Тест: Србија - Словенија у Бањалуци! Марина и Милица: Медаља у Рију?! Станите мало!

Селектор Србије Марина Маљковић и капитен Милица Дабовић пред пријатељски дуел са Словенијом у Бањалуци говориле о очекивањима пред ОИ у Рију, притисцима, стварању репрезентације...

Кошарка 10.06.2016 | 21:15

Женска кошаркашка репрезентација Србије у суботу од 17.30 часова у Бањалуци ће одиграти пријатељску утакмицу против Словеније и на тај начин се одужити својим навијачима из Републике Српске који су јој били огромна подршка уназад неколико година.

Иако припреме европских шампионки за Олимпијске игре још нису почеле, кошаркашице Србије окупиле су се и дошли у Бањалуку, а већ по изласку из аутобуса дочекао их је велики број навијача, посебно младих кошаркашица које су одмах похрлиле да се фотографишу и узму аутограме.

Селектор Марина Маљковић и капитен Милица Дабовић на конференцији за новинаре пред меч у Бањалуци нису говорили о самој утакмици нити о репрезентацији Словеније. Главна тема су, очекивано, биле Олимпијске игре.

"Утакмица је мање битна, ми смо се и окупили да дођемо у Бањалуку. Прва утакмица нас очекује 7. августа на ОИ у Рију. Као директно пласирана репрезентација припреме нам крећу касније. Увијек ми је била жеља да доведем репезентацију и то нам се и остварило.Лако је сада кад сте узели злато, али Република Српска је највише била уз нас 2013. године када смо били 4. у Европи и када је тек почела прича о овој репрезентацији. Ми смо осјетили невјероватан вјетар у леђа са ових простора. За мене граница нема између РС и Србије и ми осјећамо љубав која долази одавдје. Доказ су и три члана наше репрезентације одавдје, Саша Чађо, кошаркашица, Јадранка Тркуља, тим менаџер и Бранко Стојнић, физиотерапеут и то се не мијења већ неколико година иако људи долазе и одлазе. Велика ствар је договор два савеза, на наше огромно задовољство и намјерно смо заказали окупљање почетком јуна да дођемо у Бањалуку. Ово је наш мали поклон навијачима из РС", рекла је селектор Марина Маљковић.

Њена екипа, као европски првак, сматра се једним од кандидата за олимпијску медаљу. Да ли је то притисак и шта можемо очекивати од репрезентације Србије у Рио де Жанеиру?

"Милица зна јер смо заједно са Бутулијом и помоћником Пађеном били у Лиону. Ја сам напустила тај клуб зато што немам спортски притисак. Једноставно, уз праве професионалце то је неминовна ствар и уживамо у том притиску. Што се тиче Рија и олимпијске медаље, станите, заиста станите!", рекла је Маљковићева, а потом и објаснила своје ријечи:

"Ми смо једина репрезентација која има двије играчице у WНБА, оне ће десет дана пред почетак олимпијских игара да се прикључе. С друге стране, на наше велико задовољство, али је то проблем с обзиром на план припрема, ми смо директно пласирани, сви остали наши противници ће играти од 13-19 јуна у Нанту веома јаке утакмице између себе. Ми ћемо имати три, четири утакмице, дај Боже нешто више, а сви остали 15-16 јаких утакмица. Имамо и потешкоће што велики број дјевојака немају клуб за наредну сезону, питање је да ли ће имати и за мјесец дана када званично крнеу припреме. То је са психолошке и спортске стране отежавајући фактор за екипу која треба да иде на припреме за највиша такмичења".

Селектор Србије одлучила се да настави да ради на овој функцији иако је разочарана стањем у српској кошарци. То је истакла приликом продужења уговора, а поновила и данас у Бањалуци.

"Нажалост мало тога се промијенило. Србија која је првак Европе нема евролигаша у женској кошарци. Око 60 одсто играчица нема клуб за наредну годину. Београд нема евролигаша, нема ни екипу еврокупу попут неког Радивоја Кораћа. Док год у Београду не постоји јак евролигаш и оно што смо покушали да направимо у Партизану и док год један или два клуба не играју ФИБА куп, друго такмичење по снази, бојим се да неће бити добро. Кад сам донијела одлуку да останем оформила сам покрет Марина Маљковић за женску кошарку. Кренула сам од базе. Хтјела сам да се што више дјевојчица бави кошарком и то је оно што ме чини срећном у посљедње врије, Надам се да ће то да буде и овдје, ми не можемо без Републике Српске, нама је итекако потребна једна јака прича у Бањалуци", истакла је Маљковићева.

Она је подсјетила на чињеницу да друге земље учеснице олимпијског турнира имају далеко квалитетније лиге.

"И даље је то огроман проблем. На Олимпијске игре идемо практично без лиге, за разлику од најјачих репрезентација попут Турске, Шпаније, Француске и Русије. Врло добро знате какве су њихове лиге, а каква је наша. Наша женска кошаркашка лига је у рангу 4. француске лиге, а ми смо првакиње Европе. Помака има, није сјајно и неће бити сјајно док год у нашем главном граду не буде озбиљан евролигаш, а ја сам сигуран да има 20-30 кошаркашица које играју за не много новца у Мађарској, Румунији итд. које би се сутра вратиле у Србију па и у РС".

Она је истакла да је тешко поредити репрезентацију Србије и репрезентацију САД, посебно када се узмео колико се улаже у женску кошарку тамо и овдје.

"Ми смо на СП били изненађење за све, сада више нисмо. Сада слиједи оно најтеже – да резултате правимо у континуитету. Надам се напретку са тим млађим категоријама али много тешко је бранити нешто, а САД нас зна и сви други нас знају. Ми идемо на ОИ са редукованим стручним штабом, а ми смо прваци Европе. Наравно, због средстава. Због тога је још значајније што су људи одавдје с нама. Далеко од тога да то умањује притисак са мене и моје дјевојке".

Тренерску каријеру Маљковићева ће наставити у турском Галатасарају.

"Било је лијепо три године у Лиону, морам да истакнем и да су и они неким дијелом заслужни за резултат репрезентације у смислу јер су нам толерисали да се потпуно посветимо Србији. У мјесец дана ја сам бар једном у Београду, Милица исто тако, Милош Пађен, мој сарадник исто… Францусака лига је најјача, поред ње је турска. Галатасарај је велики клуб који није у сјајној ситуацији у овом тренутку. Жели да се вати на старе стазе славе, али постоје нека имена која једноставно не можеш да одбијеш".

Капитен репрезентације Србије Милица Дабовић није крила у претходном периоду одушевљење што долази са саиграчицама у Бањалуку.

"Лично, живјела сам за овај дан да дођем код вас. Посљедње двије-три године била је таква енергија и подршка одавдје, плакала сам и читала поруке људи из Бањалуке. Једва чекам, одбројавам дане и сате, а не знам кад се то посљедњи пут десило. Овдје су добри људи, то је нека енергија коју осјећам, коју и Марина осјећа. Кад смо гледали утакмицу мушкараца овдје били смо изненађени том атмосфером и једва смо чекали да то доживимо. Ја живим за тај дан да изађем на терен и видим сву ту дјецу и људе који желе да нас гледају и испрате нас у Рио они који су свих година били са нама", рекла је Дабовићева.

На питање о очекивањима у Рију, капитен репрезентације је подсјетила на почетак стварања ове генерације, који није био нимало лак.

"Почели смо ни од чега. Нисмо имали ни опрему спортску, узимали смо отпатке од мушкараца. Кад су Драган Ђилас и Марина дошли све се промијенило. Са Марином нема неуспјеха. Ишао си ка циљу и знао си да ће се једног дана све то си радио да се исплати. Марина је превише фина па ћу ја рећи: сулудо је уопште размишљати о медаљи на Олимпијским играма. Ви не схватате како смо ми дошли до титуле европског првака, нисмо били најбољи тим. Били смо на трону, освојили смо злато, али смо били тим који је имао побједнички дух, сви су ту да се баце терен, оставе срце на паркету, није било битно да ли ће Ана Дабовић дати 30 поена, Соња Петровичћ, Бутулија, Радочај или ја, То је оно што нас је довело до златне медаље, та вјера једне у другу, вјера Марине у нас".

Она је испричала и сцену из хотела након освајања титуле европског првака, која потврђује њене ријечи.

"Кад се завршило, кад сам дошла у хотел са златном медаљом пришла ми је кошаркашица Бјелорусије и рекла 'можда смо могли да побиједимо вас, али ваш дух, хемију и борбеност нисмо'".

Она је истакла да су репрезентавке Србије прије свега срећне што иду на Олимпијске игре.

"Ми смо још на небу, али је вријеме да се спустимо на земљу, да схватимо да ћемо бити тамо. Концентрација мора да буде на нивоу. Нисмо ни свјесни свега док не дођемо тамо. Играмо против милионских држава, свих тих репрезентаqција и сулудо је да говоримо 'биће медаља' и да неко очекује то од нас. Ми нисмо људе навикли на медаљу, ми смо навикли људе на нашу борбеност. Због тога сте нас пратили и прије двије-три године, не зато што смо освојиле златну медаљу, већ због наше срчаности, борбености, жеље и глади за побједом. То је он што очекујемо од нас самих и да покажемо људима да нисмо џабе освојили медаљу, па шта нам Бог да", поручила је Милица Дабовић.

Ово ће бити њено посљедње велико такмичење у дресу Србије.

"Препоносна сам на све. Морам да поменем Марину поново јер сам јој толико захвална. Прије четири године рекла сам да ниакда више нећу играти за репрезентацију јер ми је претходни тренер послије три ЕП гдје сам са 27 година била једна од најбољих рекао да сам престара за репрезентацију. Тешко ми је помислити да ће доћи крај, али у новембру ћу имати 35 година, вјерујем да ће бити пуна дворана у Нишу или Крагујевцу, неће ми бити лако. Наставићу да играм, морам полако да завршавам каријеру. Било би сулудо да одем на сљедеће ЕП и дозволим да ме неко побиједи. Ово је најбоље вријеме за крај, остварила сам све оно што сам могла да учиним. Немам жал ни за чим, имала сам прилику да играм у WНБА прије десетак година, не жалим ни за чим, задовољна сам собом, својим животом".

НЕ БОЈИМО СЕ ЗИКА ВИРУСА

"Ми не размишљамо о Зика вирусу, може свашта да се деси и у Београду и у Француској, и у истанбулу, бомбе падају са свох страна, људи се убијају, најмањи проблем је зика вирус. Причали су нам и да је зима, да нема комараца, имаћемо средства којима ћемо да се мажемо и то је посљедња ствар о којој размишљамо", рекла је Милица Дабовић.

Извор: мондо.ба