ОИ: Срби кажу - МНОГО СМО ЈАКИ! Идемо у Рио да узмемо медаљу!

Тако се оверава виза за Олимпијске игре, са стилом, Србија у Арени боља од Порторика - 108:77. Србија је на ногама, Србија слави пласман на Олимпијске игре пошто је декласирала Порторико са 108:77 (37:11, 23:16, 22:29, 26:21)!

Кошарка 09.07.2016 | 23:00 Орлови се враћају у елитно друштво, тамо где се окупља крем светске кошарке. После 12 година опет смо на турниру са којег смо 2004. у заједници са Црном Гором изашли на мала врата, осрамоћени, погнуте главе и подвијеног репа, као претпоследња селекција на такмичењу. Деценију и кусур касније, публика у Београдској арени је дочекала тренутак да идоле види на олимпијском такмичењу, а то ће се коначно догодити ове године у сунчаном Рио де Жанеиру! Тамо идемо под заставом Србије, први пут у историји.

Чета Александра Ђорђевића је испустила прилику да визу овери прошле године. Није тада била довољно зрела да тако нешто учини. А онда је ФИБА пружила Орловима још једну шансу да се докажу. Ову прилику нису испустили. Ако су у прве две утакмице још хватали залет, онда су против Чешке, а посебно у дуелу са немоћним Порториком показали да су класа која заслужује више од само карте за Рио. За мање од месец дана имаће прилику да покаже колико заиста може да догура. Сви се у Србији, наравно, надају медаљи, као круни трогодишњег рада селектора Ђорђевића са овом групом талентованих, младих и доказивања жељних момака. 

Како на прави начин сагледати утакмицу у којој је Србија већ после непуних пет минута практично имала победу у џепу, до полувремена 60 убачених поена и ривала који као да није очекивао тајфунски удар са свих страна? Није Порторико меродавни показатељ снаге и квалитета, али чињеница да смо приказала моћну игру у финалу квалификационог турнира доста значи.

Једноставно, Орлови су показали своје право лице у одлично попуњеној Арени (17.120 гледалаца), у којој је публика коначно држала прави ритам од првог до последњег тренутка и гурала своје миљенике ка највећој победи на турниру. 

Са правим ставом ушли су играчи Александра Ђорђевића у меч. Максимално озбиљно и ангажовано , као да је на другој страни терена далеко јачи противник. Што је најважније од свега, опуштања су била сведена на минимум. Већ од првих тактова сусрета било је јасно како ће се ствари развијати - Богдан Богдановић и Никола Јокић су уз помоћ Николе Калинића и Стефана Бирчевића из другог плана разбили спојеве у одбрани Порторика и натерали ривала да у првих десет минута убаци само седам поена из игре, од 11 укупно! Србија је у том периоду већ имала 37 поена, шест убачених тројки, чак 13 асистенција и 11 ухваћених лопти. После првих 20 минута по 13 поена имали су Калинић, Јокић (6ск, 4ас) и Богдановић(5ас), док се код Порторика једино издвојио Џеј Џеј Бареа са девет кошева.

Све после тога била је само рутинска ствар, да се приведе посао крају и покрене ерупција позитивне енергије и радости. 

Србија је заиста играла магичну кошарку у Арени, а верујемо да ће многи који ових дана нису свратили до највеће дворане на Балкану имати разлога да буду незадовољни. Јер, нису имали прилику да уживо на делу виде суперзвезде у високом лету - Николу Јокића и Богдана Богдановића.

Србија дуго није имала комплетнијег и развијенијег играча од 21-годишњег Сомборца, а већ толико пута поновљена прича је да делује као да иза себе има године и године репрезентативног и клупског искуства. На његову магију, додавања иза леђа, иза главе, вртења ривала око осе, тај осећај за игру, скок... Егзотично, као и дестинација на коју ће се Србија упутити ускоро. За сваку похвалу. А комбо бек Фенербахчеа је уз Денверовог центра постао ударна игла овог састава! Свака част Милошу Теодосићу, Стефану Марковићу, Мирославу Радуљици и осталима, међутим, верујемо да су и они пресрећни што су њихови нешто млађи саиграчи избили у први план и одушевили приказаним играма.

Сваки играч у српском тиму заслужио је засебну похвалу. И захвалност, јер су обрадовали нацију. Није да је неко сумњао у њихов успех на овом турниру, али Србија је показала да би на Олимпијским играма могла да буде право освежење и прикаже тоталну кошарку! Још када се Немања Бјелица опорави, са њим и Милан Мачван, па ако се реши и питање Бобана Марјановића...

Сада треба уживати у плодовима великог рада и пустити Орлове да се припреме за највећи изазов у њиховим каријерама. 

Заједно сањамо велике снове.

Извор: моззартспорт