Infertilitet zahtjeva stručnu pomoć ljekara

Infertilitet, kako se naziva izostanak trudnoće nakon jedne godine nezaštićenih odnosa, stanje je posle kog je neophodno da se potraži stručna pomoć, rekao je u Loznici, rodnom gradu, dr Aleksandar Dobrosavljević, specijalista, ginekolog akušer iz beogradske klinike “Narodni front”.

Srbija 19.06.2016 | 13:50 Ova tema, kako kaže dr Dobrosavljević, sve više zahteva pažnju, “jer 85-90 odsto parova ostvari trudnoću u periodu od jedne godine a najčešće u periodu od šest meseci, ali ostatak njih kojima to ne pođe za rukom, ipak, ne može da se označi nikako kao zanemarljiv”.

"Ova pojava beleži rast poslednjih godina", naglasio je dr Dobrosavljević.

Glavni uzroci infertiliteta uključuju odsustvo ovulacije (20-40 odsto), patologiju na nivou jajovoda u smislu opstrukcije koja najčešće može biti posledica infekcije ili endometrioze ali i iz drugih razloga (30-40 odsto), muški faktor ( 30-40 odsto), dok su promene na nivou materice relativno retke. Određen udeo pripada i takozvanom idopatskom ( neobjašnjenom ) sterilitetu.

Posebno , po njegovim rečima, “zabrinjava sve učestalija pojava muškog infertiliteta kao i prevremenog gubitka funkcije jajnika”.

Nema odgovarajućeg objašnjenja za sve učestaliju pojavu muškog infertiliteta ali, poručuje on, svakako da način života u smislu stresa , nepravilne ishrane i tehnološkog razvoja koji osim svojih benefita nosi i negativne posledice o kojima se malo misli”.

"Prevremena ovarijalna insuficijencija se definiše ukoliko dodje do popuštanja funkcije jajnika, odnosno prevremene menopauze pre 40 godine života", objašnjava ovaj ugledni stručnjak.

Brojni su razlozi ove pojave od kojih mnogi nisu dovoljo jasni ali je sigurno da genetski faktori i određena imunološka zbivanja koja opet mogu biti isprovocirana uticajem spoljašnje sredine mogu imati uticaja. Osim stope fertilnosti smanjila se i stopa rađanja uopše uzev. Glavni razlozi za ovaj nagativan trend se smatraju: posvećenost karijeri i odlaganje rađanja, kasnije stupanje u brak, veća stopa razvoda.

Gojaznost je, kako napominje dr Dobrosavljević, povezana sa menstrualnom disfunkcijom, smanjenom plodnošću i povećanim rizikom za pobačaj.

Kod muškaraca, gojaznost je povezana sa nenormalnim parametrima semene tečnosti i može nepovoljno uticati na plodnost, poručuje dr Dobrosavljević.

Masno tkivo je proizvodnjom biosignala u masnim ćelijama uključeno u kontrolu metabolizma ali i kontrolu reprodukcije.

Masno tkivo učestvuje u kontroli funkcije dela mozga koji se naziva hipotalamus i preko njega, ali i direktno na funkciju jajnika i razvoj jajne ćelije.

Kod gojaznih žena visoka je učestalost anovulacija (30-35 odsto). Rezultati vantelesnog su 25 odstoi slabiji, a rizik od spontanog pobačaja dvaput je veći (30 odsto).

Neuhranjenost odnosno procenat masnog tkiva manji od 20 odsto je, kako kaže on, “ takođe udružena reproduktivnim poremećajima“.

Žene sa problemom nedovoljne telesne težine koje su povećale težinu za 4-5 kilograma u visokom procentu (60-70 odsto) postižu trudnoću.

Pušenje ima dobro poznat nepovoljan uticaj na ishod trudnoće, a dokazi čvrsto ukazuju da je plodnost manja i kod žena i kod muškaraca koji puše.

Učestalost steriliteta je veća, mogućnost oplodnje je manja, a vreme začeća duže kod žena koje puše nego kod onih koje ne puše. Efekti pasivnog pušenja su samo nešto manji od aktivnog pušenja bilo kog partnera.

Dostupni podaci ukazuju da su nepovoljni efekti pušenja na plodnost zavisni od doze. Kod para koji puši uspeh IVF-a je 50 odsto slabiji, a učestalost spontnih pobačaja i vanmateričnih trudnoća je višestruko uvećana, zaključuje dr Dobrosavljević.

BN televizija (V.M.)