Анализа: Леонардо - уживање или пропаст?!

Десети Бразилац у Партизану има шансу да остави дубок траг попут Жуке и Клеа, или постане један од највећих промашаја клуба из Хумске 1 у последњој деценији.

Фудбал 11.07.2016 | 23:00 Или ће га носити на раменима или ће га отерати на мала врата. Сигурно је само да равнодушних неће бити, јер навијачи Партизана не знају за средину. Било да воле „до коске“ или некоме „седну на кичму“ и не попуштају док га не сломе. Зато је Леонардо да Силва Соза пред испитом каријере: да докаже себи, онима који су га довели и онима који ће га гледати да је фудбалер вредан пажње. И чекања.

Јубиларни десети Бразилац који је прекорачио праг стадиона у Хумској 1 ће брзо, чим смањи заостатак у физичкој припреми за остатком тима (није прошао припреме са екипом, а уз то паузирао је дуже од шест месеци), спознати да Гробари умеју да се вежу за играча из Јужне Америке (конкретно, из његове државе), дижу га у небеса или, једноставно, не прихвате.

За ових осам година тек двојица Бразилаца стекла су статус култних у очима Партизанових навијача и заувек себи обезбедили места у клупским алманасима. Први је Антонело Жука, чији су борбени дух, поклич „напред“ чак и кад му је рука сломљена и голови и вечитом дербију постали образац по коме се мери успех сваког следећег странца, док је други Габријел Клео, од чијих је голова, нарочито у квалификацијама, потом и групној фази Лиге шампиона 2010, клуб живео на спортском, следствено томе и економском плану.

ДА ЛИ ЗНА ШТА ГА ЧЕКА?

Наспрам та два бразилска светионика у очима љубитеља фудбала са јужне трибине стоје промашаји: Витор Уго, Вашингтон да Силва, Андерсон Маркеш, Едуардо Пашеко, Елиомар Силваи Фабрисио Дорнелас. Свако од њих толико лош кад обуче црно-бели дрес да поједине Гробаре подилази језа, па (о)помињу:
„Само да Леонардо не буде такав“.

Штавише, толико пута поменуту тезу да Партизанов дрес има специфичну тежину, као и чињеница да су у Хумској 1 успела само двојица његових сунардоника, обавезујеЛеонарда да оправда речи спортског директора Ивице Илиева „такав играч није се појавио у Србији“, у, без сумње, највећем изазову каријере. То што је као тинејџер радио у отаџбини, што је касније „продавао форе“ у дресовима кипарског Енозиса, украјинског Металурга из Доњецка, азербејџанске Габале и руског Анжија (а ниједан од тих клубова нема историју приближну Партизановој, камоли тако захтевне навијаче) од сад не важи. Под притиском да у свакој утакмици буде најбољи на терену девети новајлија Парног ваљка овог лета, практично, нема право на грешку, јер мора да игра боље него и провинцијским клубовима који се задовољавају просеком и научи да је Београду само најбоље довољно добро. Успе ли у томе, зар неће бити уживање гледати и њега и Партизанове утакмице?

КУПЉЕН НА „СЛЕПО“, ПРИЧАЈУ ДА ЈЕ БОЉИ ОД МОРЕИРЕ

Партизан је Леонарда довео „на слепо“. Без гледања уживо. Но, то – показало се, рецимо, на примеру Андреја Аршавина кога је Арсенал 40 пута снимао пре него што га је купио – није гаранција. Ни успеха, ни неуспеха. Можда ће се испоставити да је довољно неколико пута погледати видео клиповове и чути препоруке које су са свих меридијана добили Ивица Илиев и Иван Томић, па добити играча способног да носи терет обавеза и сам намешта шансе и(ли) даје голове. Чак су људи блиски Партизану, који се баве струком на аналитички начин, у Хумску послали поруку да је Леонардо прави избор и да његове лопте „имају очи“, док поједини стручњаци помињу да је за две класе бољи од Аламија Мореире. Захтевно, нема шта.

Такав Леонардо био би озбиљно појачање за Партизан, међутим, питање од којег зависи његов успех, да ли 24-годишњи централни везиста, по потреби лево крило, сам себе види на исти начин као што њега раширених руку дочекаше навијачи и функционери црно-белих. Да ли, уопште, зна шта се од њега очекује? Буде ли за месец или два стекао кондицију, потом демонстрирао технику за коју кажу да је префињена можда помнуди конкретан допринос игри и резултатима.

ЗА КОЛИКО ЋЕ ГА ПАРТИЗАН ПРОДАТИ?

Да ли и заради? Од свих Бразилаца који су играли за црно-беле само је на поменутмГабријелу Клеу остварен профит. Доведен лета 2009. после полусезоне у Црвеној звезди (а заправо откупљен од португалког трећелигаша Оливаиш Москавиде) за 400.000 евра, центарфор се после две сјајне године обрео у Кини, у трансфером којим је Партизан зарадио 3.200.000 евра. У том тренутку Клео је имао 26 година, исто колико ће стајати поред именаЛеонарда да Силве Созе јуна 2018, кад буде ушао у претпослендју годину уговора.

Поменути временски оквир биће најбоља шанса да Партизан његовим трансфером приходује новац. Свакако ће бити на добитку, јер га је довео без обештећења, али је поента да га дотад разигра, са њим освоји трофеје и пласира се у Лигу Европе, а онда на бази евентуалних добрих партија, удоми у богатију средину.

Као погодак. У супротном дописаће се на дугачку листу промашаја из Бразила.

БРАЗИЛЦИ У ПАРТИЗАНУ

Антонело Жука (2007-2009)

Втор Уго (2007/2008)

Вашингтон да Силва (2009-2011)

Габријел Клео (2009 - 2011)

Андерсон Маркеш (2011/2012)

Едуардо Пашеко (2011/2012)

Елиомар Силва (2013-2016)

Фабрисио Дорнелас (2015/2016)

Евертон Луиз (2016 - )

Леонардо да Силва Соуза (2016 - )

Извор: моззартспорт