Trgovina mandatima je politička praksa

Prelazak iz partije u partiju i prodaja mandata za radno mesto, fotelju ili subvenciju, u Republici Srpskoj nije incident nego politička praksa.

Republika Srpska 28.06.2016 | 08:44 Zbog odbornika preletača u skoro trećini opština u Republici Srpskoj skupštinska većina je promenjena ili prekomponovana. Tako je u Kozarskoj Dubici stranačke dresove promenilo više od polovine odbornika, pa lokalna skupština ni ne liči na onu koju je narod izabrao.

U Srpcu, Gradiški, Pelagićevu, Jezeru, Trnovu i Kneževu lokalna vlast je skoro ceo mandat bila blokirana, a zbog neusvajanja budžeta na udaru se našla i socijala.

"Građani se pitaju imaju li izbori smisla, jer mi izglasamo jednu vlast, a odbornici je, mešetarenjem, potpuno prekroje, vodeći računa samo o svojoj koristi" kaže Aleksandar Žolja iz Koalicije za slobodne izbore „Pod lupom“.

U trgovini mandatima najčešća moneta je radno mesto. Tako je u Trnovu skupštinska većina srušena kada se Šešeljev radikal Grujo Vlaški priklonio SNSD, koji je zaposlio njegovog sina.

Bilo je i bizarnijih slučajeva, poput onog čelinačkog, kada je većina prekomponovana na rodbinskoj osnovi. Prema pisanju medija, ključni je bio prelazak Dragana Vukovića iz DNS u koaliciju SDS-PDP. Vuković je zet predsednice lokalnog PDP-a Karanfilke Mrđe.

Dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da je jedini efikasan lek protiv preletača osuda javnosti.

"Kad bi preletač znao da će ga sve stranke bojkotovati, a javnost prezreti, i da građani više nikad neće glasati za njega, dva puta bi razmislio da li da trgovinom zapečati političku karijeru" kaže Stojiljković i dodaje da je, pogotovo na lokalu, gde svako svakog zna, lako zaključiti uz pomoć kojih trikova je neki političar preko noći doktorirao ili se obogatio.

Politička analitičarka Tanja Topić tvrdi da uz preletače demokratiju ozbiljno ugrožavaju i prevare u biračkim odborima i zakulisne nagodbe partijskih lidera.

"Ipak, od glasanja ne treba odustajati. Naprotiv, samo većom izlaznošću i aktivnim zahtevanjem odgovornosti građani mogu zatvoriti manevarski prostor za ovakve obmane" tvrdi ona.

Slična praksa ustalila se i u regionu, dodaju analitičari, ali u Republici Srpskoj situaciju dodatno komplikuje mešanje republičke vlasti, pod vodstvom SNSD, ali i vlasti na nivou BiH, koju čine SDS, PDP i NDP, u lokalnu kombinatoriku.

U tako živopisnoj situaciji trguje se ne samo radnim mestima i foteljama nego i poreskim olakšicama, subvencijama i građevinskim lokacijama.

Tako opozicija tvrdi da je Banjaluka, promenom regulacionog plana na Tranzitu, kojom je preduzeću Vojina Mitrovića omogućena izgradnja benzinske pumpe i hotela, ustvari platila spasavanje skupštinske većine u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Prelazak poslanika Mitrovića iz Čavićevog NDP u SNSD jedna je od glavnih pikanterija afere „Papak“. Mitrovićev sin je nedavno postao savetnik predsednika RS Milorada Dodika.

Dodik na fabričkoj žurci

Marinko Umičević, nekad najžešći kritičar vlasti u Banjaluci, iz PDP-a je 2014. prešao u vladajući SNSD.


Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Marinko Umičević

Umičević je direktor Fabrike obuće Bema, koja zapošljava oko 1.000 radnika.

Četiri meseca nakon Umičevićevog transfera, a uoči opštih izbora, na slavlju povodom godišnjice Beme, specijalni gosti su bili predsednik Milorad Dodik i premijerka Željka Cvijanović, a pevao je Miroslav Ilić.

Dodik je tada obećao da će Republika Srpska finansijski pomoći „Bemu“.

Topić: I građani trguju glasovima

Foto: Dejan Božić / RAS Srbija
Tanja Topić

"Trgovina mandantima je politička korupcija na koju većina građana pristaje i čak aktivno učestvuje u njoj. Imamo i birača koji očekuju da mu stranka ili političar za kojeg glasaju, u zamenu za glas, obezbede posao. To je začarani krug, koji u vrednosnom smislu nema veze sa demokratijom" ocenjuje Tanja Topić.

Stojiljković: Problem partijsko zapošljavanje

"Nema demokratije, ako se i glavna sestra u seoskoj ambulanti bira po partijskom ključu, a javnost u tome ne vidi ništa čudno", kaže Zoran Stojiljković.

Tvrdi da zatvorene liste, kao ni zakonska rešenja po kojima bi mandati bili vlasništvo stranaka, nisu rešenje, jer bi to išlo na ruku jedino stranačkim oligarhijama.

"Takav sistem imaju u Crnoj Gori, pa se nisu usrećili", kaže Stojiljković.

Izvor: EuroBlic