном и духовном сабору у порти цркве у Варош Лешници, под чијим је покровитељством штампана књига о једном од најугледнијих српских архијереја, али и на светковини поводом Петровдана, великог православног празника.

Говорећи о књизи, чији је аутор протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник "Гласа Цркве" Епархије шабачке СПЦ, Петровић је у препуној порти цркве у тој лепој варошици измешу Дрине с једне стране и Видојевице и Цера са друге, нагласио да је то "сага о човеку који би вас водио са вечно упаљеним светлом, испод којег би увек било више места за живот. У томе је смисао сабора великих умова чија је духовна надградња постала инспирација биолошког и материјалног света".

"Наше залагање да се у Лешници обнови спомен-дом знаменитом духовнику, ново је место под сунцем за достојанство, стрпљивост, мир и толеранцију. Тим светосавским вредностима које је из себе исијавао владика Валеријан смерно нас позивајући да надрастамо деобе и сеобе, сукобе, неуспехе и нетрпељивост, ми смо у Лозници прилазили обновом духовних светилишта, подизањем нових храмова, улица са именима наших богослова... Овде у Лешници, са благословом нашег владике Лаврентија, желимо Спомен-дом епископа Валеријана који ће постати кућа узвишене духовности и природни савез градске и црквене општине", поручио је лознички градоначелник, који је као дечак у лешничкој цркви имао част да узме благослов од владике Валеријана.

Епископ шабачки Лаврентије је у својој беседи рекао је да је "имао велики част да у Сабору СПЦ готово пуну деценију седи са владиком Валеријаном, који је био диван човек, знаменит духовних, врстан архијереј за понос Српској православној цркви и њемом роду на многаја љета". Владика Лаврентије и протођакон др Љубомир Ранковић захвалили су се, како су истакли, од свег срца градоначелнику Лознице, "који је на овај, али и друге начине, развијајући никад боље садржаје у Вуковом Тршићу и читавом Јадру, показао да цени и културу, и духовност, и издавачке подухвате попут овог, који ће наџивети не само све нас, већ и све грађевине ма какве оне биле".



"Владика Валерија је био дијамант Српске православне цркве, усправан, истрајан, господствени и у временима када то није било ни лако, ни једноставно", рекао је протођакон др Љубомир Ранковић. "Стављајући чак и свој живот на коцку, одиграо је пресудну улогу да СПЦ не подржи иницијативу да Броз добије Нобелову награду, сматрајући да црква заиста треба да води рачуна о образу, не дневно, месечно и годишње, већ за деценије и векове унапред.

Познато је да му је пола деценије, мада је био епископ, било забрањено кретање, као и да је доживео удес од ког се никад није опоравио под неразјашњеним околностима. Ништа га није омело да далеко унапред води рачуна и о цркви, и о нашем роду, и о нашој отаџбини. Зато га данас с радошћу, не само славимо, већ волимо као свог најрођенијег.

Прота Сава Арсенијевић из Епархије шумадијске СПЦ, кога је владика Валеријан рукоположио, захвалио је Јадранима, "што на леп и достојанствен начин чувају сећање на чувеног архијереја, који је свим срцем љубио све Србе, али и друге часне људе, без обзира на то из ког краја били". Рекао је да ускоро ова епархија, уз благослов владике Јована, издаје монографију о владици Валеријану.



Први пут у порти лешничке цркве, после промоције ове књиге, организовано је паљење лила за најмлађе, а међу гостима било је доста деце и одраслих и из суседне Републике Српске. Милош Мирковић и његова супруга Јована довели су троје деце - Александру, Александра и Теодору, да баш у Лешници, вароши владике Валеријана, "лилају".

"Овако величанствени народни сабор у порти цркве, на оваквом нивоу, са садржајима који крепе душу, нисам ни видео, ни доживео", рекао нам је Бијељинац Милош Мирковић.

БН телевизија (В.М.)