Крнтијом од југа на рели преко пола свијета!

Ентузијасти из Ријеке у Заставином „југу“ покушаће да преко пола света и 27 земаља стигну до Улан Уда у Русији!

Остали спортови 24.06.2016 | 18:15 Ако сте мислили да је Заставин „југо“ проживео свој век у активној служби спортског аутомобилизма онда се варате. Монгол рели ће примити посаду из Хрватске, тачније Ријеке која ће крагујевачким чедом покушати да стигне све до Улан Уда у Русији.

На релију ће учествовати око 250 тимова из целог света, а полазне тачке путешествија за свакакве крнтије је Лондон или Праг.

Прича о Југу је само једна у мору сличних на Монгол релију, а такмичарски циљ је да се стигне до одредишта на било који начин, само не коришћењем високорангираних саобраћајница. То значи да ће посаде бирати руту, сналазити се на све могуће начине са само једним циљем, а то је успешан завршетак пута и прстизање на циљ. Све је до те мере неизвесно да се са Монгол релија у матичне земље углавном враћају само посаде али не и аутомобили који ни пре релија нису вредели више од гомиле гвожђа за отпад.

За возила на Монгол релију зато гласи златно правило „што старији, неадекватнији то бољи“. Правило је и да посаде морају да уплате по 1.000 фунти у добротворне сврхе, али и додатних 650 фунти за котизацију код организатора такмичења.

Припреме „југа 55“ су већ почеле. Аутомобил се по писању хрватских медија налази у једном сервису где му се затежу боре, што је од највећег значаја будући да ће посада морати да откуца чак седам виза како би стигла до крајњег циља. Ако неко мисли да је конкретан примерак одабран насумично онда се грдно вара. „Југо 55“ је ископан у једној приватној гаражи у Великој Горици, а претходни, иначе први власник Заставиног аутомобила сасвим сигурно ће бити поносан што баш његов љубимац у позним годинама креће на пут за улазак у историју.

„Мислимо да ово може да упали, а и фора је. Ако ништа друго ми се бар добро забављамо“, коментар је Филипа Јаковца, „југо“ ентузијасте кога преноси рјечки Нови Лист, а који још каже да им за пут фали још пуно тога.

Између осталог њима су потребни основни делови за „југо 55“, филтери, гуме, пумпа, али и неко ко би им помогао да офарбају оно што је избледело и преостало од боје која је нанета у Заставиној лакирници.

За оне који су заборавили, „југо 55“ има мотор од 1.116 кубика, и 40 киловата. Производња југа започела је 1980. године у Крагујевцу, да би се на истом месту све окончало 2008. године.

Носталгичарима ће бити још интересантно да прочитају да је фабричка екипа тадашње фабрике Заводи Црвена Застава, 14. фебруара 1975. године са пет Застава „101“ пошла на пут  од Крагујевца до Килиманџара. Они су тада у експедицији без премца прешли 11.000 километара, кренули беспућима Нубијске пустиње, па преко савана и мочвара све до крајњег одредишта. Стигли су тада наши момци до Килиманџара, а интересантно је да су аутомобили кроз пустињу морали да тутње брзином од 120 километара на час јер је свако заустављање значило и глављење у песак до патоса благо модификованих аутомобила.

Тако је било некада, а пошто Заставе више нема момци из Рјеке на пут крећу у својој режији. Ако их послужи срећа они ће прегрмети своје километер кроз Србију, Бугарску, Мађарску, Румунију, Чешку, Словачку, Турску, Грузију, Азербејџан, Иран, Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Кину, Монголију, Русију, Казахстан, Естонију, Летонију, Литванију, Белорусију, Украјину, Молдавију.

Извор: моззартспорт