Sjećanja - Video: Bilo je to ovako - Brisel, Beograd i Rim: Totalni fudbal, totalna dominacija! A Panenka, pa to je zbog piva...

Dok teče 15. Evropski šampionat prisećamo se ljudi i događaja koji su obeležili sva prethodna prvenstva Starog kontinenta...

Fudbal 14.06.2016 | 00:00 Posle Firence 1968, tri naredna završna turnira Evropskog prvenstva, tačnije finala, održana su u Briselu, Beogradu i Rimu. Bile su to godine apsolutne dominacije nemačkog fudbala. Na sva tri šampionata Panceri su igrali finale i dva puta podizali pehar. Jugoslavija je kao domaćin propustila poslednju šansu da napravi nešto veliko...

Početkom sedamdesetih na veliku scenu stupio je totalni fudbal i njegovi glavni protagonisti Holanđani i Nemci kojima nije bilo ravnih. I dok su Lale sa Krojfom, Neskensom, Hanom, Krolom, Rensenbrinkom i ostalima cvetale isključivo u leta Svetskog kupa, Nemci su dominirali na svim poljima.
 
Na završnici u Belgiji '72, po mnogim mišljenjima imali su još moćniji tim nego '74. kada su uzeli svetsku krunu. Na prva dva Evropska prvenstva svojom voljom nisu igrali, sa trećeg ih je isterala Albanija, a onda su se u komšiluku pojavili mnogo ljuti i jaki. Helmut Šen u međuvremenu postaće veliki mag fudbalske igre. Iako je u tim uvrstio 17 superzvezda (golmani: Klef i Majer, odbrana: Bekenbauer, Brajtner, Hetges, Švarcenbek, Vogts, vezni red: Bonof, Henes, Kepel, Necer, Vimer, napad: Grabovski, Hejkens, Kremers, Ler i Gerd Miler), sve je funkcionisalo gotovo idealno. Bila je to strašna kombinacija igrača Bajerna i Borusije iz Menhengladbaha, u ono vreme, uz Ajaks, dva najbolja evropska kluba.

U četvrtfinalu jedino iznenađenje predstavljala je Rumunija (trijumfovala u grupi sa Čehoslovačkom) i donekle Jugoslavija (prošla najtežu grupu sa Holandijom i Istočnom Nemačkom), svi ostali bili su “planirani”.

Pancer divizija dočekala je revanš sa Engleskom i to je bio apsolutni derbi doigravanja. Osveta Nemaca za finale iz '66. bila je surova i servirana je na Vembliju, tamo gde najviše boli. Ginter Necer odigrao je utakmicu života. Plavokosa bitanga maestralno je dirigovala igrom svoga tima. Bilo je 3:1 za Nemačku, a 15 dana kasnije u Berlinu 0:0. Belgija je izbacila Italiju, Mađarska Rumuniju, a SSSR Jugoslaviju.

Žreb za polufinale razdvojio je favorite, pa je domaćinu dodelio Nemce, a Mađarima večne dželate - Sovjete. Sa dva gola Gerda Milera Paceri su prošli Belgijance i u finalu uništili SSSR – 3:0. Opet dva gola Milera i jedan Hakija Vimera. Sve to za manje od sat vremena. Do Španije 2012. niko nikada nije dominantnije stigao do evropskog trona...



IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Rudakov (SSSR), Džodžuašvili (SSSR), Bekenbauer (Nemačka), Hurcilava (SSSR), Brajtner (Nemačka), Henes (Nemačka), Necer (Nemačka),Vimer (Nemačka), Lambert (Belgija), Hajnkes (Nemačka), Miler (Nemačka).
 
NAJBOLJI STRELAC: Gerd Miler (Nemačka) 4 gola. 
 
Brutalna dominacija Nemačke i Holandije, finalista sa Svetskog šampionata 1974, nastvaljena je kroz kvalifikacije za naredno EP. Totalni fudbal, osvežen nekim novim imenima, gazio je sve pred sobom. Španija, odnosno Belgija, bile su lake mete u četvrtfinalu. Nedodirljivima u Beogradu i Zagrebu pridružili su se favorit iz senke, Čehoslovačka i domaćin Jugoslavija. UEFA je po prvi put poklonila poverenje jednoj komunističkoj državi da organizuje “fajnal for”. Zanimljivo, sva četiri susreta (polufinalni, finale i za treće mesto) ušli su u produžetke, a borba za titulu rešena je po prvi put penalima.

Ti penali ući će u anale zbog jednog čoveka i načina izvođenja udarca sa 11 metara, do tada neviđenog – Antonjin Panenka, brkati frajer sa praške kaldrme, u petoj seriji, i sve posle promašaja Ulija Henesa (zamalo da je digne do polupraznog severa), bocnuo je tako loptu preko utonule nemačke hobotnice zvane Sep Majer da je ova putovala “čitavu večnost”. Tako je valjda to izgledalo Čehoslovacima. A kada je konačno liznula donji deo mreže beše to “francuski poljubac”. Seks bez seksa. Svakako, ekstaza.

Posle je taj stari faker pričao kako je sa velikim prijateljem, golmanom Zdenjekom Hruškom, dok su igrali zajedno u Bohemijansu, pucao penale u pivo i uvek gubio. Morao je da izmisli nešto novo i – to je to. Rešio čovek posle da primeni zezanciju sa treninga u finalu Evropskog prvenstva.
“Jeste, tako je bilo. Samo, onda sam odjednom počeo da se gojim. Mnogo piva, mnogo piva sam mu uzimao”.

Imali su Čehoslovaci 2:0 u tom finalu, iako su po imenima bili autsajderi, Nemci se izvukli u 89. minutu pogotkom Helcenbajna, pa je pravda ipak zadovoljena na ruletu. Pogotovo jer su se Panceri i u polufinalu protiv Jugoslavije izvukli nakon 0:2 i prošli sa 4:2 posle produžetaka...



IDEALNIH 11 (formacija 4-4-2): Viktor (Čehoslovačka), Pivarnik (Čehoslovačka), Krol(Holandija), Ondruš (Čehoslovačka), Bekenbauer (Nemačka), Bonof (Nemačka), Polak(Čehoslovačka), Panenka (Čehoslovačka), Džajić (Jugoslavija), Njehoda (Čehoslovačka),D. Miler (Nemačka). 
 
NAJBOLJI STRELAC: Diter Miler (Nemačka) 4 gola.
 
Poraz u finalu na beogradskoj Marakani nije mnogo poremetio pobednički mentalitet Nemaca. Sa novim timom predvođenim Karl-Hajnc Rumenigeom i robusnim centarforom Hamburgera Horstom Hrubešom na terenu, odnosno Jupom Dervalom na klupi, Pancer divizija postala je prvi dvostruki osvajač Evropskog prvenstva na prvom pravom završnom turniru u Italiji. Te 1980. na EP igralo je osam reprezentacija podeljenih u dve grupe. Taj sistem takmičenja biće na snazi sve do EURA 1996. u Engleskoj...
 
Najveće iznenađenje u kvalifikacijama predstavljao je trijumf Grka u grupi, ispred SSSR-a i Mađarske. Svi ostali favoriti našli su se na Apeninima. Nemačka je protutnjala kroz grupu smrti osvetivši se Čehoslovacima za Beograd i dobivši podmlađene Holanđane sa 3:2 (do 80. minuta bilo je 3:0), tako da joj je poslednji susret sa Grcima bio nevažan. U grupi B domaćin je vodio veliku borbu sa Englezima i Belgijancima. Španci su bili slabi. Engleskoj je u prvom meču protiv Belgije poništen čist gol za pobedu. Ispostavilo se, to će ekipu koju je predvodio fantastični Kevin Kigen koštati plasmana u finale. Belgijanci su sakupili jednak broj bodova kao Italijani (po četiri), bilo je 0:0 u njihovom duelu, u presudnom 3. kolu, tako da je domaćin turnira zbog manjeg broja postignutih golova ukupno u grupi (1:3) morao se pomiri sa činjenicom da će biti drugi i da će u borbu za treće mesto.

U meču odluke nije nedostajalo uzbuđenja, a ni drame, ali Nemci su tada već uveliko znali da dobijaju finala. U 88. minutu, onako po nemački, Hrubeš je svojim drugim pogotkom doneo titulu Pancerima. Belgija nikada ni pre ni posle nije imala bolju ekipu. Igrali su golman Pfaf, Gerets, Vanderejken, Van der Elst, Kulemans... Sa klupe ih je predvodio najdugovečniji selektor Gi Tis.



IDEALNIH 11: (formacija 4-4-2): Zof (Italija), Đentile (Italija), Širea (Italija), Ferster(Nemačka), Brigel (Nemačka), Tardeli (Italija), Kulemans (Belgija), Šuster (Nemačka),Hansi Miler (Nemačka), Rumenige (Nemačka), Hrubeš (Nemačka).

NAJBOLJI STRELAC: Klaus Alofs (Nemačka) 3 gola.
 
*Fudbalske sedamdesete u potpunosti su obeležili Nemci i Holanđani, barem kada je Evropa u pitanju - totalni fudbal vladao je punih deset godina; Johan Krojf tri puta proglašavan je za najboljeg fudbalera Evrope, Franc Bekenbauer istu titulu poneo je u dva navrata i još dva puta bio drugoplasirani, a dve Zlatne lopte vezao je i Rumenige; Nemački i holandski klubovi sedam puta uzastopno osvajali su Kup šampiona – po tri puta Ajaks i Bajern i jednom Fajenord; Tih godina u Formuli 1 dominirali su Emerson Fitipaldi i Niki Lauda; Pronađen japanski narednik Šoići Jokoi koji se 28 godina skrivao u šumama Guama verujući da Drugi svetski rat i dalje traje; Bobi Fišer pobedio Borisa Spaskog u borbi za svetsku titulu čime je prekinuta dvodecenijska šahovska dominacija Sovjeta; U terorističkom napadu u Minhenu tokom OI nastradalo 11 izraelskih atletičara; Ubijen je Džon Lenon, a rođene buduće zvezde svetskog fudbala: Zidan, Figo, Nedved, Sedorf, Ćavi, Džerard, Van Nistelroj...

Izvor: mozzartsport