Sjećanja - video... Bilo je to ovako - Italija 1968.: Sećanje na 300 čuda i novčić koji je odredio finalistu...!

Prisećamo se ljudi i događaja koji su obeležili sva prethodna prvenstva Starog kontinenta...

Fudbal 13.06.2016 | 00:00

Treće Evropsko prvenstvo održano je u Italiji od 5. do 10. juna. Od te 1968. turnir je prestao da se zove Kup evropskih nacija. Ponovo su slavili domaćini, kao 1964. u Španiji, a Dino Zof je posle prve utakmice sa Jugoslavijom izjavio: "Ne, definitivno nismo zaslužili remi, Jugosloveni su bili mnogo bolji".

Promena naziva takmičenja '68. nije bila jedina novina – kvalifikacije su se po prvi put igrale po grupama. Katenaćo je polako ali sigurno počeo da odlazi na smetlište istorije, a na scenu stupao totalni fudbal, ili bolje reći vraćao se u nešto drugačijem obliku. Bilo je pregršt iznenađenja, što je donekle bio rezultat tektonskih promena u sistemskom smislu kada je sama igra u pitanju.

Do tada totalni autsajder – Bugarska, zauzela je prvo mesto u svojoj grupi ispred Portugala sa Euzebiom, Simoešom, Augustom, Toresom... Nije bilo samo Kolunje iz ekipe koja je dve godine ranije uzela treće mesto na Svetskom prvenstvu u Engleskoj. Punim sjajem zablistao je najbolji bugarski tandem svih vremena Asparuhov- Kotkov, briljirao je i Hristo Bonev, a Žečev i dalje radio ono što je najbolje umeo – lomio kosti rivalima, uglavnom nekažnjeno. Inače, taj “Dobromir” - ko li mu dade ime – “proslavio se” na Gudisonu '66. kada je Peleu polomio nogu...

Sve u svemu, Bugari su gotovo rutinski otišli u četvrtfinale, sa četiri boda više od Portgalaca. Zapadna Nemačka, finalista iz Engleske, sramno je ispala posle remija u Tirani sa albanskim amaterima (zahvaljujući tom rezultatu ni kriva ni dužna dalje je prošla Jugoslavija), dok su zvanični svetski prvaci Englezi na jedvite jade, sa bodom viška, prošli u konkurenciji Velsa, Severne Irske i Škotske. Holanđani, tada već sa Johanom Krojfom u timu, završili su tek treći u svojoj grupi. Do četvrtfinala nije dogurala ni “do juče” moćna Čehoslovačka...

Dueli najboljih osam ekipa Starog kontineta doneli su pregršt golova i uzbuđenja. Superderbi odigrali su Englezi i Španci – aktuelni evropski i svetski prvak. Gordi albion slavio je kod kuće pogotkom Bobija Čarltona u finišu meča, a onda u madridskom revanašu neočekivano preokrenuo na 2:1. Italijani su uz tantalove muke izbacili odlične Bugare (2:3, 2:0), baš kao i Sovjeti Mađare (0:2, 3:0). Najmanje neizvesnosti bilo je u novom sudaru Jugoslovena i Francuza. Posle 1:1 u Marselju, na beogradskoj Marakani Plavi su odigrali najboljih pola sata od nastanka nove države. Za to vreme postigli su četiri gola. Završeno je 5:1. Po dva puta su mrežu tresli Petković i Musemić, a jedan prva zvezda predstojećeg Evropskog prvenstva Dragan Džajić.

Završni turnir u Italiji smatra se daleko najskandaloznijim u istoriji ovog takmičenja. A kako i ne bi kada je jedan meč polufinala odlučen bacanjem novčića, a šampion ponovljenom utakmicom?! Da, tako je bilo! I koga bi sreća pogledala nego Talijane?! Posle 0:0 sa SSSR-om arbitar iz Nemačke Kurt Šenšer “sproveo je pravilo” bacanje novčića. Tako su Zof, Faketi, Macola, Rivera i društvo dospeli u finale.

Čuvenim golom Dragana Džajića tri minuta pre kraja utakmice Jugoslavija je savladala svetske vladare Engleze i pridružila se domaćinu.

U ono vreme revolucionarno napaljeni Jugosloveni, pisale su ugledne novine širom Evrope, nadigrali su Italijane i zaslužili pobedu, ali švajcarski sudija Dinst priznao je izjednačujući gol Domenginija u 80. minutu dok se živi zid rivala još nameštao, čime je anulirano vođstvo koje je doneo Džajić. Dva dana kasnije Azuri su u sastav uvrstili pet novih fudbalera, među njima i Điđija Rivu, za kojeg Jugosloveni nisu imali rešenja. Legendarni bombarder Kaljarija postigao je prvi, a Pjetro Anastazi drugi gol za domaćina i to je bio kraj plave bajke. Sve se odigralo u prvih pola sata susreta... Jugosloveni su imali puno pritužbi na sudije i posle ovog meča, ali sve to nije ništa suštinski promenilo – Italija je po prvi i za sada jedini put postala šampion Evrope.

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Zof (Italija), Fazlagić (Jugoslavija), Faketi (Italija), Mur(Engleska), Šesternjev (SSSR), Domengini (Italija), Osim (Jugoslavija), Macola (Italija),Harst (Engleska), Riva (Italija), Džajić (Italija).

NAJBOLJI STRELCI: Džajić (Jugoslavija) 2, Harst (Engleska), Riva (Italija), Čarlton(Engleska), Anastazi (Italija), Domengini (Italija) po 1. 

*Godine 1968. Džordž Best igrao je najbolje u životu, nagrađen je Zlatnom loptom ispred svog klupskog druga Bobija Čarltona i Drgana Džajića; Bezbijeve Bebe vaskrsnule su trijumfom Junajteda nad Benfikom u finalu Kupa šampiona na Vembliju; Počelo je i završilo se praško proleće; Aristotel Onazis oženio je Žaklin Kenedi, udovicu američkog predsednika Džona Kenedija; Rođeni su Slaven Bilić, Didije Dešamp, Robert Jarni, Slaviša Jokanović, Dorinel Munteanu...

Izvor: mozzartsport