Без запослења пуних 40 година

На евиденцији незапослених чак 23.410 људи, што је 17,4 одсто од укупног броја пријављених на бироима широм Републике Српске, на запослење чека више од 10 година.

Република Српска 11.06.2016 | 09:16

“Чекалица” са најдужим стажом свакако је дактилограф из Власенице, који већ пуних 40 година оверава картон, вероватно изгубивши сваку наду да ће му се једном посрећити. Он се, практично, директно из школске клупе преселио на биро за запошљавање, а да се године проведене на овом месту рачунају у стаж, овај Власеничанин би управо стекао услове за пензију.

По годинама проведим у збијеним редовима оних који немају посао, њега готово у стопу прате један Паљанин и један Фочак који су на бироу по 37 година.

Ови ветерани у времену проведеном на бироима бар су те среће да су живи, за разлику од оних који сваке године изгубе битку у потрази за каквим-таквим послом.

Наиме, са евиденције незапослених сваке године у Српској због смрти буде избрисано више од 500 људи, старости од 52 године, па навише. Тако је у протеклих пет година умрло 2.700 људи који су годинама били део армије оних који грчевито траже посао, нажалост и по неколико деценија.

Драго М. (44) из Бањалуке, трговац по струци, каже да је на бироу већ пет година, али да се не нада скором запослењу.
"Годинама сам био запослен у једној приватној трговини, која на крају није одолела ударима кризе, па је затворена. Покушавао сам у другим радњама, али их је већина у кризи, тако да ми остају само сезонски послови и оверавање картона", каже наш саговорник.

У Заводу за запошљавање (ЗЗЗ) Републике Српске кажу да су, кад је реч о лицима са "најдужим стажом" на бироима, то углавном квалификовани или неквалификовани радници, пријављени у мањим местима, где је тешко наћи посао.

"Просечна дужина чекања на посао зависи од степена стручне спреме и потребе за одређеним занимањем од стране послодавца. Посао најбрже добијају лица са високом стручном спремом, и то са просечном дужином чекања од годину и десет месеци", истиче Ведрана Милинковић, виши стручни сарадник за информисање и односе са јавношћу у Заводу.

У корпусу незапосленог факултетски образованог кадра, професори математике на бироу у просеку проведу по пет месеци, дипломирани фармацеути девет, информатичари и лекари десет месеци, а новинари две године и седам месеци.

Тржишту рада су, међу онима са четвртим степеном стручне спреме, најпотребнији фармацеути који се запошљавају за око осам месеци, док на посао најдуже чекају металурзи - шест година.

Анализа Завода показује да електричари на посао чекају око четири, а угоститељи четири године и два месеца.

Кад је реч о занатима, до посла најбрже долазе монтери и инсталатери, са просечном дужином чекања три године и пет месеци, док се најспорије запошљавају металурзи и минералози, који на посао у просеку чекају око седам година.
 
Извор: ЕуроБлиц