Bez zaposlenja punih 40 godina

Na evidenciji nezaposlenih čak 23.410 ljudi, što je 17,4 odsto od ukupnog broja prijavljenih na biroima širom Republike Srpske, na zaposlenje čeka više od 10 godina.

Republika Srpska 11.06.2016 | 09:16

“Čekalica” sa najdužim stažom svakako je daktilograf iz Vlasenice, koji već punih 40 godina overava karton, verovatno izgubivši svaku nadu da će mu se jednom posrećiti. On se, praktično, direktno iz školske klupe preselio na biro za zapošljavanje, a da se godine provedene na ovom mestu računaju u staž, ovaj Vlaseničanin bi upravo stekao uslove za penziju.

Po godinama provedim u zbijenim redovima onih koji nemaju posao, njega gotovo u stopu prate jedan Paljanin i jedan Fočak koji su na birou po 37 godina.

Ovi veterani u vremenu provedenom na biroima bar su te sreće da su živi, za razliku od onih koji svake godine izgube bitku u potrazi za kakvim-takvim poslom.

Naime, sa evidencije nezaposlenih svake godine u Srpskoj zbog smrti bude izbrisano više od 500 ljudi, starosti od 52 godine, pa naviše. Tako je u proteklih pet godina umrlo 2.700 ljudi koji su godinama bili deo armije onih koji grčevito traže posao, nažalost i po nekoliko decenija.

Drago M. (44) iz Banjaluke, trgovac po struci, kaže da je na birou već pet godina, ali da se ne nada skorom zaposlenju.
"Godinama sam bio zaposlen u jednoj privatnoj trgovini, koja na kraju nije odolela udarima krize, pa je zatvorena. Pokušavao sam u drugim radnjama, ali ih je većina u krizi, tako da mi ostaju samo sezonski poslovi i overavanje kartona", kaže naš sagovornik.

U Zavodu za zapošljavanje (ZZZ) Republike Srpske kažu da su, kad je reč o licima sa "najdužim stažom" na biroima, to uglavnom kvalifikovani ili nekvalifikovani radnici, prijavljeni u manjim mestima, gde je teško naći posao.

"Prosečna dužina čekanja na posao zavisi od stepena stručne spreme i potrebe za određenim zanimanjem od strane poslodavca. Posao najbrže dobijaju lica sa visokom stručnom spremom, i to sa prosečnom dužinom čekanja od godinu i deset meseci", ističe Vedrana Milinković, viši stručni saradnik za informisanje i odnose sa javnošću u Zavodu.

U korpusu nezaposlenog fakultetski obrazovanog kadra, profesori matematike na birou u proseku provedu po pet meseci, diplomirani farmaceuti devet, informatičari i lekari deset meseci, a novinari dve godine i sedam meseci.

Tržištu rada su, među onima sa četvrtim stepenom stručne spreme, najpotrebniji farmaceuti koji se zapošljavaju za oko osam meseci, dok na posao najduže čekaju metalurzi - šest godina.

Analiza Zavoda pokazuje da električari na posao čekaju oko četiri, a ugostitelji četiri godine i dva meseca.

Kad je reč o zanatima, do posla najbrže dolaze monteri i instalateri, sa prosečnom dužinom čekanja tri godine i pet meseci, dok se najsporije zapošljavaju metalurzi i mineralozi, koji na posao u proseku čekaju oko sedam godina.
 
Izvor: EuroBlic