Бијељина: Немогућ живот поред депоније

Непријатни мириси и даље се шире са Регионалне еко депоније у Бијељини, на коју од 2009. године, осим Бијељине, комунални отпад одлажу и општине Угљевик, Лопаре и Теочак.

Република Српска 18.06.2016 | 11:40 Највише трпе мештани Бијељине који су најближе депонији. У насељу удаљеном свега неколико стотина метара живот је постао неиздржљив због смрада. Најгоре је у летњим месецима, а након безуспешног писања петиција, размишљају и о блокади пута према депонији.

"Цело лето седимо у кући. Не можемо попити кафу у дворишту од смрада. Прозоре не отварамо јер се непријатни мириси увуку у кућу и гардеробу. Кућу и окућницу бих продао јер  не могу да уживам у томе што сам мукотрпно стекао", каже мештанин насеља Крушик Драган Самарџић.

У зависности од времена и ваздушног притиска, непријатан мирис допире и до центра града, удаљеног само три километра ваздушном линијом од депоније.

Ана Модраковић сматра да је пројекат регионалне депоније амбициозно замишљен, али да није оправдао сврху.

"Рекли су да ће бити у складу са европским и светским еколошким стандардима, али сигурна сам да ниједна депонија у Европи и свету не изгледа овако. Ко зна шта се све овде одлаже и како се може одразити на земљу, воду и наше здравље", каже Модраковићева.

У ”Еко-депу” кажу да су инсталирањем постројења за спаљивање депонијских гасова и пречистача процедних вода у великој мери спречили ширење непријатних мириса са нове депоније и заштитили животну средину.

Проблем је клаонички отпад, чија је количина удвостручена покретањем производње у “Месопродукту”. На стару депонију дневно се одлаже две до три тоне клаоничког отпада.

"Овај отпад долази код нас у полураспаднутом стању, па чак и приликом његовог траснпорта имамо проблем неугодних мириса. Иако га третирамо средством за неутрализацију и прекривамо, морамо апеловати да месопрерађивачи довозе отпад благовремено, а не у полураспаднутом стању",  каже директор предузећа Драгиша Марјановић.

Немају новца за развој

На нову депонију дневно се одложи 85 тона комуналног отпада. Цена одлагања је 40 марака по тони и од тог новца предузеће враћа кредит, плаћа раднике и редовне трошкове.

У ”Еко -депу” наводе да упркос свему нису имали негативан салдо, али из властитих средстава не могу да финансирају даљи развој депоније. Неопходна је изградња нове ћелије, која би продужила век депоније за десетак година, а у плану је и  разврставање отпада.

У депонију је до сада уложено скоро пет милиона евра.

Извор: Блиц