Како су Руси преузели контролу над фирмом "Босналијек"...

Руски улагачи су стекли контролу над "Босналијеком" за 32 милиона КМ да би двије године касније банкротирали, остајући дужни сарајевској творници лијекова готово онолико колико су уложили у њену куповину.

Босна и Херцеговина 23.06.2016 | 12:55 Амбициозни шеф представништва босанскохерцеговачке фабрике лијекова у Москви Недим Узуновић није очајавао када је почетком 2012. године добио отказ. Умјесто потраге за новим послом он је ковао план о повратку у стару компанију. Учинио је то „на велика врата“. У Русији је пронашао улагаче који су убрзо почели куповати учешће у сарајевском „Босналијеку“, фирми у којој је доскора радио.

Нови власници су већ наредне године преузели већински пакет дионица „Босналијека“, именовали своју управу и на њено чело поставили Узуновића. Заузврат је компанија под његовим вођством одмах почела испоручивати велике количине лијекова власницима у Русију. Међутим, скоро двије године након прве испоруке они су банкротирали, дугујући „Босналијеку“ приближно онолико колико су уложили у његово преузимање.

Сарајевска фабрика је након свега наставила испоручивати лијекове у Русију другим компанијама иза којих, такође, стоје власници „Босналијека“. Они од почетка прикривају идентитет, као и поријекло новца уложеног у куповину власничких дионица „Босналијека“, користећи се мрежом повезаних предузећа у Русији и оф шор фирми у свијету. Но, све то омогућили су људи из Босне и Херцеговине (БиХ).


Недим Узуновић (Фото: ЦИН)
 

Упркос бројним пријавама, поднијетим у протекле три године због сумњи у прање новца инвестираног у трговину дионицама „Босналијека“, незаконитим трговањем дионица ове компаније и њеним насилним преузимањем те, најпослије, склапању спорних уговора о испоруци лијекова у Русију, Тужилаштво БиХ не налази разлоге за кривично гоњење осумњичених.

Осим Узуновића важну улогу у преузимању „Босналијека“ су имали и: представник руских инвеститора а касније и предсједник Надзорног одбора „Босналијека“ Константин Зевлов, бивши директор некадашње Брокерске компаније „Еурохаус“ Зијад Блекић, бивши радник ове брокерске куће Един Диздар, предсједник Комисије за вриједносне папире Федерације БиХ Хасан Ћелам и још неколико особа које су учествовале у трговини дионицама.

Руски зајмови

Према документацији коју посједује Центар за истраживачко новинарство (ЦИН), новац за куповину „Босналијекових“ дионица обезбиједила је руска фармацеутска компанија „Империа Пхарма“ из Санкт Петербурга. Власник ове фирме је оф шор компанија „Лувери Интернатионал Лимитед“ са Гибралтара. Гибралтар је једна од свјетских оф шор зона коју користе власници фирми како би утајили порез или опрали новац зарађен незаконитим пословима.

Ово је само једна у ланцу фирми из пореских оаза преко којих су пословали власници „Босналијека“. Тајновитим путевима пролазио је и новац којим је купљена сарајевска фабрика лијекова.

„Империа Пхарма“ је најприје у јуну 2012. године позајмила 22 милиона долара оф шор Инвестицијском фонду „Хаден“, посредством којег је купила ланац апотека „Еркафарм“ из Москве.

„Хаден“ је регистрован 1996. године у Луксембургу као фирма за посредовање у куповини других предузећа. Међутим, све до куповине „Еркафарма“ није се бавио пословима за које је регистрован.


Зијад Блекић (Фото: Ослобођење)
 

Три мјесеца након што је прешао у власништво „Империа Пхарме“ „Еркафарм“ даје зајам „Хадену“ за куповину дионица „Босналијека“. У Извјештају о активности у 2012. години „Хаден“ наводи да је у септембру потписао уговор о зајму са „Еркафармом“ на 20 милиона евра (39,1 милион КМ), да би крајем године лимит био повећан на 25 милиона евра (48,9 милиона КМ). Додатних 7,8 милиона марака кредита „Хаден“ је добио од сарајевске подружнице руске Сбербанке у марту 2013. године. Отплату овог кредита гарантовала је „Империа Пхарма“.

Ове замршене финансијске трансакције омогућиле су прикривање поријекла новца и његових власника, уз могућност утаје пореза.

Иако се „Хаден“ и данас води као формални власник дијела „Босналијека“, ова фирме је у кредитном захтјеву Сбербанци објаснила да је само посредник у преузимању сарајевске компаније за рачун и у интересу „Империа Пхарме“.

„Хаден“ је тако за куповину „Босналијека“ имао на располагању најмање 56 милиона КМ. Међутим, извјештаји о уплатама на Сарајевској берзи показују да је за куповину дионица потрошено тек нешто више од половине тог новца.

Наиме, „Хаден“ је ангажовао сарајевску Брокерску кућу „Еурохаус“ за посредовање у куповини дионица на локалној берзи. Током 2012. и 2013. године уплатио им је 34 милиона КМ аванса. Све налоге за исплате потписивао је „Хаденов“ опуномоћеник Константин Зевлов, директор Одјела правних послова „Империа Пхарме“. Избор „Еурохауса“ за посредника је био мудар пословни потез купаца јер су људи у овој брокерској компанији и имали велики утјецај у институцијама које регулишу тржиште вриједносних папира у БиХ. У вријеме преузимања „Босналијека“ Зијад Блекић је био директор „Еурохауса“ и предсједник Надзорног одбора Сарајевске берзе (САСЕ), док је упосленик „Еурохауса“ Един Диздар истовремено био и члан Надзорног одбора Регистра вриједносних папира (РВП) ФБиХ.

Њиховим ангажманом је „Хаден“ купио 29,94 посто удјела у „Босналијеку“ које је платио око 32 милиона марака. „Еурохаус“ је након куповине у априлу 2013. године вратио непотрошених 2,05 милиона КМ на „Хаденов“ рачун у Луксембургу.

Финансијско-обавјештајна јединица Луксембурга је утврдила да је “Хаден” овај новац шест дана касније уплатио пројектантској компанији “Архинг Е&Ц” на рачун у Швајцарској. “Архинг Е&Ц” је фирма Златана Бркића, држављанина БиХ који живи у Русији, која је у фебруару 2013. склопила пословни уговор са “Хаденом”. Бркић је посредно повезан и са директором “Босналијека” Недимом Узуновићем јер дијели власништво над двјема хрватским фирмама са Узуновићевим пунцем Емином Хаџиомеровићем.

Хаџиомеровић је био узрујан када смо га питали о пословном односу са Бркићем. Казао је да су власници грађевинске фирме у Трогиру: “Градимо куће и то је нормална ствар”.

Обашњава да је Бркића упознао у Русији гдје је и сам радио, али да о његовим пословима не зна много.

“Откуд ја знам ко шта ради и одакле прима и какве новце”, каже Хаџиомеровић и додаје да је својевремено и сам из Русије пребацио у Хрватску и Словенију неколико милиона еура.


(ЦИН)
 

“Све паре које дођу преко банке су легалне. (…) Ниједна банка неће пустити паре које нису како треба”, објашњава Хаџиомеровић.

Босналијек - Ток руског новца

“Босналијек” се до уласка “Хадена” у фирму налазио у мјешовитом власништву Федерације БиХ која је имала 19,25 посто удјела, либијског државног фонда са 8,77 одсто и финансијске институције Свјетске банке Интернатионал Финанце Цорпоратион (ИФЦ) која је посједовала 8,37 одсто. Остатак учешћа власништва су имали разни инвестицијски фондови и појединци, укључујући и запосленике сарајевске творнице лијекова.

Кампања преузимања „Босналијека“ је трајала од септембра 2012. до средине маја 2013. године, а међу првим на мети прекупаца нашле су се дионице ИФЦ-а. Ова компанија је посједовала 655.729 дионица и куповали су их појединци, скривени иза тајних рачуна у банкама, и фондови са Кајманских отока да би их убрзо потом продали „Хадену“. Анализа трговања дионицама ИФЦ-а показује да су прекупци трговали уз минималну добит или без ње.

У једној од пријава за незаконито трговање дионицама „Босналијека“ наведено је да изостанак добити упућује на сумњу да су трговци дионицама разлику до стварне цијене наплатили директно у готовини, мимо регуларних финансијских токова на Сарајевској берзи.

Овакво дешавање на берзи је, такође, упућивало на то да је трговина била договорена за познатог купца а цијене дионица фиксиране, што су законом кажњива дјела манипулације на тржишту капитала ФБиХ.

Анализа трговања власничким удјелима „Босналијека“ показује да се цијена од 14 КМ за дионицу понављала 59 дана, од чега 37 дана узастопно, што указује на сумњу да је између продаваца и „Хадена“ раније била договорена цијена, наведено је у обавјештењу које је 15. маја 2013. године Кантоналном тужилаштву у Сарајеву и Федералној управи полиције доставио Ердал Трхуљ, тадашњи федерални министар енергије, рударства и индустрије.

Опуномоћеници Хадена

Уочи окончања трговања дионицама „Босналијека“ почетком марта 2013. године „Хаден“ опуномоћује Узуновића и Едина Диздара за припрему и вођење Скупштине дионичара као и за комуникацију са Комисијом за вриједносне папире ФБиХ која има улогу врховног регулатора на тржишту дионица.

Скупштина дионичара је одржана 25. маја у кафани „Старе врбе“ у близини „Босналијекове“ творнице у Сарајеву јер тадашњи в.д. директора „Босналијека“ Шефик Ханџић није дозволио „Хаденовим“ заступницима улазак у круг фирме. Ханџић је тврдио да се радило о нелегалној скупштини.

Представници „Хадена“ су успјели окупити дио малих дионичара те су у „Старим врбама“ донијели одлуку о формирању новог надзорног одбора у који су именовали: Константина Зевлова, Едина Диздара, Бернадина Алагића, Мирну Сијерчић и Ведада Тузовића. Представници Владе ФБиХ и либијског државног фонда нису учествовали на скупштини у „Старим врбама“.

„Ми смо сматрали да је та скупштина нелегална и нисмо жељели дати легалитет тој групи“, рекао је Трхуљ и додао да либијски представник због рата у тој земљи није могао доћи у Сарајево.

Представници „Хадена“ су ово искористили и све позиције у Надзорном одбору додијелили својим кандидатима. Влада је тек у априлу ове године предложила свог представника у Надзорни одбор, а недавно је најавила продају свог удјела у „Босналијеку“. Према Трхуљевим ријечима, Влада и либијски државни фонд би према својим удјелима требали имати укупно три члана у Одбору.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је након уласка „Хадена“ у „Босналијек“ предложило своје кандидате за чланове Надзорног одбора, али овај приједлог никада није добио подршку јер га тадашњи премијер Нермин Никшић никада није ставио на дневни ред.

Новоименовани надзорни одбор је 13. јуна 2013. одржао конституирајућу сједницу на којој је за предсједника изабран Зевлов. Узуновић је убрзо именован за в.д. директора „Босналијека“, док је Шефик Ханџић смијењен са ове функције.



Един Диздар, Константин Зевлов и Недим Узуновић на скупштини „Босналијека“ 2013. године. (Ослобођење)
 
Седам дана касније Комисија за вриједносне папире ФБиХ (КВП) је легализовала Одлуку Скупштине дионичара окупљених око „Хадена“. Она је 20. јуна 2013. донијела рјешење којим се у Регистар емитената вриједносних папира уписује Надзорни одбор на челу са Зевловом. Међутим, КВП није имао овласти за доношење такве одлуке због истека мандата, што је потврђено и пресудом Врховног суда ФБиХ мјесец и по раније.

Опшински суд у Сарајеву није уважио захтјеве за упис чланова НО-а и Узуновића у Регистар „Босналијека“, но упркос томе Узуновић је 1. јула у пратњи заштитара провалио у канцеларије Управе сарајевска фабрике и уз помоћ сарадника преузео контролу над фабриком. Ханџић је тражио помоћ Тужилаштва Кантона Сарајево и полиције, наводећи у пријави против Узуновића да је током провале отуђен печат фирме. Затражио је и да се у Службеним новинама објави нестанак печата како не би био злоупотријебљен. Полиција је направила записник о упаду, а Ханџић каже да је Тужилаштво одбило дати сагласност за објаву огласа до окончања поступка.

Након уписа „Хаденовог“ надзорног одбора у Регистар емитената Комисије за вриједносне папире Ханџић је поднио тужбу Кантоналном суду, тражећи од њега да оспори то рјешење. Суд је 22. јула поништио рјешење Комисије, али је Узуновић наставио водити фирму.

Крајем године Федерални парламент је у тзв. аутентичном тумачењу одредби Члана 5. Закона о КВП-у донио одлуку по којој чланови ове комисије могу наставити свој мандат до избора нових, чиме је омогућено да њене одлуке постану законите. Нова управа „Босналијека“ је уписана у Регистар 2014. године. Они до тада нису имали законска овлашћења за руковођење фирмом.

Хитна испорука лијекова новим власницима

Иако је „Босналијек“ имао уговорене послове са низом руских добављача, нова управа журила је да закључи још један – са новим власницима. Мјесец дана након Узуновићевог упада новоименовани в.д. извршног директора за маркетинг и продају „Босналијека“ Адмир Кешо је потписао уговор о убрзаној испоруци лијекова „Империа Пхарми“ на износ од приближно 30 милиона еура (58,4 милиона КМ). Неколико дана касније потписан је анекс којим је раније уговорена сума смањена на 11,5 милиона евра (22,6 милиона КМ).

Финансијска полиција је утврдила да уговором и анексом није била предвиђена гаранција за наплату од „Империа Пхарме“. Ова истражна институција је установила да ни Кешо није био запослен у „Босналијеку“ у вријеме када је склапао уговоре те да ни статут фирме не дозвољава извршном директору да закључује уговоре веће од 782 хиљаде КМ. Кешу је на ову позицију предложио Узуновић који као в.д. директора није имао овлаштење за то.

Испоруке лијекова почеле су 7. аугуста 2013. године. Руској фирми су до краја 2014. године испоручени лијекови у вриједности 75 милиона КМ.

Већ почетком 2014. године „Империа Пхарма“ је каснила са плаћањем лијекова и током године дуговања се гомилају. Према ревизорском извјештају о пословању „Босналијека“, „Империа Пхарма“ је на крају године дуговала 40 милиона марака, а због кашњења плаћања зарачуната је и затезна камата од 865.000 КМ.

Директор „Босналијека“ Узуновић се ни након више позива није одазвао за разговор са новинарима ЦИН-а.

Он је крајем 2013. увјеравао представнике Владе ФБиХ да ће плаћање робе испоручене „Империа Пхарми“ бити у складу са уговорима. Руску компанију представио је као једног од водећих дистрибутера фармацеутских производа у тој земљи, са тенденцијом раста.

„Империа Пхарма“ је у међувремену промијенила име у „ТД Фармација“, а средином 2015. године прогласила је стечај, оставши дужна „Босналијеку“ око 28,3 милиона КМ.

Непосредно пред одлазак у стечај „Империа Пхарма“ је у априлу 2015. потписала са „Босналијеком“ и фирмом „Грама“ из Санкт Петербурга уговор о уступању дуга. „Грама“ је према том уговору преузела дуг од „Империа Пхарме“ и обавезала се да ће га вратити до 15. децембра 2015. године. О враћању пенала није било ријечи у уговору. Један од оснивача „Граме“ је Константин Зевлов, предсједник Надзорног одбора „Босналијека“. „Босналијек“ је и након банкрота „Империа Пхарме“ наставио испоручивати велике количине лијекова „Грами“, потом и „Империyа-Содрузхеству“, још једној фирми коју је основао Зевлов.

Из финансијских извјештаја о пословању „Босналијека“ не може се утврдити да ли је руска фирма испоштовала уговор и вратила дуг, а Управа сарајевске фирме о томе и даље не говори.

(ЦИН)