Ако у рибњацима буде воде, вратиће се роде

У Природном резервату Бардача код Српца синоћ је одржана завршна свечаност поводом осмодневног рада 33. Сазива Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац" на којој је једанаест ликовних умјетника из Србије, Црне Горе и Републике Српске још једном упозорило на наставак девастације овог јединственог еко-система у Републици Српској.

Република Српска 04.07.2016 | 18:47 Ова колонија која спада у ред најстаријих културних манифестација под сталним радним називом „Умјетност у екологији, екологија у умјетности“ из године у годину се све теже организује због лоше економске ситуације и материјалних проблема организатора Центра за културу и спорт у Српцу, пожалио се секретар Колоније Стеван Умљеновић.

„Осим тога, све је више доказа о схватању да је култура потрошња и да овакве манифестације немају своју вриједност, што је сасвим погрешна теза. Напротив, култура, а тиме и ликовна умјетност, представља духовну надградњу и од користи је за све, па и реални сектор – производњу“, рекао је секретар Колоније и стручни сарадник у Центру за културу и спорт Стеван Умљеновић.

Он је указао и на проблеме у овој културној установи, који су, по његовом мишљењу, више менаџерске него материјалне природе, иако радницима није исплаћено чак 15 мјесечних зарада. То је поткријепио чињеницом да директорица установе Данијела Вукотић већ двије године опструише организацију колоније, али и остале културне догадјаје, па је колонија организована, углавном, ентузијазмом запослених и разумјевањем једног броја радних колектива и предузећа, али и појединаца који тиме настоје да се ова традиција не прекине.



Умљеновић се захвалио умјетницима на одзиву, радницима на личном доприносу, као и спонзорима на разумјевању и изразио задовољство што је бардачка колонија и даље задржала висок степен умјетничке вриједности.

Вишегодишњи селектор Колоније, виши кустос у Музеју Републике Српске и историчар умјетности Славка Мирослављевић казала је да ЛЕК Бардача спада у сам врх ликовних колонија у Српској, али и шире на просторима бивше Југославије.

„Била би велика штета да се ова културна манифестација прекине, јер је кроз њу у протекле 33 године прошло више од 300 познатих сликара, који су иза себе оставили око 590 вриједних ликовних дјела која су постала значајна културна баштина не само општине Србац већ и Републике Српске“, рекла је Мирослављевићева.

Она је изразила наду да ће се присутни проблеми превазићи и да ће колонија поново добити мјесто у култури Српске какво заслужује. Учесници овогодишњег сазива трудили су се и успјели да природне љепоте Бардаче, свако из своје стваралачке визуре, пренесу на платно и пошаљу умјетничку поруку, вјерно и надахнуто, дајући тако свој допринос подизању свијести на чувању природе и човјекове животне средине. Она је и организаторима и умјетницима честитала што је колонија ипак успјела и задржала првобитну замисао – да буде умјетничка, еколошка и едукативна, јер окупља и неафирмисане сликаре и почетнике – талентовану дјецу из основних и средњих школа.

А да ефекти рада и поруке сликара до сада нису дали жељене резултате, потврдио је Виктор Бјелић из Центра за животну средину видео-презентацијом дешавања која су у протеклих двадесетак година оставила негативне трагове у овом резервату. „Исјечени су стогодишњи храстови, уништена станишта птица мочварица, којих је некада било 178 ријетких врста; умјесто рибе, у рибњацима се гаји кукуруз, врши неконтролисана изградња, а сви покушаји да се Еко-систем Бардаче површине 3,5 хиљаде хектара стави под заштиту државе нису уродили плодом“, у најкраћем је подсјетио Бјелић.



Умјесто да се овај комплекс стави у функцију „еко-туризма“, производње органске хране од чега би већу корист имали становници овог краја, а природа била заштићена, настављена је деградација. Бардача је 2007. године дошла на рамсарску листу као барско подручје од међународног значаја, али ни то, као и притисци Центра за животну средину и остали еколози нису доприњели да домаће институције озбиљније приступе рјешавању статуса Бардаче и рибњака на најбољи начин, мада је било покушаја, рекао је Виктор Бијелић. Он је излагање закључио са већ познатом поруком: "Ако у рибњацима буде воде, вратиће се роде!“

На свечаном затварању бардачке колоније приказан је и филм о раду прошлогодишњег сазива колоније аутора Здравка Круља, академског сликара и режисера из Подгорице. Учесници колоније изразили су задовољство смјештајем у Тренинг центру ПМФ на Бардачи, условима за рад и организацијом. "Ако ме позову, долазим и четврти пут", каже београдска сликарка Исидора Ивановић.

БН телевизија (С.К.)