Veliki crkveno-narodni sabor u Lešnici
Vraćamo se dubokim istinama postojanja kada se prisetimo kako je podvižni Valerijan u delu iskazivao sveto Jevanđelje po kojem „veliki uvek treba da služe manjima“. Tom energijom ovaj episkop bio je vođen i kada je zamonašio potonjeg patrijarha srpskog Germana, kada je, kažu, „izlazio iz sebe“.
Srbija 12.07.2016 | 12:04
Govoreći o knjizi, čiji je autor protođakon dr Ljubomir Ranković, glavni urednik "Glasa Crkve" Eparhije šabačke SPC, Petrović je u prepunoj porti crkve u toj lepoj varošici izmešu Drine s jedne strane i Vidojevice i Cera sa druge, naglasio da je to "saga o čoveku koji bi vas vodio sa večno upaljenim svetlom, ispod kojeg bi uvek bilo više mesta za život. U tome je smisao sabora velikih umova čija je duhovna nadgradnja postala inspiracija biološkog i materijalnog sveta".
"Naše zalaganje da se u Lešnici obnovi spomen-dom znamenitom duhovniku, novo je mesto pod suncem za dostojanstvo, strpljivost, mir i toleranciju. Tim svetosavskim vrednostima koje je iz sebe isijavao vladika Valerijan smerno nas pozivajući da nadrastamo deobe i seobe, sukobe, neuspehe i netrpeljivost, mi smo u Loznici prilazili obnovom duhovnih svetilišta, podizanjem novih hramova, ulica sa imenima naših bogoslova... Ovde u Lešnici, sa blagoslovom našeg vladike Lavrentija, želimo Spomen-dom episkopa Valerijana koji će postati kuća uzvišene duhovnosti i prirodni savez gradske i crkvene opštine", poručio je loznički gradonačelnik, koji je kao dečak u lešničkoj crkvi imao čast da uzme blagoslov od vladike Valerijana.
Episkop šabački Lavrentije je u svojoj besedi rekao je da je "imao veliki čast da u Saboru SPC gotovo punu deceniju sedi sa vladikom Valerijanom, koji je bio divan čovek, znamenit duhovnih, vrstan arhijerej za ponos Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njemom rodu na mnogaja ljeta". Vladika Lavrentije i protođakon dr Ljubomir Ranković zahvalili su se, kako su istakli, od sveg srca gradonačelniku Loznice, "koji je na ovaj, ali i druge načine, razvijajući nikad bolje sadržaje u Vukovom Tršiću i čitavom Jadru, pokazao da ceni i kulturu, i duhovnost, i izdavačke poduhvate poput ovog, koji će nadživeti ne samo sve nas, već i sve građevine ma kakve one bile".
"Vladika Valerija je bio dijamant Srpske pravoslavne crkve, uspravan, istrajan, gospodstveni i u vremenima kada to nije bilo ni lako, ni jednostavno", rekao je protođakon dr Ljubomir Ranković. "Stavljajući čak i svoj život na kocku, odigrao je presudnu ulogu da SPC ne podrži inicijativu da Broz dobije Nobelovu nagradu, smatrajući da crkva zaista treba da vodi računa o obrazu, ne dnevno, mesečno i godišnje, već za decenije i vekove unapred.
Poznato je da mu je pola decenije, mada je bio episkop, bilo zabranjeno kretanje, kao i da je doživeo udes od kog se nikad nije oporavio pod nerazjašnjenim okolnostima. Ništa ga nije omelo da daleko unapred vodi računa i o crkvi, i o našem rodu, i o našoj otadžbini. Zato ga danas s radošću, ne samo slavimo, već volimo kao svog najrođenijeg.
Prota Sava Arsenijević iz Eparhije šumadijske SPC, koga je vladika Valerijan rukopoložio, zahvalio je Jadranima, "što na lep i dostojanstven način čuvaju sećanje na čuvenog arhijereja, koji je svim srcem ljubio sve Srbe, ali i druge časne ljude, bez obzira na to iz kog kraja bili". Rekao je da uskoro ova eparhija, uz blagoslov vladike Jovana, izdaje monografiju o vladici Valerijanu.
Prvi put u porti lešničke crkve, posle promocije ove knjige, organizovano je paljenje lila za najmlađe, a među gostima bilo je dosta dece i odraslih i iz susedne Republike Srpske. Miloš Mirković i njegova supruga Jovana doveli su troje dece - Aleksandru, Aleksandra i Teodoru, da baš u Lešnici, varoši vladike Valerijana, "lilaju".
"Ovako veličanstveni narodni sabor u porti crkve, na ovakvom nivou, sa sadržajima koji krepe dušu, nisam ni video, ni doživeo", rekao nam je Bijeljinac Miloš Mirković.
BN televizija (V.M.)
Komentari / 0
Ostavite komentar