Забрињавајући знак: Србија имала 20 утопљеника у 2016.

Велики број утопљеника у Србији од почетка године, двадесет, од којих су већина били деца, озбиљан је, забрињавајући знак с обзиром да права летња сезона још није почела, упозорио је командант Ронилачке јединице Жандармерије Александар Кикош.

Србија 02.07.2016 | 12:14 Он је у изјави агенцији Бета апеловао на градјане да не иду на неуредјена купалишта и посебно на родитеље да надгледају децу док су у води.

"Током 2015. године из воде смо извукли 38 тела, највише деце, а ове године имамо већ 20 утапања, што је озбиљан упозоравајући знак за летњу сезону која није још у пуном јеку, тако да можемо очекивати да тај број буде и већи. Ако се настави оваква тенденција, имаћемо озбиљан проблем", рекао је Кикош.

Према његовим речима, статистика о броју удављених још је гора. јер тела некада испливају и пре него што се жандармерија и рониоци укључе у потрагу.
Кикош је апеловао на родитеље да деци не дозвољавају да одлазе на неуредјена купалишта, као и да их на плажи не испуштају из вида, јер је то трагедија која се деси у секунди.

Према његовим речима, мора се знати да не би требало ни скакати у воду, посебно тамо где се дно не види, јер у води има свачега, па и бетона, о који се може ударити главом и страдати.

"Како су најчешће жртве непливачи и деца, било би добро када би, као некада, постојала обука непливача у школама, јер је неку децу срамота да признају да не знају да пливају и зато улазе у воду са друштвом и удаве се", оценио је Кикош.

Према његовим речима, често се дешава и да неко ко није обучен за спасавање то ради, па се догоди и дупла трагедија или несрећа, као у Сјеници када се сестра удавила спасавајући сестру.

"Ада Циганлија је најмањи проблем, чак и ако додје до тога да интервенишемо, има доста очевидаца, спасавања, спасилачка екипа добро функционише. Зато су уредјена купалишта важна", рекао је Кикош.

Он је додао да је за проналажење тела сваки податак заиста битан - важно је да се трагови на месту где је нестала особа ушла у воду не униште, да информације буду што релевантније, иако се дешава да очевици због шока имају искривљену слику догадјаја.

Кикош је подсетио да је рад Ронилачке јединице веома тежак због услова у којима се ради, а и зато што се њени припадници суочавају с телима жртава дављења, али или саобраћајних несрећа.

"Свако вадјење утопљеника је стресно и узима свој данак, поготово деце, зато настојимо да знамо што мање детаља о жртвама, а имамо и психологе који нам помажу да заборавимо те језиве сцене", рекао је Кикош и навео да о тежини посла говори и чињеница да у јединици нема жена.

Припадници Ронилачке јединице, иако често обављају посао и "на местима у које нико ни ногу не би спустио", али и у најнеприступачнијим деловима Србије, испуњавају све задатке, рекао је Кикош и додао да је једна од њхових најтежих задатака био у фебруару 2012. када се трагало за телом особе коју је лавина однела у Перућац.
"Радило се и на минус 17, разбијали смо лед и претраживали језеро. Тело је надјено на 55 метара дубине након шест дана претраге", рекао је Кикош.

Ронилачка јединица Жандармерије задужена је за читаву територију Србије - за све безбедносне послове на води, па и техничке инсталације, укључујући ту и противтерористичке акције, хапшења и потрагу за предметима кривичних дела.

"Са стопостотним успехом у води налазимо све те одбачене предмете - оружје, касе, сефове, украдене аутомобиле", додао је Кикош.
Командир ронилачког вода Верољуб Миодраговић рекао је да се ипак може десити и да тело не буде надјено, као што је случај матуранта који се удавио на плажи у Кладову 2008 године.

"Ронимо у најтежим могућим условима, готово ништа се не види, струје су јаке и хладно је. Не можемо да кажемо чекаћемо да се ситуација поправи. У Дунаву и Сави светлост се назире до четири метра дубине, Дрина и Лим су бистре реке, али веома хладе са јаким струјама, због чега се везујемо ужетом за објекат на површини", навео је Миодаговић неке од услова рада.

Он је додао да се од ронилаца очекује и да улазе у бунаре и сва места у којима има воде.

Извор: Бета