Analiza: Leonardo - uživanje ili propast?!

Deseti Brazilac u Partizanu ima šansu da ostavi dubok trag poput Žuke i Klea, ili postane jedan od najvećih promašaja kluba iz Humske 1 u poslednjoj deceniji.

Fudbal 11.07.2016 | 23:00 Ili će ga nositi na ramenima ili će ga oterati na mala vrata. Sigurno je samo da ravnodušnih neće biti, jer navijači Partizana ne znaju za sredinu. Bilo da vole „do koske“ ili nekome „sednu na kičmu“ i ne popuštaju dok ga ne slome. Zato je Leonardo da Silva Soza pred ispitom karijere: da dokaže sebi, onima koji su ga doveli i onima koji će ga gledati da je fudbaler vredan pažnje. I čekanja.

Jubilarni deseti Brazilac koji je prekoračio prag stadiona u Humskoj 1 će brzo, čim smanji zaostatak u fizičkoj pripremi za ostatkom tima (nije prošao pripreme sa ekipom, a uz to pauzirao je duže od šest meseci), spoznati da Grobari umeju da se vežu za igrača iz Južne Amerike (konkretno, iz njegove države), dižu ga u nebesa ili, jednostavno, ne prihvate.

Za ovih osam godina tek dvojica Brazilaca stekla su status kultnih u očima Partizanovih navijača i zauvek sebi obezbedili mesta u klupskim almanasima. Prvi je Antonelo Žuka, čiji su borbeni duh, poklič „napred“ čak i kad mu je ruka slomljena i golovi i večitom derbiju postali obrazac po kome se meri uspeh svakog sledećeg stranca, dok je drugi Gabrijel Kleo, od čijih je golova, naročito u kvalifikacijama, potom i grupnoj fazi Lige šampiona 2010, klub živeo na sportskom, sledstveno tome i ekonomskom planu.

DA LI ZNA ŠTA GA ČEKA?

Naspram ta dva brazilska svetionika u očima ljubitelja fudbala sa južne tribine stoje promašaji: Vitor Ugo, Vašington da Silva, Anderson Markeš, Eduardo Pašeko, Eliomar Silvai Fabrisio Dornelas. Svako od njih toliko loš kad obuče crno-beli dres da pojedine Grobare podilazi jeza, pa (o)pominju:
„Samo da Leonardo ne bude takav“.

Štaviše, toliko puta pomenutu tezu da Partizanov dres ima specifičnu težinu, kao i činjenica da su u Humskoj 1 uspela samo dvojica njegovih sunardonika, obavezujeLeonarda da opravda reči sportskog direktora Ivice Ilieva „takav igrač nije se pojavio u Srbiji“, u, bez sumnje, najvećem izazovu karijere. To što je kao tinejdžer radio u otadžbini, što je kasnije „prodavao fore“ u dresovima kiparskog Enozisa, ukrajinskog Metalurga iz Donjecka, azerbejdžanske Gabale i ruskog Anžija (a nijedan od tih klubova nema istoriju približnu Partizanovoj, kamoli tako zahtevne navijače) od sad ne važi. Pod pritiskom da u svakoj utakmici bude najbolji na terenu deveti novajlija Parnog valjka ovog leta, praktično, nema pravo na grešku, jer mora da igra bolje nego i provincijskim klubovima koji se zadovoljavaju prosekom i nauči da je Beogradu samo najbolje dovoljno dobro. Uspe li u tome, zar neće biti uživanje gledati i njega i Partizanove utakmice?

KUPLJEN NA „SLEPO“, PRIČAJU DA JE BOLJI OD MOREIRE

Partizan je Leonarda doveo „na slepo“. Bez gledanja uživo. No, to – pokazalo se, recimo, na primeru Andreja Aršavina koga je Arsenal 40 puta snimao pre nego što ga je kupio – nije garancija. Ni uspeha, ni neuspeha. Možda će se ispostaviti da je dovoljno nekoliko puta pogledati video klipovove i čuti preporuke koje su sa svih meridijana dobili Ivica Iliev i Ivan Tomić, pa dobiti igrača sposobnog da nosi teret obaveza i sam namešta šanse i(li) daje golove. Čak su ljudi bliski Partizanu, koji se bave strukom na analitički način, u Humsku poslali poruku da je Leonardo pravi izbor i da njegove lopte „imaju oči“, dok pojedini stručnjaci pominju da je za dve klase bolji od Alamija Moreire. Zahtevno, nema šta.

Takav Leonardo bio bi ozbiljno pojačanje za Partizan, međutim, pitanje od kojeg zavisi njegov uspeh, da li 24-godišnji centralni vezista, po potrebi levo krilo, sam sebe vidi na isti način kao što njega raširenih ruku dočekaše navijači i funkcioneri crno-belih. Da li, uopšte, zna šta se od njega očekuje? Bude li za mesec ili dva stekao kondiciju, potom demonstrirao tehniku za koju kažu da je prefinjena možda pomnudi konkretan doprinos igri i rezultatima.

ZA KOLIKO ĆE GA PARTIZAN PRODATI?

Da li i zaradi? Od svih Brazilaca koji su igrali za crno-bele samo je na pomenutmGabrijelu Kleu ostvaren profit. Doveden leta 2009. posle polusezone u Crvenoj zvezdi (a zapravo otkupljen od portugalkog trećeligaša Olivaiš Moskavide) za 400.000 evra, centarfor se posle dve sjajne godine obreo u Kini, u transferom kojim je Partizan zaradio 3.200.000 evra. U tom trenutku Kleo je imao 26 godina, isto koliko će stajati pored imenaLeonarda da Silve Soze juna 2018, kad bude ušao u pretposlendju godinu ugovora.

Pomenuti vremenski okvir biće najbolja šansa da Partizan njegovim transferom prihoduje novac. Svakako će biti na dobitku, jer ga je doveo bez obeštećenja, ali je poenta da ga dotad razigra, sa njim osvoji trofeje i plasira se u Ligu Evrope, a onda na bazi eventualnih dobrih partija, udomi u bogatiju sredinu.

Kao pogodak. U suprotnom dopisaće se na dugačku listu promašaja iz Brazila.

BRAZILCI U PARTIZANU

Antonelo Žuka (2007-2009)

Vtor Ugo (2007/2008)

Vašington da Silva (2009-2011)

Gabrijel Kleo (2009 - 2011)

Anderson Markeš (2011/2012)

Eduardo Pašeko (2011/2012)

Eliomar Silva (2013-2016)

Fabrisio Dornelas (2015/2016)

Everton Luiz (2016 - )

Leonardo da Silva Souza (2016 - )

Izvor: mozzartsport