Сјећања - Видео: Било је то овако - Брисел, Београд и Рим: Тотални фудбал, тотална доминација! А Паненка, па то је због пива...

Док тече 15. Европски шампионат присећамо се људи и догађаја који су обележили сва претходна првенства Старог континента...

Фудбал 14.06.2016 | 00:00 После Фиренце 1968, три наредна завршна турнира Европског првенства, тачније финала, одржана су у Бриселу, Београду и Риму. Биле су то године апсолутне доминације немачког фудбала. На сва три шампионата Панцери су играли финале и два пута подизали пехар. Југославија је као домаћин пропустила последњу шансу да направи нешто велико...

Почетком седамдесетих на велику сцену ступио је тотални фудбал и његови главни протагонисти Холанђани и Немци којима није било равних. И док су Лале са Кројфом, Нескенсом, Ханом, Кролом, Ренсенбринком и осталима цветале искључиво у лета Светског купа, Немци су доминирали на свим пољима.
 
На завршници у Белгији '72, по многим мишљењима имали су још моћнији тим него '74. када су узели светску круну. На прва два Европска првенства својом вољом нису играли, са трећег их је истерала Албанија, а онда су се у комшилуку појавили много љути и јаки. Хелмут Шен у међувремену постаће велики маг фудбалске игре. Иако је у тим уврстио 17 суперзвезда (голмани: Клеф и Мајер, одбрана: Бекенбауер, Брајтнер, Хетгес, Шварценбек, Вогтс, везни ред: Боноф, Хенес, Кепел, Нецер, Вимер, напад: Грабовски, Хејкенс, Кремерс, Лер и Герд Милер), све је функционисало готово идеално. Била је то страшна комбинација играча Бајерна и Борусије из Менхенгладбаха, у оно време, уз Ајакс, два најбоља европска клуба.

У четвртфиналу једино изненађење представљала је Румунија (тријумфовала у групи са Чехословачком) и донекле Југославија (прошла најтежу групу са Холандијом и Источном Немачком), сви остали били су “планирани”.

Панцер дивизија дочекала је реванш са Енглеском и то је био апсолутни дерби доигравања. Освета Немаца за финале из '66. била је сурова и сервирана је на Вемблију, тамо где највише боли. Гинтер Нецер одиграо је утакмицу живота. Плавокоса битанга маестрално је дириговала игром свога тима. Било је 3:1 за Немачку, а 15 дана касније у Берлину 0:0. Белгија је избацила Италију, Мађарска Румунију, а СССР Југославију.

Жреб за полуфинале раздвојио је фаворите, па је домаћину доделио Немце, а Мађарима вечне џелате - Совјете. Са два гола Герда Милера Пацери су прошли Белгијанце и у финалу уништили СССР – 3:0. Опет два гола Милера и један Хакија Вимера. Све то за мање од сат времена. До Шпаније 2012. нико никада није доминантније стигао до европског трона...



ИДЕАЛНИХ 11 (формација 4-3-3): Рудаков (СССР), Џоџуашвили (СССР), Бекенбауер (Немачка), Хурцилава (СССР), Брајтнер (Немачка), Хенес (Немачка), Нецер (Немачка),Вимер (Немачка), Ламберт (Белгија), Хајнкес (Немачка), Милер (Немачка).
 
НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ: Герд Милер (Немачка) 4 гола. 
 
Брутална доминација Немачке и Холандије, финалиста са Светског шампионата 1974, настваљена је кроз квалификације за наредно ЕП. Тотални фудбал, освежен неким новим именима, газио је све пред собом. Шпанија, односно Белгија, биле су лаке мете у четвртфиналу. Недодирљивима у Београду и Загребу придружили су се фаворит из сенке, Чехословачка и домаћин Југославија. УЕФА је по први пут поклонила поверење једној комунистичкој држави да организује “фајнал фор”. Занимљиво, сва четири сусрета (полуфинални, финале и за треће место) ушли су у продужетке, а борба за титулу решена је по први пут пеналима.

Ти пенали ући ће у анале због једног човека и начина извођења ударца са 11 метара, до тада невиђеног – Антоњин Паненка, бркати фрајер са прашке калдрме, у петој серији, и све после промашаја Улија Хенеса (замало да је дигне до полупразног севера), боцнуо је тако лопту преко утонуле немачке хоботнице зване Сеп Мајер да је ова путовала “читаву вечност”. Тако је ваљда то изгледало Чехословацима. А када је коначно лизнула доњи део мреже беше то “француски пољубац”. Секс без секса. Свакако, екстаза.

После је тај стари факер причао како је са великим пријатељем, голманом Здењеком Хрушком, док су играли заједно у Бохемијансу, пуцао пенале у пиво и увек губио. Морао је да измисли нешто ново и – то је то. Решио човек после да примени зезанцију са тренинга у финалу Европског првенства.
“Јесте, тако је било. Само, онда сам одједном почео да се гојим. Много пива, много пива сам му узимао”.

Имали су Чехословаци 2:0 у том финалу, иако су по именима били аутсајдери, Немци се извукли у 89. минуту поготком Хелценбајна, па је правда ипак задовољена на рулету. Поготово јер су се Панцери и у полуфиналу против Југославије извукли након 0:2 и прошли са 4:2 после продужетака...



ИДЕАЛНИХ 11 (формација 4-4-2): Виктор (Чехословачка), Пиварник (Чехословачка), Крол(Холандија), Ондруш (Чехословачка), Бекенбауер (Немачка), Боноф (Немачка), Полак(Чехословачка), Паненка (Чехословачка), Џајић (Југославија), Њехода (Чехословачка),Д. Милер (Немачка). 
 
НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ: Дитер Милер (Немачка) 4 гола.
 
Пораз у финалу на београдској Маракани није много пореметио победнички менталитет Немаца. Са новим тимом предвођеним Карл-Хајнц Руменигеом и робусним центарфором Хамбургера Хорстом Хрубешом на терену, односно Јупом Дервалом на клупи, Панцер дивизија постала је први двоструки освајач Европског првенства на првом правом завршном турниру у Италији. Те 1980. на ЕП играло је осам репрезентација подељених у две групе. Тај систем такмичења биће на снази све до ЕУРА 1996. у Енглеској...
 
Највеће изненађење у квалификацијама представљао је тријумф Грка у групи, испред СССР-а и Мађарске. Сви остали фаворити нашли су се на Апенинима. Немачка је протутњала кроз групу смрти осветивши се Чехословацима за Београд и добивши подмлађене Холанђане са 3:2 (до 80. минута било је 3:0), тако да јој је последњи сусрет са Грцима био неважан. У групи Б домаћин је водио велику борбу са Енглезима и Белгијанцима. Шпанци су били слаби. Енглеској је у првом мечу против Белгије поништен чист гол за победу. Испоставило се, то ће екипу коју је предводио фантастични Кевин Киген коштати пласмана у финале. Белгијанци су сакупили једнак број бодова као Италијани (по четири), било је 0:0 у њиховом дуелу, у пресудном 3. колу, тако да је домаћин турнира због мањег броја постигнутих голова укупно у групи (1:3) морао се помири са чињеницом да ће бити други и да ће у борбу за треће место.

У мечу одлуке није недостајало узбуђења, а ни драме, али Немци су тада већ увелико знали да добијају финала. У 88. минуту, онако по немачки, Хрубеш је својим другим поготком донео титулу Панцерима. Белгија никада ни пре ни после није имала бољу екипу. Играли су голман Пфаф, Геретс, Вандерејкен, Ван дер Елст, Кулеманс... Са клупе их је предводио најдуговечнији селектор Ги Тис.



ИДЕАЛНИХ 11: (формација 4-4-2): Зоф (Италија), Ђентиле (Италија), Ширеа (Италија), Ферстер(Немачка), Бригел (Немачка), Тардели (Италија), Кулеманс (Белгија), Шустер (Немачка),Ханси Милер (Немачка), Румениге (Немачка), Хрубеш (Немачка).

НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ: Клаус Алофс (Немачка) 3 гола.
 
*Фудбалске седамдесете у потпуности су обележили Немци и Холанђани, барем када је Европа у питању - тотални фудбал владао је пуних десет година; Јохан Кројф три пута проглашаван је за најбољег фудбалера Европе, Франц Бекенбауер исту титулу понео је у два наврата и још два пута био другопласирани, а две Златне лопте везао је и Румениге; Немачки и холандски клубови седам пута узастопно освајали су Куп шампиона – по три пута Ајакс и Бајерн и једном Фајенорд; Тих година у Формули 1 доминирали су Емерсон Фитипалди и Ники Лауда; Пронађен јапански наредник Шоићи Јокои који се 28 година скривао у шумама Гуама верујући да Други светски рат и даље траје; Боби Фишер победио Бориса Спаског у борби за светску титулу чиме је прекинута дводеценијска шаховска доминација Совјета; У терористичком нападу у Минхену током ОИ настрадало 11 израелских атлетичара; Убијен је Џон Ленон, а рођене будуће звезде светског фудбала: Зидан, Фиго, Недвед, Седорф, Ћави, Џерард, Ван Нистелрој...

Извор: моззартспорт