Милијардом КМ новог дуга вратили старе

Република Српска и ФБиХ су се само емисијама хартија од вриједности, обвезница и трезорских записа у прошлој години задужили за износ који је премашио милијарду марака, од чега су чак двије трећине, или око 775 милиона КМ, искориштене за враћање постојећих дугова, показују подаци званичних институција, објављени у анализи економских трендова Дирекције за економско планирање (ДЕП) БиХ.

Босна и Херцеговина 10.06.2016 | 11:26

Наиме, укупно је одржано 25 аукција трезорских записа, од чега 11 у Републици Српској и 14 у ФБиХ, те 12 аукција обвезница, и то пет у Српској и седам у ФБиХ, при чему се дуг путем емисије хартија од вриједности повећао за скоро 40 одсто.

Од тог износа, ФБиХ се задужила за 309,7 милиона марака у виду обвезница и 298,3 милиона КМ у виду трезорских записа, док се Српској с друге стране задужила 165,3 милиона марака путем трезорских записа и 230 милиона КМ обвезница.

Међутим, у овој анализи је појашњено да је стварни унутрашњи дуг порастао за свега једну трећину од оствареног износа емисија хартија од вриједности, што указује на то да су наведене емисије спровођене ради рефинансирања постојећих обавеза, односно за сервис унутрашњег дуга.

Тако је на сервис унутрашњег дуга током прошле године потрошено 775,4 милиона марака, што је за 30,8 одсто више него у 2014. години.

Предраг Дудуковић, члан Удружења економиста Републике Српске - СWОТ, казао је да су буџети премали, а да кредитна задужења више нису могућа у облику и на начин како је то било прије.

"Међународни монетарни фонд (ММФ) доста касни и то још није ријешено. Задужење код комерцијалних банака је скупо и једини вид додатног финансирања је емитовање обвезница и трезорских записа. Међутим, највећи проблем од свега је да се тиме измирују текуће обавезе", рекао је он.

Појаснио је да то значи да новац који је прикупљен тим емисијама није искориштен за инфраструктуру или нешто што би подигло економију, него је више ишло на финансирање текућих обавеза које су доспијевале, а нису могле да буду измирене из текућих прилива у буџете.

"То је био једини начин да се премосте рупе у буџетима које су настале текућим пословањем јавних институција", сматра Дудуковић.

Нагласио је да се новац од ММФ-а неће моћи користити за текућу потрошњу, а да се буџет у неком наредном краткорочном периоду неће моћи финансирати из текућих прилива. Из тог разлога, казао је он, опет ће се морати прикупљати средства емитовањем обвезница, па и задуживањем код комерцијалних банака по високим каматама, јер се смањује интерес за обвезницама, а што би све скупа могло додатно оптеретити буџет.

Бранко Кецман, директор бањалучког друштва "Адвантис брокер", рекао је да смо дошли до тога да су хартије од вриједности сада интересантне за инвеститоре, банке.

"Дуго смо причали да ће се то десити и десило се", рекао је Кецман.

С друге стране, он је казао да акције показују да нису интересантне толико инвеститорима из разлога што ниво корпоративног управљања у компанијама није добар.

Према Кецмановим ријечима, тешко је процијенити до када би овакво стање могло трајати, али је изразио очекивање да ће, уколико буде завршен аранжман с ММФ-ом, бити још веће интересовање за обвезнице, јер буџети добијају одређену стабилност.

Подсјећамо да је промет на двије берзе у БиХ, у прва четири мјесеца ове године, премашио 420 милиона марака, што је за чак скоро 150 милиона марака више него у истом периоду прошле године.

Ово је посебно занимљиво због чињенице да се већина промета у том периоду односила на продају дужничких хартија од вриједности - обвезница и трезорских записа, које су емитовале ентитетске владе.

(Независне новине)