Т WХЕX - робот којег праве Србија и НАТО

Имамо сјајна искуства са научницима из Србије. Наука и истраживачки рад у Србији имају високу репутацију, а ваши научници и стручњаци дају значајан допринос - каже Др Дениз Бетен, шефица НАТО програма "Наука за мир и безбедност".

Србија 01.07.2016 | 15:20 Сарадња Србије и НАТО одвија се у многим секторима, резултати су често импресивни (и не тако видљиви у медијима), а неки од најимпресивнијих постижу се у сарадњи у оквиру Алијансиног програма Наука за мир и безбедност (СПС). Имали смо част да о сарадњи Србије и Алијансе причамо са Др Дениз Бетен, шефицом НАТО програма Наука за мир и безбедност, која је ових дана боравила у посети Србији.

 Др Бетен, Србија је у програму СПС већ десетак година. Која су највећа достигнућа ове сарадње?

Србија је заиста активан партнер у програму СПС у последњој деценији, од чега корист имају академска заједница, локално становништво и владини органи. У овом тренутку, највише се сарађује у областима као што су развој напредних технологија у области сигурности, улога жена у секторима мира и сигурности, као и одбрана од хемијских, биолошких и нуклеарних агенаса (ЦБРН агенти). На пример, вишегодишњи пројекат побољшања технологије горивних ћелија, с крајњим циљем производње издржљивијих и робуснијих преносивих извора напајања за војне и друге потребе је покренута пре две године. Још један пројекат у оквиру СПС, у који су укључени научници из Србије, Црне Горе, Грчке, Словеније и Уједињеног Краљевства, бави се развојем једноставногатмосферског млаза плазме, који би ефикасно деконтаминирао површине и уништавао или уклањао агенсе хемијског или биолошког ратовања. У прошлости, Србија је такође учествовала у бројним активностима СПС на пољу еколошке безбедности, од којих су многе ојачале регионалну сарадњу. У ово спадају развој и побољшање Усклађених сеизмичких мапа опасности на Западном Балкану, у шта је укључено седам држава региона. Још један пројекат се бавио проценом опасности од хемијског загађења басена реке Саве и развијањем оруђа за исплатив менаџмент водом који би користио Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији. Тако да, како што видите, наша сарадња је веома значајна.

Са научницима из Србије сарађујете већ дуго. Како су се они показали, у поређењу са научницима из западних земаља?

Имамо сјајна искуства са научницима из Србије. Наука и истраживачки рад у Србији имају високу репутацију, а ваши научници и стручњаци који су били део активности у оквиру СПС програма дају кључан допринос у неколико пројеката. Ова сарадња је била узајамно корисна, за научнике са обе стране. Видели смо и да научници из Србије сјајно сарађују са својим колегама из НАТО и других партнерских земаља, и верујем да је стварање ових професионалних, међународних мрежа веома важан аспект сарадње у оквиру СПС, поготово за младе научнике који су на почетку својих каријера.

Један од пројеката на којем сарађујете са Србијом је робот са “тогама” (“wхегс” на енглеском, прим. аут.) Можете ли нам рећи нешто више о овом пројекту – ко ради на њему, кад ће бити готов и шта ће овај робот све моћи да ради?

“Тоге” су комбинација точкова и ногу (енгл. wхегс=wхеелс+легс). Идеја је да се комбинују најбољи аспекти и једног и другог, и да се омогући да робот буде стабилан (као на точковима), док је истовремено способан да прелази тешке и неравне терене, као помоћу ногу. Оно што је новитет у овом пројекту је чињеница да се чврстоћа “тогу” може динамички модификовати (како би се прилагодила терену, на пример), у сврху побољшања покретљивости робота. На крају, робот “Т-Wхеx” ће моћи да буде искоришћен у сврхе као што су деконтаминација, разминиравање и детекција опасних агенаса, као што су хемијске, биолошке, радиоактивне или нуклеарне (ЦБРН) супстанце. Министарство енергије Србије подржава овај пројекат и већ је изразило интересовање за употребу овог производа у својству крајњег корисника. Учесници пројекта су немачки тим са Технолошког Универзитета Илменау, на челу са професором Хартмутом Витеом и екипа са Универзитета у Нишу, на челу са професором Гораном Ђорђевићем. Они су своје трогодишње истраживање почели 2014. године, и сада очекујемо да конкретне производе преузму крајњи корисници овог пројекта.



Следећа радионица СПС која ће се одржати у Србији ће се бавити развијањем отпорности и ублажавањем регионалне рањивости на потенцијалне катастрофалне ситуације. Шта ће тачно бити тема ове радионице?

Догађај који наводите је радионица коју спонзорише СПС, названа “Импликације климатских промена и катастрофа на војне активности: Изградња отпорности и ублажавање рањивости у региону Балкана”. Овај догађај се бави веома важном темом, заиста. Бавиће се импликацијама природних катастрофа изазваних климатским променама на војне активности у региону Балкана и, на основу тога, идентификацијом политике и техничког приступа изградњи отпорности и ублажавањем регионалне рањивости на потенцијалне катастрофичне догађаје. Ова радионица ће се одржати у току следеће недеље, и срећна сам што могу да кажем да је реч о заједничкој иницијативи Србије и Бугарске, која је настала на Дану информисања СПС у Софији, прошле године, на којем је Србију представљало Министарство науке и образовања.

Многи пројекти СПС за резултат имају конкретне производе или прототипове. Ко на крају користи резултате пројеката у оквиру СПС?

Генерално, НАТО не полаже права на интелектуално власништво настало у оквиру СПС пројеката, али ми тражимо од институција које су учесници програма да потпишу споразум о интелектуалном власништву једни с другима. Резултати СПС пројеката често се представљају на међународним конференцијама или у академским издањима, како би сви заинтересовани за тему могли да им приступе. Такође, настојимо да укључимо крајње кориснике у наше пројекте, који усмеравају истраживање, пружају податке и повратне информације, тестирају прототипе или даље развијају резултате СПС пројеката. Крајњи корисници могу бити (али не само они) државна министарства, државне организације или регионалне власти у оквиру државе-учеснице или приватне, комерцијалне и/или индустријске компаније.

Ко се може пријавити за сарадњу са СПС, и како се ово ради?

СПС је један од најважнијих програма партнерства НАТО, заснован на практичној сарадњи по питањима цивилне одбране, технологије и иновације. Програм омогућава средства која обезбеђују Савезницима и партнерским институцијама да учествују у сарадњи на активностима везаним за безбедност, кроз вишегодишње истраживачке пројекте, радионице и програме обуке. Заинтересоване стране могу поднети пријаву за финансирање активности која спада у неке од ових формата, и коју морају водити директори пројеката из најмање једне од земаља НАТО или земаља партнера НАТО. Сви пријављени морају имати везе са владиним, академским или другим непрофитним институцијама. Наравно, апликације се морају директно бавити једним од кључних приоритета СПС, имати јасну везу са сигурношћу и доприносити стратешким циљевима Алијансе.

Извор: Телеграф