Zabrinjavajući znak: Srbija imala 20 utopljenika u 2016.
Veliki broj utopljenika u Srbiji od početka godine, dvadeset, od kojih su većina bili deca, ozbiljan je, zabrinjavajući znak s obzirom da prava letnja sezona još nije počela, upozorio je komandant Ronilačke jedinice Žandarmerije Aleksandar Kikoš.
Srbija 02.07.2016 | 12:14
"Tokom 2015. godine iz vode smo izvukli 38 tela, najviše dece, a ove godine imamo već 20 utapanja, što je ozbiljan upozoravajući znak za letnju sezonu koja nije još u punom jeku, tako da možemo očekivati da taj broj bude i veći. Ako se nastavi ovakva tendencija, imaćemo ozbiljan problem", rekao je Kikoš.
Prema njegovim rečima, statistika o broju udavljenih još je gora. jer tela nekada isplivaju i pre nego što se žandarmerija i ronioci uključe u potragu.
Kikoš je apelovao na roditelje da deci ne dozvoljavaju da odlaze na neuredjena kupališta, kao i da ih na plaži ne ispuštaju iz vida, jer je to tragedija koja se desi u sekundi.
Prema njegovim rečima, mora se znati da ne bi trebalo ni skakati u vodu, posebno tamo gde se dno ne vidi, jer u vodi ima svačega, pa i betona, o koji se može udariti glavom i stradati.
"Kako su najčešće žrtve neplivači i deca, bilo bi dobro kada bi, kao nekada, postojala obuka neplivača u školama, jer je neku decu sramota da priznaju da ne znaju da plivaju i zato ulaze u vodu sa društvom i udave se", ocenio je Kikoš.
Prema njegovim rečima, često se dešava i da neko ko nije obučen za spasavanje to radi, pa se dogodi i dupla tragedija ili nesreća, kao u Sjenici kada se sestra udavila spasavajući sestru.
"Ada Ciganlija je najmanji problem, čak i ako dodje do toga da intervenišemo, ima dosta očevidaca, spasavanja, spasilačka ekipa dobro funkcioniše. Zato su uredjena kupališta važna", rekao je Kikoš.
On je dodao da je za pronalaženje tela svaki podatak zaista bitan - važno je da se tragovi na mestu gde je nestala osoba ušla u vodu ne unište, da informacije budu što relevantnije, iako se dešava da očevici zbog šoka imaju iskrivljenu sliku dogadjaja.
Kikoš je podsetio da je rad Ronilačke jedinice veoma težak zbog uslova u kojima se radi, a i zato što se njeni pripadnici suočavaju s telima žrtava davljenja, ali ili saobraćajnih nesreća.
"Svako vadjenje utopljenika je stresno i uzima svoj danak, pogotovo dece, zato nastojimo da znamo što manje detalja o žrtvama, a imamo i psihologe koji nam pomažu da zaboravimo te jezive scene", rekao je Kikoš i naveo da o težini posla govori i činjenica da u jedinici nema žena.
Pripadnici Ronilačke jedinice, iako često obavljaju posao i "na mestima u koje niko ni nogu ne bi spustio", ali i u najnepristupačnijim delovima Srbije, ispunjavaju sve zadatke, rekao je Kikoš i dodao da je jedna od njhovih najtežih zadataka bio u februaru 2012. kada se tragalo za telom osobe koju je lavina odnela u Perućac.
"Radilo se i na minus 17, razbijali smo led i pretraživali jezero. Telo je nadjeno na 55 metara dubine nakon šest dana pretrage", rekao je Kikoš.
Ronilačka jedinica Žandarmerije zadužena je za čitavu teritoriju Srbije - za sve bezbednosne poslove na vodi, pa i tehničke instalacije, uključujući tu i protivterorističke akcije, hapšenja i potragu za predmetima krivičnih dela.
"Sa stopostotnim uspehom u vodi nalazimo sve te odbačene predmete - oružje, kase, sefove, ukradene automobile", dodao je Kikoš.
Komandir ronilačkog voda Veroljub Miodragović rekao je da se ipak može desiti i da telo ne bude nadjeno, kao što je slučaj maturanta koji se udavio na plaži u Kladovu 2008 godine.
"Ronimo u najtežim mogućim uslovima, gotovo ništa se ne vidi, struje su jake i hladno je. Ne možemo da kažemo čekaćemo da se situacija popravi. U Dunavu i Savi svetlost se nazire do četiri metra dubine, Drina i Lim su bistre reke, ali veoma hlade sa jakim strujama, zbog čega se vezujemo užetom za objekat na površini", naveo je Miodagović neke od uslova rada.
On je dodao da se od ronilaca očekuje i da ulaze u bunare i sva mesta u kojima ima vode.
Izvor: Beta
Komentari / 0
Ostavite komentar