Бурсаћ о Бањалуци и градоначелнику...

Како ствари сада стоје, негдје у октобру, град Бањалука ће добити првог несрпског грдоначелника након рата. Фин човјек, права градска раја, говори неколико језика, зна спарити боје, користи прибор за јело са обје руке, рођени БањОлучанин и, што је најважније, није Србин.

Република Српска 15.06.2016 | 09:25 Де, де, мир, мир са тобом, Дијаспоро. Није то што ви мислите. Први пик на драфту у највећем граду Републике Српске и званично је Игор Радојичић. 

Знам да је свако читање написа о овом младом и амбициозном бунтовном педесетогодишњаку чисти напад кататоније и самоубиствено досадно мрцварење.

Његово име обливено је летаргијом, апатијом и досадом, запечено неинвентивношћу и овлаш посуто безмудошћу.

Али. 

Али, због неозбиљне опозиције, која сама себи удара шамаре и забија аутоголове, која још није начисто да ли је Драган Чавић противкандидат или ће Младен Иванић у најновијој љубави са Додиком измађијати нешто, велим, у таквој констелацији снага, Игор је најозбиљнији кандидат за градоначелника Бањалуке.

Чини се како је Милорад Додик заједно са тајкунским струјама у СНСД-у невољко ипак кандидовао Радојичића за предизборну градоначелничку трку. Вођен прагматичним геслом " Ко ништа не ради, не може ништа ни погријешити", Додик је ипак пустио свог млађаног педесетогодишњег омладинца у бањалучку политичку арену.

Са друге стране, у протеклих пар година, баш тај Радојичић био је толико унижаван, деградиран и шиканиран од стране моћника СНСД-ових, предвођених Додиком, а није показао ни унце самосталности, поноса и самосвијести. И то га, баш то - одсуство политичких муда, апсурдно, квалификује у очима оца СНСД-а за првог у Бањалуци. Јер, да је Игор након општих избора имао муда, као што нема, па отквитао СНСД, који га је за "награду" и највише изборних гласова спустио са мјеста Предсједника Скупштине пар метара ниже у клупице испод, добио би аплауз и поштовање од свјетине, али и средњи прст од СНСД-а.

Ех, да је баби она ствар...

Овако, Игор, партијски војник, инжењер електротехнике, који се дуго бавио физикусом отпора скупштинског чекића о дрвену подлогу, који је ходао и тиховао, који је био тајно оружје локалних тзв. политичких аналитичара и теоретичара завјере, постаје Црногорац у Бањалуци, контрапункт Стинговом Енглезу у Њујорку. Постаје изгубљени човјек који ће се питати за здравље 200 хиљада својих суграђана, а без да људи заправо знају шта тај човјек уопште ради, чиме се бави.

Тајни живот Игора Р.

Шта заиста ради Игор Радојичић? Можете ли замислити? Уљудно поздравља комшије, кад устане ујутро да мало прошета по насељу. Добро. Понекад покаже како осим руског зна и енглески и талијански. Добро. Иде на сједнице понеког управног одобора, скупштинска засиједања, иде на градски одбор странке...Добро. Иде са женом и дјецом на море, зимовање, у природу. Виђен је у шопинг молу у куповини седмичне фасунге. Добро. Труди се да живи здраво. Добро.

Па, јебо те, није ово реклама осигуравајуће куће за златно животно доба! Није ово постер Јеховиних свједока! Није ово кампања, бирамо пензионера године, него борба за првог међу Бањалучанима, који ће покушати спасити град већих фекалија, а које буквално и фигуративно попут цунамија гутају чаршију.

А, Игор је од читавог посла лупетао чекићем по Скупштини и аминовао симултанку СНСД-а му, који је тајкунска права и правила увело у законске оквире, па је тако нестало "Пициног парка", приватизована је "Боска", Руси приватизовали Нафтну индустрију, измијењен је Закон о експропријацији, донесен је Закон о стварним правима, којим је озакоњено отимање државне својине у корист привилегованих појединаца... 

Чекај, чекај! 

Свако нормалан, ако га још има, пита се, да ли је овај човјек глуп или се само тако брије? Да ли је знао за штету коју СНСД својим тајкунским законима чини народу, или је попут Хомера Симпсона само витлао и лупетао чекићем? 

И један и други сценарио једнако су погубни, баш по становништво града на Врбасу и једнако су пожељни за руководство највеће партије у Републици Српској.

Ако град добије градоначелника Игора, који врло добро зна шта грађевинска, енергетска, угоститељска, фармацеутска, медицинска и остале мафије планирају у наредне четири године, шта више, ако је упућен у њихово делање, онда грађани добијају нови фекални Амазон криминала у којем ће се на овај или онај начин утопити.

Са друге стране, ако је ријеч о Игору који појма нема о реалном животу, а камо ли о криминалним токовима новца и финансијских интереса у Бањалуци, онда су Бањалучани не само говна ручали, него и жешће најебали. Онда ће имати, заправо, фингирану власт са Радојичићем који се пита десет пута мање од британске краљице за стање у Шлезији и имаће реалну тајкунску власт у сјени, која ће (као и досад), мрачити и ведрити по граду. Више мрачити.

Но, сва мука човјека који не ради ништа, и који није радио ништа, који је "добри дечко" и слијепи послушник није у горе побројаним епитетима. Јер, то су његове особине, његов живот и његове јавно/приватне ствари. 

Незгодација је у томе што он, Игор, у неком најреалнијем сценарију ТРЕБА да заступа грађане, да ради на побољшању, како се то колоквијално воли рећи, квалитета живота у Бањалуци и да покуша ријешити барем понеки од трилијарду проблема који су задесили град на Врбасу и живаљ му. Од накарадне и руиниране канализационе, водоводне и путне мреже, до дивље градње, (нелегализације објеката, катастрофалног саобраћаја, намибијског животног стандарда већине плебса, незапослености, робовласништва запослених, гладних пензионера, оргијања тајкуна, политичких и црквених моћника...

Сва је мука што ће овако подеран и расцијепљен Радојичић, као ничије дијете, једним оком блејати у Додика и партију му, а другим у самог себе. А из Игорове  нутрине зија само празнина ништавила. Недостатак харизме, амбиције, муда, подузетничког духа, социјалне интелигенције и вишак лажне, малограђанске уљудности. Та Радојичићева разрокост може и коначно пресудити Бањалуци. Прецизније, и званично је ставити на мапу касаба, приградских самодовољних насеља, чаршијица...једном ријечју, биће ударен малограђански мухур на "љепотицу на Врбасу", град који ни сјена сјене града негдашњег није.

И такав је најозбиљнији

А, мука још већа је што опозиција, по обичају, како се приближавају избори, како почиње предизборна кампања, постаје све дисонантнија, раштимованија, што се не зна ко кога љуби и ко са ким "политички" ноћева. Да л' је Младен Иванић у овом циклусу одмијенио Ненада Стевандића у улози коња? Тројанског? И да л' ће Драган Чавић бити због свега тога (опет) губитник, сазнаћемо за 4 мјесеца. Ни много, ни мало.

Жалосно, али истинито, најозбиљнији кандидат за градоначелника Бањалуке је Црногорац коме су двије највеће авантуре, два најважнија политичка јунаштва и два најбитнија тренутка самосталног дјеловања пуштање браде и двомјесечно тиховање.

Пише: Драган Бурсаћ
Извор: Бука