Анализа: Енди Мари - поново међу елитом!

“Енди је један од најбољих у елиминисању највећих оружја противника“, рекао је Томаш Бердих после пораза од Марија у полуфиналу Вимблдона.

Тенис 11.07.2016 | 23:30 У финалу са Раонићем није Мари учинио само то, него је и разголитио и под лупу ставио највеће Милошеве слабости и рутински је дошао до своје треће Грен слем титуле – 6:4, 7:6 (7-3), 7:6 (7-2).

До финала је Раонић сервирао скоро 23 аса по мечу, а сада их је имао само осам – међутим, није то оно најважније, већ чињеница да ни сервис-винера није било много и да је Мари и сервисе од преко 230 км/х успевао не само да врати у поље, већ да то учини дубоко и оштро.

Јесте направио само један брејк, али у првом сету, који је скоро увек најважнији за почетника у финалу као што је Раонић био. Осим тога, Енди је створио још шест брејк шанси и константно је претио Милошу, који се потом у оба тај брејка распао под притиском.

“Вежбам ритерн доста, није се то случајно десило, моја игра базира се на томе. Када ми је било 15-16 година и када сам отишао у Шпанију, нисам баш толико радио на ритерну, али откад сам на АТП туру, много сам времена уложио у то, бар 30 минута дневно. Некада се сервис и ритерн изоставе, само се мало вежбају на крају, али то су најважнија два ударца у тенису“, објаснио је Мари.

Осим на ритерн, Енди је знао да мора да се фокусира на ’пасинг шот’, а у оба сегмента игре најбољи је на свету, уз Ђоковића. ’Бушио’ је Милоша на мрежи како је стигао, Раонић је освојио 62% поена после јуриша напред (46-74), а оне најбитније није.

Канађанин рођен у Подгорици био је можда сувише тврдоглав нападајући Маријеву бекхенд страну, а када је видео како му често не успева да освоји поен на мрежи, изгубио је и самопоуздање, па је на брејк лопти у првом сету лак форхенд волеј спустио у мрежу.

Друге опције тешко да је додуше било јер је Милош био видно инфериоран у иоле дужим разменама са основне линије, а неретко је промашивао и форхенде у пењању који су му беспрекорно функционисали у претходне две недеље.

Мари је одиграо тактички савршено, нигде није журио и грешке је свео на минимум – укупно их је направио 12, али само једна могла је да му се освети, на брејк лопти у другом сету бекхенд слајс послао је у мрежу.

Није Ендија, али тај ударац скупо је коштао Раонића – још у дуелу са Федерером видело се да му доноси више штете него користи када нападне на тај начин. Милош је и сада много поена изгубио тако, укључујући и преломне прве мини брејкове у оба тај брејка.

Први пут је добио кратку лопту и уместо да заврши спином, он је покушао слајсом и лоше је захватио лопту која је завршила у мрежи. Други пут је напад био сувише плитак и опет на бекхенд, а за Ендија је то била посластица – паралела и фактички крај меча.

Једину шансу Раонић је имао двадесетак минута пре тога – при резултату 2:2 у трећем сету, после два сата и десет минута игре, први пут је стигао до 0:30, а онда и до две везане брејк лопте. На првој га је Мари изненадио сервисом у форхенд, што је и иначе радио успешно током целог окршаја, а на другој је дочекао Милошеву грешку – погађате, бекхенд слајсом.

Мари је први човек у последњих шест година који је освојио Грен слем титулу, а да при том није савладао никога од чланова ’велике четворке’. Међутим, поштено је рећи да му је тениска карма вратила услугу јер је до сада имао најтежи пут – у претходних десет Грен слем финала састајао се или са Федерером или са Ђоковићем, а финала су ипак специфична у односу на остале мечеве.

За разлику од Шкота, његови највећи ривали пробили су лед са играчима који нису припадали крему – Федерер са Филипусисом, а после је имао и Багдатиса и Гонсалеса, Надал са Пуертом у Паризу (полуфинале с Федерером), а Ђоковић са Цонгом у Мелбурну (додуше, осталих 19 финала Новак је играо са неким од чланова одабраног клуба, а и тада је у полуфиналу добио Федерера).

Сарадња са Иваном Лендлом очигледно даје резултате јер је и трећу Грен слем титулу Мари освоио са њиме и заслужио ју је апсолутно. “Само има среће“, нашалио се Мари док је још долазио себи после суза радосница, али ту од среће нема ни ’с’ – пун самопоуздања, Енди ће у наредном периоду бити најозбиљнији конкурент Новаку Ђоковићу и доказао је да заслужено припада тениској елити.

“Иван је вођа и верујем у оно што каже, превасходно због резултата које смо постигли заједно. Увек ме тера да играм офанзивније и отуда резултати – допада ми се што је врло искрен и што каже тачно оно што мисли. Не волим увек то да чујем, али то је често управо оно што треба да чујем“, каже Енди и образлаже разлику у осећају у односу на своју прву вимблдонску титулу:

“Осећам се много боље – срећнији сам, задовољнији. Ово је било само за мене и за мој тим, а 2013. сам осећао једино чисто олакшање. Сада ћу више да уживам“.

Са друге стране, Раонић је заузео најисправнији могући став – свестан је успеха који је направио, али он га неће опустити, напротив.

“Радићу на свему, буквално на свему како бих опет дошао до овакве прилике – морам да будем спремнији, јачи, да побољшам ритерн, али и сервис, ефикасност када излазим напред“, каже Милош и додаје:

“Генерално, осећај је феноменалан – два пута сам запео у полуфиналу у прошлости, а сада сам направио корак напред. Такође, против Гофана сам први пут у каријери преокренуо 0-2 у сетовима – показао сам петљу, показао сам енергију“.

Милош је показао да је на правом путу, а с обзиром на то какву радну етику поседује, можемо да очекујемо да ће закрпити још неке рупе у игри и да ћемо га поново гледати у завршницама Грен слем турнира.

Извор: Б92