Сјећања - видео... Било је то овако - Италија 1968.: Сећање на 300 чуда и новчић који је одредио финалисту...!

Присећамо се људи и догађаја који су обележили сва претходна првенства Старог континента...

Фудбал 13.06.2016 | 00:00
Сјећања - видео... Било је то овако - Италија 1968.: Сећање на 300 чуда и новчић који је одредио финалисту...!

Треће Европско првенство одржано је у Италији од 5. до 10. јуна. Од те 1968. турнир је престао да се зове Куп европских нација. Поново су славили домаћини, као 1964. у Шпанији, а Дино Зоф је после прве утакмице са Југославијом изјавио: "Не, дефинитивно нисмо заслужили реми, Југословени су били много бољи".

Промена назива такмичења '68. није била једина новина – квалификације су се по први пут играле по групама. Катенаћо је полако али сигурно почео да одлази на сметлиште историје, а на сцену ступао тотални фудбал, или боље рећи враћао се у нешто другачијем облику. Било је прегршт изненађења, што је донекле био резултат тектонских промена у системском смислу када је сама игра у питању.

До тада тотални аутсајдер – Бугарска, заузела је прво место у својој групи испред Португала са Еузебиом, Симоешом, Аугустом, Торесом... Није било само Колуње из екипе која је две године раније узела треће место на Светском првенству у Енглеској. Пуним сјајем заблистао је најбољи бугарски тандем свих времена Аспарухов- Котков, бриљирао је и Христо Бонев, а Жечев и даље радио оно што је најбоље умео – ломио кости ривалима, углавном некажњено. Иначе, тај “Добромир” - ко ли му даде име – “прославио се” на Гудисону '66. када је Пелеу поломио ногу...

Све у свему, Бугари су готово рутински отишли у четвртфинале, са четири бода више од Портгалаца. Западна Немачка, финалиста из Енглеске, срамно је испала после ремија у Тирани са албанским аматерима (захваљујући том резултату ни крива ни дужна даље је прошла Југославија), док су званични светски прваци Енглези на једвите јаде, са бодом вишка, прошли у конкуренцији Велса, Северне Ирске и Шкотске. Холанђани, тада већ са Јоханом Кројфом у тиму, завршили су тек трећи у својој групи. До четвртфинала није догурала ни “до јуче” моћна Чехословачка...

Дуели најбољих осам екипа Старог континета донели су прегршт голова и узбуђења. Супердерби одиграли су Енглези и Шпанци – актуелни европски и светски првак. Горди албион славио је код куће поготком Бобија Чарлтона у финишу меча, а онда у мадридском реванашу неочекивано преокренуо на 2:1. Италијани су уз танталове муке избацили одличне Бугаре (2:3, 2:0), баш као и Совјети Мађаре (0:2, 3:0). Најмање неизвесности било је у новом судару Југословена и Француза. После 1:1 у Марсељу, на београдској Маракани Плави су одиграли најбољих пола сата од настанка нове државе. За то време постигли су четири гола. Завршено је 5:1. По два пута су мрежу тресли Петковић и Мусемић, а један прва звезда предстојећег Европског првенства Драган Џајић.

Завршни турнир у Италији сматра се далеко најскандалознијим у историји овог такмичења. А како и не би када је један меч полуфинала одлучен бацањем новчића, а шампион поновљеном утакмицом?! Да, тако је било! И кога би срећа погледала него Талијане?! После 0:0 са СССР-ом арбитар из Немачке Курт Шеншер “спровео је правило” бацање новчића. Тако су Зоф, Факети, Мацола, Ривера и друштво доспели у финале.

Чувеним голом Драгана Џајића три минута пре краја утакмице Југославија је савладала светске владаре Енглезе и придружила се домаћину.

У оно време револуционарно напаљени Југословени, писале су угледне новине широм Европе, надиграли су Италијане и заслужили победу, али швајцарски судија Динст признао је изједначујући гол Доменгинија у 80. минуту док се живи зид ривала још намештао, чиме је анулирано вођство које је донео Џајић. Два дана касније Азури су у састав уврстили пет нових фудбалера, међу њима и Ђиђија Риву, за којег Југословени нису имали решења. Легендарни бомбардер Каљарија постигао је први, а Пјетро Анастази други гол за домаћина и то је био крај плаве бајке. Све се одиграло у првих пола сата сусрета... Југословени су имали пуно притужби на судије и после овог меча, али све то није ништа суштински променило – Италија је по први и за сада једини пут постала шампион Европе.

ИДЕАЛНИХ 11 (формација 4-3-3): Зоф (Италија), Фазлагић (Југославија), Факети (Италија), Мур(Енглеска), Шестерњев (СССР), Доменгини (Италија), Осим (Југославија), Мацола (Италија),Харст (Енглеска), Рива (Италија), Џајић (Италија).

НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ: Џајић (Југославија) 2, Харст (Енглеска), Рива (Италија), Чарлтон(Енглеска), Анастази (Италија), Доменгини (Италија) по 1. 

*Године 1968. Џорџ Бест играо је најбоље у животу, награђен је Златном лоптом испред свог клупског друга Бобија Чарлтона и Дргана Џајића; Безбијеве Бебе васкрснуле су тријумфом Јунајтеда над Бенфиком у финалу Купа шампиона на Вемблију; Почело је и завршило се прашко пролеће; Аристотел Оназис оженио је Жаклин Кенеди, удовицу америчког председника Џона Кенедија; Рођени су Славен Билић, Дидије Дешамп, Роберт Јарни, Славиша Јокановић, Доринел Мунтеану...

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар