Њихова љубав је згрозила Европу

Софија Хотек није била прави избор за царицу јер њена породица није била имућна. Међутим, љубав је ипак победила. Надвојвода Франц Фердинанд је упознао пет година млађу чешку грофицу Софију 1894. године на балу под маскама у Прагу и моментално се заљубио.

Свијет 30.06.2016 | 07:47
Њихова љубав је згрозила Европу
Везу су пуне две године крили јер је било незамисливо да се Софија, иако је потицала из једне од најугледнијих породица чешког племства, уда за аустроугарског престолонаследника. Наиме, само припадници једне од владајућих или бивших владајућих династија Европе су имали право удаје за члана куће Хабсбург-Лотхринген.

А породица грофице Чотек није била таквог порекла, иако је један од Софијиних директних предака био Алберт ИВ Хабсбуршки.

Њен отац гроф Бохуслав био је успешан дипломата Аустроугарске монархије, а мајка Вилхелмина такође је била племенитог рода из познате породице Кински која је служила хабсбуршким владарима столећима. Али упркос томе што је била потомак славних и цењених лоза, Хотеке нису сматрали подобнима за улазак у највише кругове Аустроугарске аристократије кроз брак. Такође, иако угледни и цењени, они нису били ни финансијски добро потковани.

Дворска дама

Софија је била четврта од пет ћерки, атрактивна и интелигентна, али она и њене сестре биле су присиљене да зарађују за живот. Сестра јој је постала учитељица, а њу су послали да буде дворска дама надвојвоткињи Изабели од Тесчена.

То није било ништа необично у то време и било је нормално да породица нижег племства служ и породице вишег и тако избегну трошкове њиховог боравка код куће. Док је тамо живела Софија је упознала свог будућег супруга, а њихова љубав изазвала је прави скандал.

Најпре је Изабела од Тесчена "најурила" јер је схватила да честа посета Франца Фердинанда њеној породици није зато што му се свиђа нека од њених кћерки, већ зато што жели бити што ближе њеној дворској дами.



Фото: Wикипедиа
Софија

Цар Франц Јозеф је буквално "полудео" на братанца и дуго му је требало да прихвати њихову везу. Али, Франц Фердинанд је био истрајан и никоме није допустио да га одвоји од вољене жене. Решено је одбијао остале девојке које су му биле нуђене за супруге.

- Напокон сам нашао жену коју волим. Она је савршена за мене. И сад имамо толико проблема и не можемо бити заједно само због неке безначајне мане у њеном породичном стаблу. Али савладаћемо ми то - рекао је једном приликом Франц Фердинанд пријатељу. Он је њој тепао "Софи" а она њему "Франзи".

Папа Лав XИИИ, руски цар Николај ИИ Романов и немачки цар Вилхелм су слали своје изасланике цару Францу Јозефу истичући да сукоб између њега и Франца Фердинанда око Софије поткопава стабилност Монархије.

Франц Фердинанд је 1899. године ипак успео да добије дозволу од цара Франца Јозефа за морганатски брак (брак између особа неједнаког друштвеног ранга). То је значило да Софија неће постати надвојвоткиња, неће бити члан династије Хабсбург, неће уживати царске и краљевске привилегије, те да њена деца неће имати ни право на очеве титуле ни право на наслеђивање трона.


Фото: Wикипедиа
Франц Фердинанд

Такође, овакав брак је познат и као "леворуки брак" јер на церемонији венчања младожења симболично држи својом левом руком десну руку младе, уместо десном руком леву руку младе, како је то обичај.

Франц Фердинанд је морао да се закуне на Библији и потпише акт одрицања којим се одузимају сва права на наслеђивање престола за његову и Софијину децу.

Нико није хтео да дође на венчање

Најављено венчање изазвало је велику политичку кризу. Сви су сматрали да "обична" грофица није достојан избор за жену будућег владара. Такав став је вероватно условљен и њеним словенским пореклом.

Одређено је да Фердинанда као владар треба да наследи његов братанац Карло. Франц Фердинанд се оженио Софијом 1. јула 1900. Он је тада имао 37, а Софија 32 године. Годину дана након венчања добили су ћерку, а затим и два сина.

Цар Франц Јозеф није присуствовао венчању, као ни браћа Франца Фердинанда. Венчању је једно присуствовала маћеха Франца Фердинанда, Марија Терезија Португалска, заједно са ћеркама. Након венчања, Софији је додељена титула "Принцеза од Хохенберга".

Иако јој јавни живот није био пријатан јер ју је Бечки двор дискриминисао на све могуће начине (није се чак смела ни возити с мужем у истој кочији) Франц Фердинанд и Софија су са децом уживали у свом дворцу и водили срећан породични живот.

Титулу "Војвоткиња од Хохенберга" добила је тек 1909. и то јој је подигло статус на бечком двору.

Инсистирала да иде с њим у Сарајево

Фердинанд је Софију наговарао да га на тај пут не прати, говорећи да је тамо немирно и несигурно, али она је била истрајна. Желела је да буде уз свог супруга.

- То је опасно путовање, а ја нећу пустити надвојводу да тамо иде сам - рекла је Софија пре одласка у Сарајево.

Атентатор ју је погодио у абдомен. Након мање од сат времена умрла је од унутрашњег крварења.

Понижење у смрти

Чак и кад је умрла, Софија није могла да избегне понижење. Најпре протокол није допуштао да њен сандук лежи у истој капелици као хабсбуршки. Цар Франц Јозиф је морао лично да интервенише да Софија и Франц Фердинанд заједно леже у истој капелици. Али ипак су нашли начина како да покажу ког је статуса заправо била (ипак је била тек "нека обична чешка грофица", а не европска принцеза, говорило се).

Њен сандук је био постављен ипак мало ниже него његов и имао је мање украса. Такође, да покажу ког је заправо била ранга, рукавице, симбол дворских дама, ставили су у њен сандук. Није било допуштено да се она сахрани на парцелама резервисаним за чланове царске породице Хабсбург, него је на крају заједно са мужем сахрањена у крипти испод капеле њиховог дворца.

Извор: 24.хр

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

браво

30.06.2016 07:47

Добро сте најавили будуце догадјаје на насим просторима. "они" имају неколико трикова и понављају их кроз историју, зато је та наука прва изопацена и надвладана па онда медицина и остале науке. знање није благо вец моц, знањем се владало и владаце. јос мало па це се историја поновити на балкану само да незаборавимо и да науцимо на грескама предака. истразуј те истину у историји и знаце те куда будуцност води.

ОДГОВОРИТЕ