Инфертилитет захтјева стручну помоћ љекара

Инфертилитет, како се назива изостанак трудноће након једне године незаштићених односа, стање је после ког је неопходно да се потражи стручна помоћ, рекао је у Лозници, родном граду, др Александар Добросављевић, специјалиста, гинеколог акушер из београдске клинике “Народни фронт”.

Србија 19.06.2016 | 13:50 Ова тема, како каже др Добросављевић, све више захтева пажњу, “јер 85-90 одсто парова оствари трудноћу у периоду од једне године а најчешће у периоду од шест месеци, али остатак њих којима то не пође за руком, ипак, не може да се означи никако као занемарљив”.

"Ова појава бележи раст последњих година", нагласио је др Добросављевић.

Главни узроци инфертилитета укључују одсуство овулације (20-40 одсто), патологију на нивоу јајовода у смислу опструкције која најчешће може бити последица инфекције или ендометриозе али и из других разлога (30-40 одсто), мушки фактор ( 30-40 одсто), док су промене на нивоу материце релативно ретке. Одређен удео припада и такозваном идопатском ( необјашњеном ) стерилитету.

Посебно , по његовим речима, “забрињава све учесталија појава мушког инфертилитета као и превременог губитка функције јајника”.

Нема одговарајућег објашњења за све учесталију појаву мушког инфертилитета али, поручује он, свакако да начин живота у смислу стреса , неправилне исхране и технолошког развоја који осим својих бенефита носи и негативне последице о којима се мало мисли”.

"Превремена оваријална инсуфицијенција се дефинише уколико додје до попуштања функције јајника, односно превремене менопаузе пре 40 године живота", објашњава овај угледни стручњак.

Бројни су разлози ове појаве од којих многи нису довољо јасни али је сигурно да генетски фактори и одређена имунолошка збивања која опет могу бити испровоцирана утицајем спољашње средине могу имати утицаја. Осим стопе фертилности смањила се и стопа рађања уопше узев. Главни разлози за овај нагативан тренд се сматрају: посвећеност каријери и одлагање рађања, касније ступање у брак, већа стопа развода.

Гојазност је, како напомиње др Добросављевић, повезана са менструалном дисфункцијом, смањеном плодношћу и повећаним ризиком за побачај.

Код мушкараца, гојазност је повезана са ненормалним параметрима семене течности и може неповољно утицати на плодност, поручује др Добросављевић.

Масно ткиво је производњом биосигнала у масним ћелијама укључено у контролу метаболизма али и контролу репродукције.

Масно ткиво учествује у контроли функције дела мозга који се назива хипоталамус и преко њега, али и директно на функцију јајника и развој јајне ћелије.

Код гојазних жена висока је учесталост ановулација (30-35 одсто). Резултати вантелесног су 25 одстои слабији, а ризик од спонтаног побачаја двапут је већи (30 одсто).

Неухрањеност односно проценат масног ткива мањи од 20 одсто је, како каже он, “ такође удружена репродуктивним поремећајима“.

Жене са проблемом недовољне телесне тежине које су повећале тежину за 4-5 килограма у високом проценту (60-70 одсто) постижу трудноћу.

Пушење има добро познат неповољан утицај на исход трудноће, а докази чврсто указују да је плодност мања и код жена и код мушкараца који пуше.

Учесталост стерилитета је већа, могућност оплодње је мања, а време зачећа дуже код жена које пуше него код оних које не пуше. Ефекти пасивног пушења су само нешто мањи од активног пушења било ког партнера.

Доступни подаци указују да су неповољни ефекти пушења на плодност зависни од дозе. Код пара који пуши успех ИВФ-а је 50 одсто слабији, а учесталост спонтних побачаја и ванматеричних трудноћа је вишеструко увећана, закључује др Добросављевић.

БН телевизија (В.М.)