Трговина мандатима је политичка пракса

Прелазак из партије у партију и продаја мандата за радно место, фотељу или субвенцију, у Републици Српској није инцидент него политичка пракса.

Република Српска 28.06.2016 | 08:44 Због одборника прелетача у скоро трећини општина у Републици Српској скупштинска већина је промењена или прекомпонована. Тако је у Козарској Дубици страначке дресове променило више од половине одборника, па локална скупштина ни не личи на ону коју је народ изабрао.

У Српцу, Градишки, Пелагићеву, Језеру, Трнову и Кнежеву локална власт је скоро цео мандат била блокирана, а због неусвајања буџета на удару се нашла и социјала.

"Грађани се питају имају ли избори смисла, јер ми изгласамо једну власт, а одборници је, мешетарењем, потпуно прекроје, водећи рачуна само о својој користи" каже Александар Жоља из Коалиције за слободне изборе „Под лупом“.

У трговини мандатима најчешћа монета је радно место. Тако је у Трнову скупштинска већина срушена када се Шешељев радикал Грујо Влашки приклонио СНСД, који је запослио његовог сина.

Било је и бизарнијих случајева, попут оног челиначког, када је већина прекомпонована на родбинској основи. Према писању медија, кључни је био прелазак Драгана Вуковића из ДНС у коалицију СДС-ПДП. Вуковић је зет председнице локалног ПДП-а Каранфилке Мрђе.

Др Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у Београду, сматра да је једини ефикасан лек против прелетача осуда јавности.

"Кад би прелетач знао да ће га све странке бојкотовати, а јавност презрети, и да грађани више никад неће гласати за њега, два пута би размислио да ли да трговином запечати политичку каријеру" каже Стојиљковић и додаје да је, поготово на локалу, где свако сваког зна, лако закључити уз помоћ којих трикова је неки политичар преко ноћи докторирао или се обогатио.

Политичка аналитичарка Тања Топић тврди да уз прелетаче демократију озбиљно угрожавају и преваре у бирачким одборима и закулисне нагодбе партијских лидера.

"Ипак, од гласања не треба одустајати. Напротив, само већом излазношћу и активним захтевањем одговорности грађани могу затворити маневарски простор за овакве обмане" тврди она.

Слична пракса усталила се и у региону, додају аналитичари, али у Републици Српској ситуацију додатно компликује мешање републичке власти, под водством СНСД, али и власти на нивоу БиХ, коју чине СДС, ПДП и НДП, у локалну комбинаторику.

У тако живописној ситуацији тргује се не само радним местима и фотељама него и пореским олакшицама, субвенцијама и грађевинским локацијама.

Тако опозиција тврди да је Бањалука, променом регулационог плана на Транзиту, којом је предузећу Војина Митровића омогућена изградња бензинске пумпе и хотела, уствари платила спасавање скупштинске већине у Народној скупштини Републике Српске.

Прелазак посланика Митровића из Чавићевог НДП у СНСД једна је од главних пикантерија афере „Папак“. Митровићев син је недавно постао саветник председника РС Милорада Додика.

Додик на фабричкој журци

Маринко Умичевић, некад најжешћи критичар власти у Бањалуци, из ПДП-а је 2014. прешао у владајући СНСД.


Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија
Маринко Умичевић

Умичевић је директор Фабрике обуће Бема, која запошљава око 1.000 радника.

Четири месеца након Умичевићевог трансфера, а уочи општих избора, на слављу поводом годишњице Беме, специјални гости су били председник Милорад Додик и премијерка Жељка Цвијановић, а певао је Мирослав Илић.

Додик је тада обећао да ће Република Српска финансијски помоћи „Бему“.

Топић: И грађани тргују гласовима

Фото: Дејан Божић / РАС Србија
Тања Топић

"Трговина мандантима је политичка корупција на коју већина грађана пристаје и чак активно учествује у њој. Имамо и бирача који очекују да му странка или политичар за којег гласају, у замену за глас, обезбеде посао. То је зачарани круг, који у вредносном смислу нема везе са демократијом" оцењује Тања Топић.

Стојиљковић: Проблем партијско запошљавање

"Нема демократије, ако се и главна сестра у сеоској амбуланти бира по партијском кључу, а јавност у томе не види ништа чудно", каже Зоран Стојиљковић.

Тврди да затворене листе, као ни законска решења по којима би мандати били власништво странака, нису решење, јер би то ишло на руку једино страначким олигархијама.

"Такав систем имају у Црној Гори, па се нису усрећили", каже Стојиљковић.

Извор: ЕуроБлиц