T WHEX - robot kojeg prave Srbija i NATO

Imamo sjajna iskustva sa naučnicima iz Srbije. Nauka i istraživački rad u Srbiji imaju visoku reputaciju, a vaši naučnici i stručnjaci daju značajan doprinos - kaže Dr Deniz Beten, šefica NATO programa "Nauka za mir i bezbednost".

Srbija 01.07.2016 | 15:20
T WHEX - robot kojeg prave Srbija i NATO
Saradnja Srbije i NATO odvija se u mnogim sektorima, rezultati su često impresivni (i ne tako vidljivi u medijima), a neki od najimpresivnijih postižu se u saradnji u okviru Alijansinog programa Nauka za mir i bezbednost (SPS). Imali smo čast da o saradnji Srbije i Alijanse pričamo sa Dr Deniz Beten, šeficom NATO programa Nauka za mir i bezbednost, koja je ovih dana boravila u poseti Srbiji.

 Dr Beten, Srbija je u programu SPS već desetak godina. Koja su najveća dostignuća ove saradnje?

Srbija je zaista aktivan partner u programu SPS u poslednjoj deceniji, od čega korist imaju akademska zajednica, lokalno stanovništvo i vladini organi. U ovom trenutku, najviše se sarađuje u oblastima kao što su razvoj naprednih tehnologija u oblasti sigurnosti, uloga žena u sektorima mira i sigurnosti, kao i odbrana od hemijskih, bioloških i nuklearnih agenasa (CBRN agenti). Na primer, višegodišnji projekat poboljšanja tehnologije gorivnih ćelija, s krajnjim ciljem proizvodnje izdržljivijih i robusnijih prenosivih izvora napajanja za vojne i druge potrebe je pokrenuta pre dve godine. Još jedan projekat u okviru SPS, u koji su uključeni naučnici iz Srbije, Crne Gore, Grčke, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva, bavi se razvojem jednostavnogatmosferskog mlaza plazme, koji bi efikasno dekontaminirao površine i uništavao ili uklanjao agense hemijskog ili biološkog ratovanja. U prošlosti, Srbija je takođe učestvovala u brojnim aktivnostima SPS na polju ekološke bezbednosti, od kojih su mnoge ojačale regionalnu saradnju. U ovo spadaju razvoj i poboljšanje Usklađenih seizmičkih mapa opasnosti na Zapadnom Balkanu, u šta je uključeno sedam država regiona. Još jedan projekat se bavio procenom opasnosti od hemijskog zagađenja basena reke Save i razvijanjem oruđa za isplativ menadžment vodom koji bi koristio Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Tako da, kako što vidite, naša saradnja je veoma značajna.

Sa naučnicima iz Srbije sarađujete već dugo. Kako su se oni pokazali, u poređenju sa naučnicima iz zapadnih zemalja?

Imamo sjajna iskustva sa naučnicima iz Srbije. Nauka i istraživački rad u Srbiji imaju visoku reputaciju, a vaši naučnici i stručnjaci koji su bili deo aktivnosti u okviru SPS programa daju ključan doprinos u nekoliko projekata. Ova saradnja je bila uzajamno korisna, za naučnike sa obe strane. Videli smo i da naučnici iz Srbije sjajno sarađuju sa svojim kolegama iz NATO i drugih partnerskih zemalja, i verujem da je stvaranje ovih profesionalnih, međunarodnih mreža veoma važan aspekt saradnje u okviru SPS, pogotovo za mlade naučnike koji su na početku svojih karijera.

Jedan od projekata na kojem sarađujete sa Srbijom je robot sa “togama” (“whegs” na engleskom, prim. aut.) Možete li nam reći nešto više o ovom projektu – ko radi na njemu, kad će biti gotov i šta će ovaj robot sve moći da radi?

“Toge” su kombinacija točkova i nogu (engl. whegs=wheels+legs). Ideja je da se kombinuju najbolji aspekti i jednog i drugog, i da se omogući da robot bude stabilan (kao na točkovima), dok je istovremeno sposoban da prelazi teške i neravne terene, kao pomoću nogu. Ono što je novitet u ovom projektu je činjenica da se čvrstoća “togu” može dinamički modifikovati (kako bi se prilagodila terenu, na primer), u svrhu poboljšanja pokretljivosti robota. Na kraju, robot “T-Whex” će moći da bude iskorišćen u svrhe kao što su dekontaminacija, razminiravanje i detekcija opasnih agenasa, kao što su hemijske, biološke, radioaktivne ili nuklearne (CBRN) supstance. Ministarstvo energije Srbije podržava ovaj projekat i već je izrazilo interesovanje za upotrebu ovog proizvoda u svojstvu krajnjeg korisnika. Učesnici projekta su nemački tim sa Tehnološkog Univerziteta Ilmenau, na čelu sa profesorom Hartmutom Viteom i ekipa sa Univerziteta u Nišu, na čelu sa profesorom Goranom Đorđevićem. Oni su svoje trogodišnje istraživanje počeli 2014. godine, i sada očekujemo da konkretne proizvode preuzmu krajnji korisnici ovog projekta.



Sledeća radionica SPS koja će se održati u Srbiji će se baviti razvijanjem otpornosti i ublažavanjem regionalne ranjivosti na potencijalne katastrofalne situacije. Šta će tačno biti tema ove radionice?

Događaj koji navodite je radionica koju sponzoriše SPS, nazvana “Implikacije klimatskih promena i katastrofa na vojne aktivnosti: Izgradnja otpornosti i ublažavanje ranjivosti u regionu Balkana”. Ovaj događaj se bavi veoma važnom temom, zaista. Baviće se implikacijama prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama na vojne aktivnosti u regionu Balkana i, na osnovu toga, identifikacijom politike i tehničkog pristupa izgradnji otpornosti i ublažavanjem regionalne ranjivosti na potencijalne katastrofične događaje. Ova radionica će se održati u toku sledeće nedelje, i srećna sam što mogu da kažem da je reč o zajedničkoj inicijativi Srbije i Bugarske, koja je nastala na Danu informisanja SPS u Sofiji, prošle godine, na kojem je Srbiju predstavljalo Ministarstvo nauke i obrazovanja.

Mnogi projekti SPS za rezultat imaju konkretne proizvode ili prototipove. Ko na kraju koristi rezultate projekata u okviru SPS?

Generalno, NATO ne polaže prava na intelektualno vlasništvo nastalo u okviru SPS projekata, ali mi tražimo od institucija koje su učesnici programa da potpišu sporazum o intelektualnom vlasništvu jedni s drugima. Rezultati SPS projekata često se predstavljaju na međunarodnim konferencijama ili u akademskim izdanjima, kako bi svi zainteresovani za temu mogli da im pristupe. Takođe, nastojimo da uključimo krajnje korisnike u naše projekte, koji usmeravaju istraživanje, pružaju podatke i povratne informacije, testiraju prototipe ili dalje razvijaju rezultate SPS projekata. Krajnji korisnici mogu biti (ali ne samo oni) državna ministarstva, državne organizacije ili regionalne vlasti u okviru države-učesnice ili privatne, komercijalne i/ili industrijske kompanije.

Ko se može prijaviti za saradnju sa SPS, i kako se ovo radi?

SPS je jedan od najvažnijih programa partnerstva NATO, zasnovan na praktičnoj saradnji po pitanjima civilne odbrane, tehnologije i inovacije. Program omogućava sredstva koja obezbeđuju Saveznicima i partnerskim institucijama da učestvuju u saradnji na aktivnostima vezanim za bezbednost, kroz višegodišnje istraživačke projekte, radionice i programe obuke. Zainteresovane strane mogu podneti prijavu za finansiranje aktivnosti koja spada u neke od ovih formata, i koju moraju voditi direktori projekata iz najmanje jedne od zemalja NATO ili zemalja partnera NATO. Svi prijavljeni moraju imati veze sa vladinim, akademskim ili drugim neprofitnim institucijama. Naravno, aplikacije se moraju direktno baviti jednim od ključnih prioriteta SPS, imati jasnu vezu sa sigurnošću i doprinositi strateškim ciljevima Alijanse.

Izvor: Telegraf

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

samuel

01.07.2016 18:10

cuj srbija saradjuje sa natom!!! Zna li ovo Nemanja alias Emir Kusturica???

ODGOVORITE
Name

Ja

02.07.2016 08:55

A sta kaze strucnjak Dzevdo Galijasevic ili Dodo nije nista narucio

ODGOVORITE