РТРС и "такозвани" СзП:Има ли краја лудилу?

Недавно сам се други пут у животу појавио на РТРС, не рачунајући програме који су из области културе. Још од 2009. године.

Република Српска 28.06.2016 | 15:23 И у области културе постоји политички кључ. Кога се воли и помаже, а кога не. Али, РТРС је једина која се културом мора бавити и на којој јој је резервисан простор новцем свих грађана. А културе има колико има. Па и мене западне која мрвица. Некад.

Што је то тако, тешко је рећи.

Наводно сам раније био дванаесто име на некаквој црној листи особа којима је дугогодишњи директор, Драган Давидовић, институционално бранио појављивање. Истина или не, заиста сам први (и посљедњи) пут промолио нос у уживу политичку емисију када је Давидовић смијењен. И то код Сарајлије Гвоздена Шарца, ваљда неупућеног у ове ситнолокалистичке бањалучке листе. Након брзопотезне смјене Рајка Радовановића опет ме нико није звао. А ни Шарчеве емисије више нема.

Замијенили су га Веселин Гатало и Мато Ђаковић.

И ви, као и ја, можете се запитати: Можда сам недовољно добар за критеријуме јавног државног емитера? Дозвољавам и ту могућност.

Ништа ту не би било чудно, па ни мени лично, да ме негдје од 2005. године у друштвенополитичке емисије ударних термина не зову готово све телевизије из Српске. Стога ми, опет лично, смета што сам у посљедњих пар година више пута угошћен на ФТВ1 и ФТВ2 (БХТ), него на јавном сервису државе коју сам тамо тако горљиво бранио. Поготово то да је држава и да треба да буде независна. Чисто сумњам да ће ме опет звати у Ефбих, али то ми ни не смета претјерано. Дође некако очекивано.

Оно што ми смета, јесте што оваквом уређивачком политиком чак и сам себи, ваљда, требам испасти неки непријатељ Републике Српске?

Очи стадоше, гаће спадоше

Зато ме је позив да дам изјаву за Печат, поводом лажи исламистичих ратнохушкача из Ефбиха и њихових домаћих слугу, још и више изненадио. До одређене мјере и обрадовао. Ако ништа, бар није дошло до земљотреса, поплаве, пожара, или пада вјештачког сателита на зграду РТРС. Рачунам да нико није ни без посла остао. Нити ће.

Оно што се јесте десило, моја је невјерица. Све сам могао вјеровати, али да се и то може дешавати, никако.

Не то што су ме звали у Печат, јер сам ја ту причу и покренуо.

Ових дана сам обратио пажњу на информативни програм РТРС. Без обзира што телевизије већ одавно слабије гледам него просјечан грађанин Српске, установио сам да је готово редовна појава да се коалиција партија окупљених под вођством СДС назива "такозвани Савез за промјене".

Раније сам то примјетио у дневнику, али у највама спикер обично каже "тзв. Савез за промјене поново обмањује јавност"... рекао је тај и тај функционер СНСД, ДНС, СП, аналитичар...

Конкретан доказ

Но, знате као то бива са принципом рекла-казала. Мени су то исто многи рекли да су видјели. Односно чули. И без обзира што им можда вјерујем, није то то. Зато, под пуном правном и моралном одговорношћу јавности тврдим сљедеће:

У Дневнику РТРС од 05.06.2016. у 22:30, спикерка Биљана Кнежевић чита вијести и изговара: "тзв. Савез за промјене најавио протесте...".

Значи ја свједочим да се то збило. Хорорни сценарио у којем јавни РТВ сервис плаћан новцем свих грађана Српске, у редакцијској најави, без цитирања управног говора политичког субјекта којем су пристрасни, лично као институција назове један политички савез такозваним. Зовите ме на суд слободно, поновићу то под заклетвом.

Наставио сам у запрепаштењу пратити исти програм, и када је најављена вијест дошла на ред, испоставило се да то никако није случајно. Опет се казује из уста саме Радио-телевизије Републике Српске: ТАКОЗВАНИ Савез за промјене!!! И за најопрезнијег нема двојбе да је то учињено намјерно. Да није ријеч о грешци.

Кога је брига?

Зашто тек сад то пишем? Питаће се сви читаоци у посједу кичме. Или барем мало(г) мозга.

Чекао сам да видим да ли ће они који су тиме директно оштећени реаговати. При том не очекујући вајкање о непоштивању закона по приватним телевизијама за сопственим појасом, већ о тужбама пред судом ове државе слободних људи по имену Српска.

Кад оно ништа.

Онда сам се обратио и неким представницима за штампу странака чланица СЗП, и у приватним разговорима су ми потврдили да знају за то. И ја сам им дао конкретан доказ.

И опет ништа.

Е, па да вам кажем одговор на поднаслов - у том случају је мене брига.

Звани и незвани - ако не реагујете - бићете такозвани.

Заболи ме брига што ће полтронократија у врху РТРС преко ове изјаве доћи до оправдања, да ја као оснивач Фронтала јесам политички непријатељ (тзв.) коалиције СНСД-ДНС-СП. И да зато не требам гостовати у њиховом програму. У СзП најбоље знају колико сам ја члан неке од њихових странака.

Пишем ово из другог разлога. Ако се на ово јавно не огласим, а оглашавам се у животу своме повремено, онда више нијесам достојан да ме било ко зове у програм. Па ни Фронтал. Ако се не огласим, испашће да смо сви у овој држави на нечијој страни.

Нико на страни разума.

Телевизија коју финансира држава је по самој својој природи пристрасна ка држави. Свугдје у свијету. Али ка држави! Не ка странци или коалицији која тренутно води државу. У капиталистичком друштву, које има законе о слободи изражавања, потпуно је нормално да имамо приватне телевизије које заступају политичке опције својих финансијера. Управо зато МОРА постојати државна телевизија са минимумом професионализма, да би грађани могли да добију барем мало објективну слику, у односу на приватлук.

Има ли дна?

Они који се страхом од губитка посла или немогућношћу да га нађу, ваде на то да се срозавају на најниже гране новинарског позива, немају никакво оправдање. Ако овако не можете, нађите неки други посао. Немојте се понижавати.

Свим људима од части, а посебно струковним удружењима и онима који се боре за слободу ријечи и мисли, упућујем позив да се и они огласе. Што прије, јер се ово тиче саме сржи онога што нас чини слободним људима.

Најновијим господарима црних листа поручујем, да ако ме икада буду зовнули да гостујем на националној тв-кући, да ћу се као дугогодишњи борац за Српску са поносом одазвати. Али да ћу инсистирати да ме потпишу као - такозвани Дани(ј)ел Симић.

Једино тако ћемо бити досљедне уређивачке политике.

И ви, и ја.

Аутор: Данијел Симић

Извор: Фронтал.рс