Којо: Радимо за храну и рачуне

Глумац Никола Којо о свом редитељском првенцу "Стадо": Верујем да ће се у филму о муци нашег еснафа препознати и многе друге професије. Тешко је режирати колегама који су расли са мном.

Србија 11.07.2016 | 18:20 Одлука да Никола Којо режира филм "Стадо", иако изненађујућа, јер познати глумац није досад испољавао редитељске амбиције, заправо није неочекивана. Којо је, наиме, на много начина "спиритус мовенс" целог "Стада" - човек у чијој се глави идеја о "тешком глумачком хлебу" зачела и развијала, из чијег су се живота и окружења "крале" форе, а ситуације пребацивале у форму сценарија...

Сам сценарио пак, потписује Небојша Ромчевић, а улогу супервизора режије добио је првобитно планирани редитељ Горан Гајић.

- Неке животне ситуације преносио сам писцу Небојши Ромчевићу, који је све то преточио у сценарио. Некако сам и радећи ту пилот епизоду, и уз све кроз шта сам пролазио током протекле две и по године, остао потпуно увучен у целу ову причу...

* Има ли, на почетку снимања, већ неких неслагања, каже ли вам Горан Гајић: "Ја бих то другачије режирао"?

- Наравно да има неслагања, то је креативни процес, Горан има своју визију а ја имам своју, али увек послушам савет неког ко је занатски искуснији од мене. Дакле, слушам и Гајића, слушам и Душана Јоксимовића, кога зовем Глас разума. Често нам сврати на снимање и Срђан Драгојевић, окупи се баш лепа екипа, и влада нека лепа другарска атмосфера.

* "Стадо" приказује живот глумаца - хоће ли та прича бити универзално "гледљива"?

- Мислим да је прича у "Стаду", прво, применљива на свим континентима, а друго, и у свим професијама. Глумачка професија се овде нашла у фокусу стицајем околности, зато што сам ја глумац. Верујем ипак да ће у њој моћи да се препозна свако, да ће у нашој, глумачкој муци препознати своје муке свако ко живи у земљама где мораш да имаш везу да би прешао на зелено светло, у земљама у којима ништа не почива на нормалним односима.
 
* Шта онда остаје као нешто лепо, што припада глумачкој професији а што ће нам приказати "Стадо"?

- Лепа је та радост игре и та, условно речено, уметничка жеља да се, без обзира на то колико пута пропаднеш, увек подигнеш и наставиш даље. Али, опет кажем, тако би требало да буде и у другим професијама, требало би да је то суштина сваке професије, сваког бивствовања. Пред сваког човека су постављени изазови са којима се треба изборити, али треба и знати да ће све кад-тад проћи.

* Шта је са градњом (под)космајског "глумачког" села коју сте започели пре неколико година?

- Пројекат тренутно тапка у месту, чекамо да се поново сви окупимо. Није отказан, ради се понешто, али помало, јер смо сви запали у ситуацију да радимо за храну и рачуне и не можемо ни да сањамо да направимо нешто што ће нам појефтинити живот. Укратко, чекамо нека боља времена.

Извор: Новости