Дојче веле: Шта Брисел сада тражи од Србије?

Упркос томе што ће Србија до краја јуна у преговорима са ЕУ, највјероватније, отворити поглавља 23 и 24, у Бриселу се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква би требало да буде заједничка преговарачка позиција према Београду.

Србија 11.06.2016 | 21:46

Како сазнаје "Дојче веле", различите, мање или веће, захтјеве имају Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Њемачка и Финска, при чему сусједи од Србије траже бољу заштиту мањина.

Током састанка радне групе Европског савјета задужене за питања проширења, који је одржан прошле седмице, представници Њемачке су остали при ставу да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са самопроглашеним Косовом.

Из једног повјерљивог документа њемачког Министарства спољних послова, у који је "Дојче веле" имао увид, види се да Берлин захтијева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника, чим буде формирана нова влада Србије.

Берлин инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да буду поменути и "забрињавајући" гласови током предизборне кампање у Србији.

Према ставу њемачких дипломата, током дебате су пречесто у први план истицани национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској, а премало се говорило о амбицијама за приступ ЕУ.

Како наводи "Дојче веле", радну групу Европског савјета задужену за проширење чине представници Европске комисије и свих чланица ЕУ.

Из протокола се види да хрватски представник више није имао посебних примједби, али да су зато представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел провјерава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.

Став Румуније је да Брисел од Србије мора јасније да захтијева боље омогућавање вјерских служби на језику мањина.

Према наводима "Дојче велеа", чини се да ове земље неће даље блокирати Србију.

Из документа у који је "Дојче веле" имао увид произилази да је представник Финске нагласио значај независног правосуђа, примјереног трајања процеса, побољшања образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити података.

Финска није тражила да се у заједничку преговарачку позицију уводе нови елементи, али ће током преговора инсистирати на наведеним темама.

Извор: Срна