Полицијска бахатост: "Ћути док те ка**м"

Припадници Станице јавне безбједности Градишка претукли су бањалучког адвоката Милана Малешевића. Батине су пале у току рације, након што је Малешевић тражио да га полицајац персира, а потом да му каже име и да му покаже број значке.

Република Српска 28.06.2016 | 22:58 Службено лице се надурило, потегло пендрек, а како вуци никада не кољу сами, у помоћ су пристигле и остале пандурске песнице.

Адвокат је гризао бетон, добио је чизму на главу, разбијена му је аркада и затворен је у самицу са либијском температуром. 

Начелник СЈБ Градишка Бојан Шкорић рекао је да су полицајци били у рацији и да је Малешевић насрнуо на униформу и да је, након тога, „уз употребу силе“, лишен слободе (мада се Малешевић куне да је ухапшен). Шкорић је додао да је једна униформа лакше повријеђена, али није саопштио иницијале који су у тој ноћи носили пендрек, нити је ма'нуо папиром на којем стоји о каквим се повредама заправо ради.

На концу се јавио и директор Полиције Републике Српске Гојко Васић и додао да је Малешевић ометао полицијску рацију и да се тако нешто не толерише ни на западу.

У рацији, вели Васић, грађани морају да ћуте и да извршавају наређења. Онај ко то не схвата, наставља Сократ са пендреком, прави проблеме и себи и полицији, уз апендикс да је полиција морала тако реаговати.

Прво: ово није први пут да рација у Градишци завршава батинањем плебса.

У септембру 2010. године припадници Јединице за подршку Центра јавне безбједности Бања Лука упали су у дискотеку „Блацк анд wхите“ и претукли неколико гостију.

Никола Степановић је добио више удараца, закуцан је на бетон, а онда без ријечи објашњења пуштен кући. Горан Стојановић је рекао да је полиција истукла више младића и дјевојака, а Никола Солдатић је додао да је полицијски претрес био „невиђена тортура“.

Колеге се присјећају да их је полиција својевремено изувала и изводила напоље, па потом легитимисала. Да ли им вјерујем? Наравно. Не зато што имам нешто против полиције и пандура, већ зато што ми је јасно да су, како рече пјесник, „умној патњи нестасали“, а тај је мањак вазда био компензован надменом демонстрацијом силе.

Друго: полиција се, очигледно, малко занијела.

Батинала је некога кога није требала да батина и сада ће морати да куса сопствене помије мијешане немирним пендреком.

Простом човјеку напросто буде топло око срца, па таман АТВ на Тргу пекао јаја, када се пандури пребаце и опале некога ко је „у наставку процеса“ упоран к'о славонски комарац у децембру. Малешевић је најавио тужбу за тужбом, а немушти одговори начелника са Саве одјекнули су типичном пандурском неувјерљивошћу коју је, ето зла, покушао да спаси први полицајац Републике Српске.

Треће: чудо невиђено у цијелом том пендречењу јесте резон Гојка Васића који сваки ударац кундаком оправдава вишим полицијским смислом.

За Гоју су, дакле, грађани у кафани, па чак и они који не праве никакав проблем, само кожа коју треба печатати и ништа више. Ако треба. А вазда треба. Злу не требало. Грађани, дакле, морају да ћуте?

Чак и када их неко вријеђа? Када их неко ниподаштава? Када их неко исмијава? Грађани, дакле, морају да извршавају наређења? Чак и када им неко каже да се изују? Када их батинају ни због чега?

Лијепо се Васић досјетио запада, заиста, али је заборавио да напомене и сљедеће: на западу, ма на ком истоку Васићу био запад, полиција пендречи народ када народ не слуша и то је вјероватно тачно. Али је тачно и то да иста та полиција не пљачка свој народ по ауто-путевима нити дила одузету дрогу клинцима око школа.

Аутор: Горан Дакиц
Извор: Фронтал.ба