Njihova ljubav je zgrozila Evropu

Sofija Hotek nije bila pravi izbor za caricu jer njena porodica nije bila imućna. Međutim, ljubav je ipak pobedila. Nadvojvoda Franc Ferdinand je upoznao pet godina mlađu češku groficu Sofiju 1894. godine na balu pod maskama u Pragu i momentalno se zaljubio.

Svijet 30.06.2016 | 07:47 Vezu su pune dve godine krili jer je bilo nezamislivo da se Sofija, iako je poticala iz jedne od najuglednijih porodica češkog plemstva, uda za austrougarskog prestolonaslednika. Naime, samo pripadnici jedne od vladajućih ili bivših vladajućih dinastija Evrope su imali pravo udaje za člana kuće Habsburg-Lothringen.

A porodica grofice Čotek nije bila takvog porekla, iako je jedan od Sofijinih direktnih predaka bio Albert IV Habsburški.

Njen otac grof Bohuslav bio je uspešan diplomata Austrougarske monarhije, a majka Vilhelmina takođe je bila plemenitog roda iz poznate porodice Kinski koja je služila habsburškim vladarima stolećima. Ali uprkos tome što je bila potomak slavnih i cenjenih loza, Hoteke nisu smatrali podobnima za ulazak u najviše krugove Austrougarske aristokratije kroz brak. Takođe, iako ugledni i cenjeni, oni nisu bili ni finansijski dobro potkovani.

Dvorska dama

Sofija je bila četvrta od pet ćerki, atraktivna i inteligentna, ali ona i njene sestre bile su prisiljene da zarađuju za život. Sestra joj je postala učiteljica, a nju su poslali da bude dvorska dama nadvojvotkinji Izabeli od Tesčena.

To nije bilo ništa neobično u to vreme i bilo je normalno da porodica nižeg plemstva služ i porodice višeg i tako izbegnu troškove njihovog boravka kod kuće. Dok je tamo živela Sofija je upoznala svog budućeg supruga, a njihova ljubav izazvala je pravi skandal.

Najpre je Izabela od Tesčena "najurila" jer je shvatila da česta poseta Franca Ferdinanda njenoj porodici nije zato što mu se sviđa neka od njenih kćerki, već zato što želi biti što bliže njenoj dvorskoj dami.



Foto: Wikipedia
Sofija

Car Franc Jozef je bukvalno "poludeo" na bratanca i dugo mu je trebalo da prihvati njihovu vezu. Ali, Franc Ferdinand je bio istrajan i nikome nije dopustio da ga odvoji od voljene žene. Rešeno je odbijao ostale devojke koje su mu bile nuđene za supruge.

- Napokon sam našao ženu koju volim. Ona je savršena za mene. I sad imamo toliko problema i ne možemo biti zajedno samo zbog neke beznačajne mane u njenom porodičnom stablu. Ali savladaćemo mi to - rekao je jednom prilikom Franc Ferdinand prijatelju. On je njoj tepao "Sofi" a ona njemu "Franzi".

Papa Lav XIII, ruski car Nikolaj II Romanov i nemački car Vilhelm su slali svoje izaslanike caru Francu Jozefu ističući da sukob između njega i Franca Ferdinanda oko Sofije potkopava stabilnost Monarhije.

Franc Ferdinand je 1899. godine ipak uspeo da dobije dozvolu od cara Franca Jozefa za morganatski brak (brak između osoba nejednakog društvenog ranga). To je značilo da Sofija neće postati nadvojvotkinja, neće biti član dinastije Habsburg, neće uživati carske i kraljevske privilegije, te da njena deca neće imati ni pravo na očeve titule ni pravo na nasleđivanje trona.


Foto: Wikipedia
Franc Ferdinand

Takođe, ovakav brak je poznat i kao "levoruki brak" jer na ceremoniji venčanja mladoženja simbolično drži svojom levom rukom desnu ruku mlade, umesto desnom rukom levu ruku mlade, kako je to običaj.

Franc Ferdinand je morao da se zakune na Bibliji i potpiše akt odricanja kojim se oduzimaju sva prava na nasleđivanje prestola za njegovu i Sofijinu decu.

Niko nije hteo da dođe na venčanje

Najavljeno venčanje izazvalo je veliku političku krizu. Svi su smatrali da "obična" grofica nije dostojan izbor za ženu budućeg vladara. Takav stav je verovatno uslovljen i njenim slovenskim poreklom.

Određeno je da Ferdinanda kao vladar treba da nasledi njegov bratanac Karlo. Franc Ferdinand se oženio Sofijom 1. jula 1900. On je tada imao 37, a Sofija 32 godine. Godinu dana nakon venčanja dobili su ćerku, a zatim i dva sina.

Car Franc Jozef nije prisustvovao venčanju, kao ni braća Franca Ferdinanda. Venčanju je jedno prisustvovala maćeha Franca Ferdinanda, Marija Terezija Portugalska, zajedno sa ćerkama. Nakon venčanja, Sofiji je dodeljena titula "Princeza od Hohenberga".

Iako joj javni život nije bio prijatan jer ju je Bečki dvor diskriminisao na sve moguće načine (nije se čak smela ni voziti s mužem u istoj kočiji) Franc Ferdinand i Sofija su sa decom uživali u svom dvorcu i vodili srećan porodični život.

Titulu "Vojvotkinja od Hohenberga" dobila je tek 1909. i to joj je podiglo status na bečkom dvoru.

Insistirala da ide s njim u Sarajevo

Ferdinand je Sofiju nagovarao da ga na taj put ne prati, govoreći da je tamo nemirno i nesigurno, ali ona je bila istrajna. Želela je da bude uz svog supruga.

- To je opasno putovanje, a ja neću pustiti nadvojvodu da tamo ide sam - rekla je Sofija pre odlaska u Sarajevo.

Atentator ju je pogodio u abdomen. Nakon manje od sat vremena umrla je od unutrašnjeg krvarenja.

Poniženje u smrti

Čak i kad je umrla, Sofija nije mogla da izbegne poniženje. Najpre protokol nije dopuštao da njen sanduk leži u istoj kapelici kao habsburški. Car Franc Jozif je morao lično da interveniše da Sofija i Franc Ferdinand zajedno leže u istoj kapelici. Ali ipak su našli načina kako da pokažu kog je statusa zapravo bila (ipak je bila tek "neka obična češka grofica", a ne evropska princeza, govorilo se).

Njen sanduk je bio postavljen ipak malo niže nego njegov i imao je manje ukrasa. Takođe, da pokažu kog je zapravo bila ranga, rukavice, simbol dvorskih dama, stavili su u njen sanduk. Nije bilo dopušteno da se ona sahrani na parcelama rezervisanim za članove carske porodice Habsburg, nego je na kraju zajedno sa mužem sahranjena u kripti ispod kapele njihovog dvorca.

Izvor: 24.hr