141 год. од подизања "Невесињске пушке"

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је данас у Крековима код Невесиња, гдје је испаљена прва "Невесињска пушка", да се српски народ увијек бори само за основне постулате - вјеру, слободу, правду и отаџбину.

Република Српска 10.07.2016 | 13:00 Савановић је на обиљежавању 141 године од подизања устанка у Херцеговини - "Невесињска пушка" истакао да се традиционално на овом мјесту одржава помен за херцеговачке јунаке који су страдали у 19. вијеку у борби против отоманске окупације.

"Ти храбри људи су за вријеме устанка имали храбрости и снаге да устану против отоманске империје, устанак се послије проширио на гатачки, соколачки и билећки крај, а касније су тај устанак помагале Србија и Црна Гора", навео је Савановић.

Он је додао да је устанак у Херцеговини био благослов и надахнуће свим Србима који су били под окупацијом и дао им мотивацију и снагу да се боре за слободу, за своје достојанство и оно што им припада - свој простор.



Начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић рекао је да много значи заједничко окупљање са Владом Републике Српске, ресорним министарством, борачком организацијом, да би се одала почаст храбрим херцеговачким устаницима који су прије 141 годину дигли глас за вјековну слободу на овим просторима.

"Увијек заједно треба да се сјећамо наших предака и оно што су учинили за нас, како не би дозволили да се историја понавља", поручио је Шиљеговић.

Обиљежавању "Невесињске пушке" присуствовала је Наташа Глигорић, праунука невесињског харамбаше Пере Тунгуза, која је истакла да су се потомци храбрих јунака окупили на мјесту одакле је кренула "Невесињска пушка", да их нису заборавили.

"Овдје смо се окупили да поручимо да нећемо заборавити жртву и прегнуће наших предака", рекла је Глигорићева.

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и општине Невесиње, код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос, након чега су републичке и општинске делегације положити цвијеће.

Током саборовања у Крековима, приређено је такмичење у соколским дисциплинама – бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада великој свјетској сили - Турској царевини.

Прије десет година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Устанак "Невесињска пушка" подигнут је на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио.



Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике кризе.

Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године, на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ, која је била у саставу Отоманске империје.

У оквиру манифестације, обиљежена су још два значајна догађаја из историје невесињског краја - друга "Невесињска пушка", која је испаљена у јануару 1882. године против Аустро-Угарске монархије и трећа, испаљена у јуну 1941. године у борби против фашизма.

Манифестацији у Крековима присуствовали су помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић, народни посланици, представници херцеговачких општина, потомци страдалих и други гости.

Извор: СРНА
Фото: СРНА