Румунска црква осваја српске епархије

Спор двеју православних цркава утиче и на припреме за Свеправославни сабор на Криту. Односи на најнижем могућем нивоу, румунски свештеници у Тимочкој Крајини, одскора и у Браничеву.

Србија 12.06.2016 | 10:17
Румунска црква осваја српске епархије

Проблем Српске патријаршије са Румунском православном црквом неочекивано се нашао и у средишту завршнице припрема за Свеправославни сабор, чији је почетак заказан за 17. јун на Криту. Ово питање, уз спорове и неслагања осталих православних цркава, могло би да буде и један од главних узрока одлагања историјског састанка православних поглавара.

Став Васељенске патријаршије, која води главну реч у припремама за скуп на Криту, да спор између СПЦ и Румунске цркве не уврсти у теме Сабора, између осталог, разлог су зашто је патријарх Иринеј затражио да се заказани скуп одложи, односно сведе на нижи, технички, ниво. Односи Српске и Румунске цркве тренутно су на најнижем могућем нивоу, а могуће је да врло брзо дође и до прекида канонског општења.

Основни разлог сукоба између патријаршија у Београду и Букурешту јесте противканонско деловање румунских свештеника у источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.

У Патријаршији у Београду објашњавају да се Свети синод више пута обраћао Румунској цркви са захтевом да се обуставе овакве активности, супротне универзалним правилима у православљу.

"Недопустиво је да једна помесна црква без одобрења делује на простору под јурисдикцијом друге цркве. Очигледно је да у највишим телима Румунске цркве не постоји воља да се овај проблем реши", каже саговорник "Новости" из седишта СПЦ.

"Писали смо и румунском патријарху Данилу и румунским архијерејима да наложе својим свештешницима поштовање канона, али без резултата. Уколико румунска страна настави да овако поступа, скори прекид свих односа је неминован.

Упозорења највиших органа СПЦ и патријарха Иринеја не само да нису помогла да Румунска црква спречи деловање својих свештеника у источној Србији, него је њихово присуство и појачано. После Тимочке Крајине, појављују се и у Епархији браничевској, где су основане две румунске парохије и најављено је зидање цркава у неколико села.

Деловању румунских свештеника у Тимочкој Крајини противи се и локално становништво. Домаћи Власи у томе виде нове покушаје румунизације, чему се годинама грчевито одупиру. Као декларисани Власи, како наглашавају, верни су Српској православној цркви и литургијама на српском језику. Клирици Румунске цркве служе најчешће у приватним кућама у селима. Своје беседе користе као прилику за ширење идеја базираним на тези да су Власи исто што и Румуни.

Извор: Вечерње новости

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Пасха

12.06.2016 16:17

Цигојно бре,па срби су настали од румунски цигојни

ОДГОВОРИТЕ
Name

вирус

13.06.2016 12:29

А ти оцигледно тако сто је медвед силовао букву

Name

србин

15.06.2016 13:18

Паса,науци босњацки па на авазов портал

Name

Р

12.06.2016 20:25

А босњаци од срби

ОДГОВОРИТЕ