У Републици Српској 385 лијечених зависника

Министарство здравља и социјалне заштите, односно Јавна здравствена установа Институт за јавно здравство Републике Српске успоставило је интегрисани информациони систем за праћење појава и посљедица злоупотребе опојних дрога, којим су евидентирани лијечени зависници у Републици Српској.

Република Српска 18.06.2016 | 13:15 На основу пријава лијечених зависника, закључно с 31. децембром 2014. године, у Републици Српској их је регистровано укупно 385.

Ранија истраживања су показала да највећи број лијечених зависника припада опијатском типу зависности, тј. примарно средство зависности је хероин, просјечна старост зависника је 33 године, а највећи број се налази у старосној категорији од 30 до 34 године.

Од укупног броја лијечених зависника, њих 60,2 посто наводи да је породица прва открила проблем са зависношћу, а 10,6 посто да је то била полиција, наводи се у Приједлогу стратегије надзора над опојним дрогама и сузбијања злоупотребе опојних дрога у Републици Српској у периоду од 2016. до 2021. године.

У том документу, који ће наредне седмице бити разматран на сједници Народне скупштине, прецизира се да, као најчешћи разлог експериментисања опијатима и дрогама, зависници наводе знатижељу (23,6 посто), утицај вршњака или партнера (15,5 посто) и разоноду (14,2 посто), док се међу доминантним етиолошким факторима, процијењеним од здравствених професионалаца, истиче утицај микросоцијалне климе на коју породица није утицала (друштво, партнер) и дисфункционалност породице.

Од укупног броја лијечених зависника утврђено је да се 31,2 посто зависника предозирало бар једном. У погледу кретања заразних болести, евидентирано је да 33,1 посто зависника има позитиван тест на хепатитис Ц, а то указује на ризично понашање које зависнике ставља у ризик од заразних болести.

Стање у вези са злоупотребом опојних дрога у Републици Српској показују и подаци о броју и врсти заплијењених дрога на илегалном тржишту од 2002. до 2014. године.

На основу података у вези са заплијењеним количинама, констатовано је да је најраширенија злоупотреба марихуане. Хероин је друга дрога по заступљености, док је у посљедњих неколико година у фази стагнације илегална трговина кокаином, на основу чега се изводи закључак да се ово тржиште приближава европском илегалном тржишту.

Иако су појединачно институције система активне и успјешне на пољу сузбијања злоупотребе опојних дрога, међусекторска сарадња у рјешавању проблема није на потребном нивоу, а један од разлога је тај што у Републици Срспкој нема довољно заједничких пројеката и програма више министарстава, институција Владиног и невладиног сектора, попут акционих планова које неке земље имају и спроводе их под покровитељством владе, наводи се у предложеној стратегији.

Општи циљеви стратегије су очување и унапређивање здравља становништва, те спрјечавање и смањење злоупотребе опојних дрога.

Заговара се и системско развијање мреже институција и организација цивилног друштва, у оквиру којих ће се осигурати доступност и расположивост третмана, лијечења, рехабилитације и социјалне реинтеграције зависника, али и одлучно и досљедно примјењивање и спровођење законских мјера против производње и продаје опојних дрога.

Извор: Независне