Био је премлад да би се сјећао дебакла из Атине, али сад жели да Србију врати у врх!

"Лакнуло ми је, искрено. Лакнуло ми је када је судија свирао крај, када сам видео колико добро играмо, колико уживамо на терену", рекао је херој српског тима.

Кошарка 14.07.2016 | 09:15 После шест узбудљивих дана квалификације за Олимпијске игре окончане су апсолутном победом Србије! После надигравања Чешке у полуфиналу Орлови су разбили и Порторико са 108:77, а опет је кључна фигура одличног издања српских играча био Никола Јокић! Логично, заслужио је нешто касније и титулу најкориснијег играча турнира! 

Толико пута помињан у готово свим текстовима ових дана, али апсолутно је заслужио свако слово, сваку реч и похвалу. Био је најважнија карика у машинерији Александра Ђорђевића, најбољи појединац, остављао је без даха својим потезима, асистенцијама и реализацијама и доказао да је будућност српске и светске кошарке.

Писали смо већ да је Србија јако дуго чекала дан када ће се поново наћи у друштву највећих, а да је Никола Јокић играч какав је недостајао овом тиму. А онда је изашао на терен и показао да је најбољи. Уписао је деби какав се не памти.

"Сјајно се осећам. Можда сам мало уморан, можда су ми емоције пале... Завршили смо све, идемо у Рио, па ми је лакнуло кад је дошао крај", рекао је Јокић и у даху наставио:

"Лакнуло ми је, искрено. Лакнуло ми је када је судија свирао крај, када сам видео колико добро играмо, колико уживамо на терену. Подигли смо и публику на ноге. Уживали смо ми, навијачи, на крају и тренери са нама. Играли смо сјајно, једни за друге. Мислим да ћемо тако наставити. Можда противник није био звучно име, али важно је да смо ми показали да смо тим и да нам није битно колико је противник јак, јер ми ћемо да одрадимо своје, до краја".

У разговору са најбољим младим српским играчем видео се шампионски сјај и пламен који букти и који ће дуго горети. А онда смо се сетили како је Србије завршила последње учешће на Олимпијским играма. И сада замислите како је Николи Јокићу, који је у тренутку када је заједница Србије и Црне Горе разбијена у парампарчад у Атини 2004. имао само девет година! Практично се ни не сећа дебакла који смо тада доживели, али како сам признаје - спреман је да Србију са својим саиграчима води напред. 

"Нисам ни гледао тада наше кошаркаше уживо, већ само преко телевизије. Ни не сећам се толико добро Олимпијских игара... али свакако ћемо у Рију покушати да дамо све од себе. Какав год буде резултат, биће добро, ако знамо да смо на терену урадили све што је у нашој моћи. То ће за нас бити довољно", скромно је истакао млади Сомборац.

Неизбежно питање у тренуцима славља било је везано за дебитантске наступе у дресу националног тима, скандрање "МВП, МВП" са трибина и титулу најкориснијег играча на турниру?

"То је небитно. Није то само моја заслуга. Видите Богдана, Теа, Радуљицу... Они доминирају у својим екипама. Ту је и селектор Ђорђевић. Ово је скуп невероватних играча. Помажемо једни другима, дружимо се, упознајемо једни друге. Мени су лично јако помогли да се овде уклопим што пре. И сигуран сам да ће бити све боље и боље".

Скроман, али велики мајстор! И најсветлија будућност кошаркашке сцене.

Извор: моззартспорт