Analiza: Endi Mari - ponovo među elitom!

“Endi je jedan od najboljih u eliminisanju najvećih oružja protivnika“, rekao je Tomaš Berdih posle poraza od Marija u polufinalu Vimbldona.

Tenis 11.07.2016 | 23:30 U finalu sa Raonićem nije Mari učinio samo to, nego je i razgolitio i pod lupu stavio najveće Miloševe slabosti i rutinski je došao do svoje treće Gren slem titule – 6:4, 7:6 (7-3), 7:6 (7-2).

Do finala je Raonić servirao skoro 23 asa po meču, a sada ih je imao samo osam – međutim, nije to ono najvažnije, već činjenica da ni servis-vinera nije bilo mnogo i da je Mari i servise od preko 230 km/h uspevao ne samo da vrati u polje, već da to učini duboko i oštro.

Jeste napravio samo jedan brejk, ali u prvom setu, koji je skoro uvek najvažniji za početnika u finalu kao što je Raonić bio. Osim toga, Endi je stvorio još šest brejk šansi i konstantno je pretio Milošu, koji se potom u oba taj brejka raspao pod pritiskom.

“Vežbam ritern dosta, nije se to slučajno desilo, moja igra bazira se na tome. Kada mi je bilo 15-16 godina i kada sam otišao u Španiju, nisam baš toliko radio na riternu, ali otkad sam na ATP turu, mnogo sam vremena uložio u to, bar 30 minuta dnevno. Nekada se servis i ritern izostave, samo se malo vežbaju na kraju, ali to su najvažnija dva udarca u tenisu“, objasnio je Mari.

Osim na ritern, Endi je znao da mora da se fokusira na ’pasing šot’, a u oba segmenta igre najbolji je na svetu, uz Đokovića. ’Bušio’ je Miloša na mreži kako je stigao, Raonić je osvojio 62% poena posle juriša napred (46-74), a one najbitnije nije.

Kanađanin rođen u Podgorici bio je možda suviše tvrdoglav napadajući Marijevu bekhend stranu, a kada je video kako mu često ne uspeva da osvoji poen na mreži, izgubio je i samopouzdanje, pa je na brejk lopti u prvom setu lak forhend volej spustio u mrežu.

Druge opcije teško da je doduše bilo jer je Miloš bio vidno inferioran u iole dužim razmenama sa osnovne linije, a neretko je promašivao i forhende u penjanju koji su mu besprekorno funkcionisali u prethodne dve nedelje.

Mari je odigrao taktički savršeno, nigde nije žurio i greške je sveo na minimum – ukupno ih je napravio 12, ali samo jedna mogla je da mu se osveti, na brejk lopti u drugom setu bekhend slajs poslao je u mrežu.

Nije Endija, ali taj udarac skupo je koštao Raonića – još u duelu sa Federerom videlo se da mu donosi više štete nego koristi kada napadne na taj način. Miloš je i sada mnogo poena izgubio tako, uključujući i prelomne prve mini brejkove u oba taj brejka.

Prvi put je dobio kratku loptu i umesto da završi spinom, on je pokušao slajsom i loše je zahvatio loptu koja je završila u mreži. Drugi put je napad bio suviše plitak i opet na bekhend, a za Endija je to bila poslastica – paralela i faktički kraj meča.

Jedinu šansu Raonić je imao dvadesetak minuta pre toga – pri rezultatu 2:2 u trećem setu, posle dva sata i deset minuta igre, prvi put je stigao do 0:30, a onda i do dve vezane brejk lopte. Na prvoj ga je Mari iznenadio servisom u forhend, što je i inače radio uspešno tokom celog okršaja, a na drugoj je dočekao Miloševu grešku – pogađate, bekhend slajsom.

Mari je prvi čovek u poslednjih šest godina koji je osvojio Gren slem titulu, a da pri tom nije savladao nikoga od članova ’velike četvorke’. Međutim, pošteno je reći da mu je teniska karma vratila uslugu jer je do sada imao najteži put – u prethodnih deset Gren slem finala sastajao se ili sa Federerom ili sa Đokovićem, a finala su ipak specifična u odnosu na ostale mečeve.

Za razliku od Škota, njegovi najveći rivali probili su led sa igračima koji nisu pripadali kremu – Federer sa Filipusisom, a posle je imao i Bagdatisa i Gonsalesa, Nadal sa Puertom u Parizu (polufinale s Federerom), a Đoković sa Congom u Melburnu (doduše, ostalih 19 finala Novak je igrao sa nekim od članova odabranog kluba, a i tada je u polufinalu dobio Federera).

Saradnja sa Ivanom Lendlom očigledno daje rezultate jer je i treću Gren slem titulu Mari osvoio sa njime i zaslužio ju je apsolutno. “Samo ima sreće“, našalio se Mari dok je još dolazio sebi posle suza radosnica, ali tu od sreće nema ni ’s’ – pun samopouzdanja, Endi će u narednom periodu biti najozbiljniji konkurent Novaku Đokoviću i dokazao je da zasluženo pripada teniskoj eliti.

“Ivan je vođa i verujem u ono što kaže, prevashodno zbog rezultata koje smo postigli zajedno. Uvek me tera da igram ofanzivnije i otuda rezultati – dopada mi se što je vrlo iskren i što kaže tačno ono što misli. Ne volim uvek to da čujem, ali to je često upravo ono što treba da čujem“, kaže Endi i obrazlaže razliku u osećaju u odnosu na svoju prvu vimbldonsku titulu:

“Osećam se mnogo bolje – srećniji sam, zadovoljniji. Ovo je bilo samo za mene i za moj tim, a 2013. sam osećao jedino čisto olakšanje. Sada ću više da uživam“.

Sa druge strane, Raonić je zauzeo najispravniji mogući stav – svestan je uspeha koji je napravio, ali on ga neće opustiti, naprotiv.

“Radiću na svemu, bukvalno na svemu kako bih opet došao do ovakve prilike – moram da budem spremniji, jači, da poboljšam ritern, ali i servis, efikasnost kada izlazim napred“, kaže Miloš i dodaje:

“Generalno, osećaj je fenomenalan – dva puta sam zapeo u polufinalu u prošlosti, a sada sam napravio korak napred. Takođe, protiv Gofana sam prvi put u karijeri preokrenuo 0-2 u setovima – pokazao sam petlju, pokazao sam energiju“.

Miloš je pokazao da je na pravom putu, a s obzirom na to kakvu radnu etiku poseduje, možemo da očekujemo da će zakrpiti još neke rupe u igri i da ćemo ga ponovo gledati u završnicama Gren slem turnira.

Izvor: B92