Мајка злостављаног дјечака тражи помоћ

Мајка 14 годишњег дјечака из Сарајева који је жртва вршњачког насиља, снимљеног, а затим објављеног на Yоутубе, писмено се обратила Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево и Министарству за образовање, науку и младе Кантона Сарајево, те затражила разговор с ресорним министрима Енвером Казазовићем, односно Ведраном Мулабдићем.

Босна и Херцеговина 19.06.2016 | 12:20 Указујући на вишегодишњи проблем који њен син има са старијим малољетницима, механизме којима је до сада дјеловала како би спријечила трагичне посљедице, упитала је ресорне институције и то: ко осим родитеља у БиХ има одговорности, односно обавезу да препознаје и спријечава вршњачко насиље?!

Њена писма преносимо у цјелости.

"Као што је цијела јавност могла видјети ових дана узнемирујући снимак злостављања мога сина, вјерујем да сте и сами спознали размјере тог бруталног чина. Нажалост, то није први пут да је мој син био изложен вршњачком злостављању који је у међувремену прерастао у буллyинг.

Ово није прилика да вам препричавам детаље због којих сам се више пута обраћала Полицији Кантона Сарајево. Први пут, у прољеће 2014. године и од тада сам лично поднијела 5 пријава полицији, 4 у полицијској станици центар и 1 у основној школи у којима сам тражила од полиције да реагује, заштити моје дијете од насилника и процесуира насилнике.

Ова посљедња пријава, то је шеста по реду. У свим тим пријавима, полиција је дјеловала апсолутно немоћна да адресира ове случајеве.

У неколико наврата моје дијете и ја смо чули да је полиција упозната са дјеловањем насилника, али да им не може ништа, или савјете попут оних да када их види син треба да побјегне и пређе на другу страну улице, затим да се одселимо..

Ја вјерујем и стручна јавност потврђује да полиција, тужилаштво и суд имају механизме да реагују, да процесуирају насилнике старије од 14 година, али и да се упосле и натјерају центри за социјални рад и основне школе да врше професионални надзор над насилницима као и над жртвама, па чак и под пријетњом процесуирања одговорних у центрима за социјални рад и школама за груби професионални немар и пропуштање дужне пажње да спријече злостављања и кривична дјела.

Ја вјерујем да у нашој полицији и образовању има довољно разумних и професионалних људи који могу и желе да развију заједничке механизме полиције, правосуђа и центара за социјални рад за ургентно реаговање на овакве случајеве.

Обраћам вам се са молбом да ме лично примите и да поразговарамо о томе шта се учинило у мом случају, шта се није учинило и зашто, те шта се може учинити да се постојећи Кривични закон и релевантни прописи Федерације БиХ и кантона примјењују учинковитије у пуном обиму који они дозвољавају", написала је мајка у допису достављеном Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево.

У допису Министарству образовања, науке и младих Кантона Сарајево, мајка подсјећа да заједно са центрима за социјални рад имају важну улогу у превенирању овог и сваког другог облика насиља.

"Мени као грађанки овог града и земље најлогичнија је синергија између институција полиције, школа и центара за социјални рад, а она која прва треба да адресира овај проблем јесте педагошка и психолошка струка, тј. функција професионалних и едуцираних педагога и психолога у школама.

Да ли ми у нашим школама имамо довољно едуцираних и самосвјесних педагога и психолога који се могу носити са овим проблемом?

Да ли руководства школа, педагошки заводи и министарство образовања желе да наше школе имају непристрасне, секуларне и професионалне механизме и процедуре адресирања вршњачког насиља или да се у нашим школама насилници препуштају улици без икакве обавезне (судски наложене) психолошке и васпитне помоћи и надзора, а жртве насиља маркирају као проблематични ђаци који провоцирају?

Управо се таква нестручна пракса и игнорисање проблема догађало у школама у које је ишао мој син, а ријеч је о школи "Исак Самоковлиј" и школи "Владислав Скарић", гдје су одговорни мог сина третирали као проблем, а не као жртву вршњачког насиља.

У његовом понашању нико није био способан да препозна посљедицу вербалног, психичког, емоционалног и физичког злостављања.

Стручној јавности је познато да жртве насиља и саме бјеже у насиље, а ја не желим да се то деси мом сину, као што не желим и да насилници буду предмет линча, препуштени сами себи и улици и да одрасту у још озбиљније преступнике.

Обраћам вам се са молбом да ме лично примите и да поразговарамо о томе шта се може учинити да се школе ефективније позабаве овим насиљем.

У нади да ћете ми позитивно одговорити, срдачно Вас поздрављам!", написала је мајка злостављаног дјечака Министарству образовања, науке и младих Кантона Сарајево.

Обавезујући документи Подсјетимо, старији малољетници Н.К. и Е.Х., који су одраније познати полицији, вербално су малтретирали дјечака чији је идентитет познат редакцији, а затим узнемирујући снимак објавили на YоуТубе.

Прије тога, уцјењивали су га " да ће снимак емитовати ако их не буде слушао". Насиље, према тврдњама мајке, траје више од двије године, због чега је дјечак већ промијенио двије школе.

Поводом овог случаја огласила се и институција Омбудсмена за дјецу Републике Српске, док УНИЦЕФ указује на потребу за вишим степеном превентивног дјеловања по питању вршњачког насиља у БиХ, а подсјећају и на по БиХ обавезујуће документе у сегменту права дјеце.

Полиција потврдила да се десило насиље Ирфан Нефић, гласноговорник МУП-а КС, потврдио је медијима у Сарајеву да је 12. јуна 2016. године особа иницијала И.А. пријавила полицији да је над малољетном особом извршено насилничко понашање на трамвајској станици код музеја у Сарајеву.

"Полицијски службеници МУП-а КС су изашли на мјесто догађаја и утврдили да постоји основа сумње да су се три малољетне особе насилнички понашале над такође малољетном особом.

Позване су да уз присуство родитеља приступе у просторије МУП-а КС ради испитивања и обраде. Донесена је одлука да се подузму и примјене мјере закона о малољетницима и предају у надлежност Тужилаштва КС.

О свему је обавијештен и кантонални тужилац", изјавио је Нефић.

Извор: Независне