Власт Републике Српске се боји Мектића

СНСД је ангажовао "стручњака" Предрага Ћеранића, који је 1999. умјесто Шешеља ухапсио видеокасету, каже потпредсједник СДС-а Борислав Бојић.

Република Српска 09.07.2016 | 08:39 Ових је дана и премијер Сарајевског кантона закључио како је “Милорад Додик успио да се одбрани од егзактних показатеља економског колапса Републике Српске, сломивши притом и слабашног Иванића”. Слажете ли се с овом оцјеном?

"Наравно, премијер КС Елмедин Дино Конаковић, као и сваки слободан и добронамјеран грађанин, има право да јавно изнесе и образложи свој став, односно властито виђење о свим догађајима и укаже на добре, али и упозори на штетне појаве у нашем друштву. Не спорим нити било чиме доводим у питање оцјене и критике, које је на рачун појединаца унутар властитог, али и другог етноса изнио премијер Сарајевског кантона, али морам признати да је претјерана квалификација о “слабашном Иванићу”. Младен Иванић је легитиман и достојан репрезентент свих грађана Републике Српске и сасвим је логично што јавно заступа њихове интересе, а не било којег појединца, па тако ни Милорада Додика.

Пожељни ставови

Једноставно, Иванић је као изабрани високо позиционирани функционер дужан да поштује одлуке највишег законодавног тијела у Републици Српској, па тако и недавно донијету одлуку поводом објаве резултата о попису. Свако другачије понашање било би неуставно дјеловање, односно самовоља и злоупотреба српског члана Предсједништва у највишем колективном тијелу БиХ. Овом примједбом не желим да оспоравам, а камоли осуђујем, ставове које је јавно објелоданио премијер КС. Било би веома пожељно када бисмо овакве или сличне политичке ставове чули од званичних представника из једног, другог и трећег народа у БиХ.

Вјерујете ли да се у изборној години, каква јесте 2016, могу очекивати рјешења за питања попут пописа и ССП-а или нисте вјечни оптимиста попут господина Драгана Човића?

"Нажалост, чак ни двије постдејтонске деценије нису биле довољне да коначно схватимо да без заједничког договора, сарадње и међусобног уважавања народи из БиХ не могу кренути у свјетлију будућност. И, умјесто да се о свему договарамо на равноправној основи, ми се стално укопавамо у националне ровове и рат настављамо политичким средствима. Политичари се просто утркују са екстремним и пријетећим изјавама, какве се нису чуле ни у вријеме рата и тиме се шири страх и појачавају тензије у народу. Таква атмосфера страха и неповјерења међу народима одговара само одређеним политичким лидерима да пљачкају властити народ и згрћу капитал.

Подсјетите се само шта се пред овогодишње изборе дешава у многим локалним заједницама Републике Српске. Као на филмској траци ствара се досад нечувен хаос у којем се смјењују једне и успостављају нове скупштинске већине. Томе је допринио Закон о изборима БиХ, који је постао извор не само политичке већ најтежег облика криминалне корупције. У прилог томе треба се подсјетити како данас функционише скупштинска већина у Српској. Па, гдје ми то живимо, купиш два, три, пет „папака“ из других странака, да би се потом јавно прогласио побједником избора.

Већ сам упозоравао, а то желим и овог пута нагласити да је Закон о изборима БиХ главни извор политичке корупције, јер кандидат који на “отвореним листама” освоји мандат на листи једне политичке странке стекао је право да тргује тим мандатом и ко да више - прелази у његов табор. Умјесто да Парламент БиХ промијени овај закон, то очигледно некоме не одговара.

Све државе у окружењу улажу озбиљне напоре да испуне услове за чланство у Европској унији, а само се код нас врше опструкције, иако нам се на привилегован начин нуди потписивање ССП-а. Ето, и ја сам попут Човића оптимиста да ће разум превладати и да ће се обавити и тај свечани чин, како бисмо попут Србије, Црне Горе, Македоније и других почели да усклађујемо своје законодавство и све услове за придруживање Европској унији.

Сваки пут када се помену у јавности успјеси Мирка Шаровића као министра, услиједе оштре реакције власти Републике Српске. На мети је Драган Мектић, који је предложио државни одбор против тероризма. Може ли тероризам само у нашој земљи бити ентитетско питање?

"Шта се друго може очекивати од оних који су на власт дошли уз помоћ и подршку купљених “папака”. Господин Мирко Шаровић је два пута проглашаван за најбољег министра, а захваљујући њему, БиХ је са својим производима ушла у Европу. Министар са таквим моралним и стручним квалитетима не одговара руководству СНСД-а и то само зато што је члан СДС-а. Зато већ годинама хушкају пољопривреднике и медије против Шаровића, као на недавном састанку у Бањалуци. Можете мислити о каквом се апсурду ради: пољопривредни произвођачи и мљекари из ФБиХ, попут Велике Кладуше, а поготово сир из ливањске мљекаре је постао деликатеса на европским тржиштима, а умјесто да Влада Републике Српске даје подстицаје и да се примјењују европски стандарди, поједини пољопривредници попут посланичких “папака” покушавају да кривицу за свој и неуспјех Владе Републике Српске припишу министру Шаровићу.

Још драстичнија ситуација је са министром Драганом Мектићем, који је стално на удару несувислих критика и медијских спинова од актуелне власти СНСД-а. Они су као свој главни мото усвојили познату узречицу напад је најбоља одбрана. Јер, нападом на Мектића они мисле да ће одбранити капитал који су на криминалан начин стекли пљачкајући своје грађане. Па, у Републици Српској су банкротирале четири банке, док се свуда у окружењу и свијету шири банкарски сектор. Да у Америци банкротира једна, па још државна банка, био би то знак за узбуну. А за то што је у Републици Српској за веома кратко вријеме банкротирало или је доведено пред ликвидацију пет банака, почевши од оне литванске Укио, па Балкан Инвестмент банке, Банке Српске, Бобар и Павловић банке... нико још није одговарао. Е, управо се због тога власт Републике Српске окомила на министра, јер као што сам поменуо: Напад је најбоља одбрана. Наравно, то је лажна флоскула у којој министар Мектић, као професионалац, неће поклекнути. Недавно су ангажовали и тзв. “стручњака за безбједност” Предрага Ћеранића, који је своју струку показао 1999. године када је у бањалучкој Телевизији С умјесто хапшења Војислава Шешеља, заплијенио видеокасету на којој је снимљен интервју лидера радикала у Београду, јер му је био забрањен улазак у Републику Српску. Двојица полицајаца су испред Телевизије С чекала да заврши интервју и да на изласку из студија ухапсе Шешеља, јер је говорио против тадашњег предсједника Владе Милорада Додика.

Е, такав стручњак, којег је бивша предсједница Биљана Плавшић промовисала за начелника СДБ-а, 1999. је умјесто Војислава Шешеља “ухапсио” видеокасету, а сада напада и оптужује Драгана Мектића да наводно преноси надлежност са ентитета, тако што ће у БиХ бити формиран одбор против тероризма.

Не треба се чудити Ћеранићу, већ онима који подржавају такве несувисле приче и то у вријеме кад се читав свијет удружује и прави коалиције у борби против глобалног тероризма. Заиста је сулудо доводити у питање формирање таквог одбора јер тероризам не може бити само ентитетско нити државно питање већ проблем читавог Балкана, Европе и свијета. Да је заиста човјек од струке, како се представља у медијима, Предраг Ћеранић би требао међу првима поздравити и подржати ову идеју, како би се БиХ прикључила Глобалној коалицији за борбу против тероризма.

Куповина тужилаца

Нажалост, поред двојице поменутих министара, представници СНСД-а одапињу отровне стрелице и према политичким неистомишљеницима попут предсједника СДС-а Младена Босића, министра Игора Црнатка, Бранислава Бореновића, Драгана Чавића...

Очекујете ли епилог корупцијских афера из Републике Српске, будући да мандат истиче и носиоцима правосудних институција на нивоу БиХ, па су и они посвећени кампањи?

"Овдашње правосуђе је посебна прича, како на нивоу ентитета, тако и БиХ. Па и обичним грађанима је јасно да код нас једино корупција цвјета. Корупционари су толико огрезли у криминал и пљачку да су у стању да попут „папака“ у скупштинама купе тужиоце и судије. Нажалост, ово је тачна констатација, свидјела се она некоме или не. На нивоу БиХ на неуставан начин успостављени су Суд и Тужилаштво БиХ и то наметнутом одлуком високог представника. Заиста, немам ништа против да постоје Суд и Тужилаштво БиХ, али они не могу дјеловати као парауставне институције, већ се амандманом на Устав БиХ може донијети одредба којом би се регулисало правосуђе. Не желим да се мијешам у правну проблематику, али према садашњим уставима, правосуђе је потпуно заокружено на нивоу ентитета, а на нивоу БиХ постоји само Уставни суд БиХ, чија је надлежност прописана у Уставу БиХ, али и тамо имамо троје страних судија, а у ПСБиХ није показана воља да се, почевши од Уставног суда, уреди комплетна област правосуђа.

Подсјетићу да је још 2009. у годишњем извјештају мисија ОЕБС-а у БиХ као главну примједбу препоручила да се у Устав БиХ угради уставна одредба о правосуђу. И умјесто да стално уређујемо и унапређујемо правосудни систем, ми смо се задовољили неуставним наметањем Закона о Суду и Тужилаштву БиХ, умјесто да та правосудна и независна област добије своје мјесто у Уставу БиХ.

Јесу ли чланице Савеза за промјене успјеле помирити различите ставове по локалним срединама, те чему се надате у октобру ове године?

"Већ сам рекао да на локалном нивоу влада прави хаос пошто су на тржишту најтраженији „папци“, а то је посебно изражено у посљедње вријеме у Бијељини, у намјери да СНСД са својим партнерима први пут преузме власт од СДС-а. У ту најсрамнију ујдурму укључио се посланик Златко Максимовић, који је као „папак“ напустио СДС и прикључио се рушењу већине која сада, без опозиције, свакодневно доноси одлуке, смјењује кадрове...

Извор: Ослобођење