Соња искрено: Нико не зна наше муке!

"До тада се Радован нормално кретао, пролазио пунктове СФОР-а. Међутим, само пар месеци после потписивања стигла је информација да је Холбрук наредио да се свим средствима иде на ликвидацију Радована Караџића"

Република Српска 10.06.2016 | 07:09
Соња искрено: Нико не зна наше муке!

У ексклузивној исповијести коју је дала за београдски Експрес, Соња Караџић-Јовичевић, кћерка бившег првог човјека Републике Српске Радована Караџића, открива детаље који су довели до до хапшења њеног оца.

"После оне чувене свадбе која се означава као почетак сукоба у Босни и првих барикада у Сарајеву, ми смо наставили да живимо у свом стану све док једног дана нису дошли неки момци из безбедносне службе и одвели нас у хотел 'Холидеј Ин'. Ништа нисам понела, ни ствари ни документа, једино ми је случајно остао индекс у торби. Ти момци су дошли, поскидали сијалице у хаустору и рекли нам да кренемо. Покупила сам рођаку из Путинаца која је код нас студирала, умотала мачка у ћебе и ушла у кола. Возила сам татину ладу јер њега су ставили у нека друга кола. Нисам знала где идемо јер смо били у колони све док нисмо дошли у 'Холидеј Ин'. Тада сам чула да су приметили да се иза наше зграде окупљају Зелене беретке. Касније сам видела да ми је у ауту остала теткина тепсија, испоставиће се једина ствар коју сам понела у избеглиштво. Мама се после расплакала када је видела ту тепсију, у којој је својој сестри слала нешто, неку питу ваљда.

Истина о мојој пудлици, хеликоптеру и рањеницима

"У рату ми је изгинуло пуно пријатеља. Обично смо се окупљали за мој рођендан, а онда смо стално одгађали виђења јер је свако мало неко погинуо или био рањен. Тешко је било, живели смо без струје у избегличком смештају. Мишеви су нам шетали изнад главе, у тим баракама где смо живели када смо изашли из Сарајева, неком кампу извиђачком. И после неко прича да смо живели у луксузу. Чула сам све те разне приче, писало се и по медијима свашта, али није ме погађало јер сам знала да то није истина.

Једна од тих прича била је и она о пудлици. Да сам избацила рањенике из хеликоптера да би се до Пала повезла моја пудлица. Ништа од тога није истина, осим да сам тога дана када је настала та фотографија, ја са пудлицом испред хеликоптера, стварно била у Београду.

Све је измислио један београдски новинар који затекао на аеродрому са нама. Радован је имао теорију да преко њега опозиција смешта Милошевићу јер је то било пред саме изборе 1992. године, а ја нисам знала шта да мислим. Све ми је то било сулудо", констатује Караџићева.

Муслимани су нас разбили пропагандом

"Пропаганда са муслиманске стране је била страшна и они су озбиљно радили на томе. Све је ишло на то да се Срби представе као дивљаци, кољачи, силоватељи. Таква врста медијске припреме кренула је много раније. Још 1987-88. године ангажована је агенција Рудер и Фин, која је радила на томе да би Срби могли касније да се оптуже тачно по ставкама из Женевске конвенције. Неке ствари нису прошле, као покушај са хемијским оружјем, или оптужбе да спремамо биолошко оружје. Ми нисмо имали хлеба да једемо, одакле нам хемијско оружје. И зато су кренули да подмећу силовања. То звучи страшно, али по статистикама силованих муслиманки испада да Срби нису ништа друго радили током рата него само силовали њихове жене. Сукоби су почели у мају, а ми смо већ у јулу имали извештаје о страшним силовањима и наводне порођаје тих силованих жена. Немогуће, јер нико се не порађа за 3-4 месеца. Касније се сазнало да су се неке од њих породиле на приватним клиникама у Швајцарској и да су многа од те деце била црна или мелези. Али, о томе нико није писао".

Радован се дружио са Кољевићем, са осталима је био на “ви”

"Радован и Љиљана су се породично дружили са Николом Кољевићем. Виђали смо се на рођенданима и славама. Он је био из те екипе интелектуалног друштва мојих родитеља. Међутим, имао је личну трагедију да му је један син погинуо у Аустрији на скијању и он је годинама касније био депресиван и на крају је извршио самоубиство пред не знам коју годишњицу од погибије сина. Биљану Плавшић упознала сам када је долазила у странку, али са њом се нису приватно дружили, док сам генерала Младића срела тек за време рата. Сећам се да улетео буквално ногом у неки објекат 'Крајина' тамо на Палама, да је био строг и набусит какав је и данас. Били су он и његова жена Боса једном код нас на слави, али се нисмо приватно дружили. Јовицу Станишића сам видела три пута у животу, од тога два пута у Хагу, такође и Френкија Симатовића".

О односу свог оца са људима каже да је понекад био чудан за ове просторе…

"Радован је са свима био на 'ви', млађима и старијима. Он је са снајом био на 'ви' све док се није удала за мог брата Сашу. Мама га је једном питала: Како можеш да будеш са Бранкицом на 'в' када нам живи у кући, доноси ти кафу, у тренерци шеташ пред њом… А он је одговарао: 'Ако пређем на ти и зближим се са њом, а после они раскину, ја ћу да патим'.

Како је Холбрук натјерао Милошевића да прода Радована

 О оставци свог оца, Дејтонском споразуму и подизању оптужнице Хашког трибунала против свог оца Соња Караџић-Јовичевић каже да су то били повезани и узајамно условљени потези међународне заједнице.

"Американци су месецима пре Дејтона вршили притисак да Радован поднесе оставку на место председника Републике Српске. И не само то, него су од њега тражили да 'заледи', баш тако је била формулација, функцију председника СДС и да се не појављује у јавности. Да може само да се бави послом психијатра и да пише књиге, открива ћерка хашког оптуженика услове за потписивање Дејтонског споразума.

Сећам се те ноћи када је Радован потписао тај 'споразум о повлачењу'. Јовица Станишић је ноћу слетео хеликоптером на Пале и донео тај папир да га тата потпише, па га однео назад".

Она мисли да та идеја није могла да прође у најмању руку без прећутне сагласности Милошевића.

"Тешко да је то била Милошевићева идеја. То је била њихова идеја, али су тражили да је он подржи и спроведе у дело као 'фактор стабилности на Балкану', формулацију коју ће ускоро заменити оном 'највећи кољач на Балкану', када им више није био потребан".

"Сећам се те ноћи када је Радован потписао тај '“споразум о повлачењу'... Јовица Станишић је ноћу слетео хеликоптером на Пале и донео тај папир да га тата потпише, па га однео назад. Највећа ми је сатисфакција што смо доказали да тај папир постоји и што је на крају приликом изрицања пресуде и сам трибунал у Хагу то признао и узео као олакшавајућу околност", констатује Соња Караџић те додаје да у том споразуму није било никаквих пара нити резиденција, вила и станова, као што се причало.

"Једина претња је била гашење СДС и прогон од стране Хашког трибунала у случају да Радован прекрши споразум и опет се политички ангажује. Тај документ потписали су Холброоке, Милошевић и Радован, а као гаранти споразума су потпис ставили Биљана Плавшић, Никола Кољевић и Момчило Крајишник.

Караџићева кћерка сматра да су тада преварили њеног оца.

"До тада се Радован нормално кретао, пролазио пунктове СФОР-а. Међутим, само пар месеци после потписивања стигла је информација да је Холбрук наредио да се свим средствима иде на ликвидацију Радована Караџића, односно да се избегне свака могућност да он доспе у Хашки трибунал. Нисмо тада могли да проверимо ту информацију, па се тата склонио, за сваки случај. Крио се, мало на Палама, па мало у околини и онда у једном тренутку ни ми више нисмо знали где је. Прекинути су нам сви контакти и десет година нисам имала комуникацију са оцем, каже Соња.

Американци су нудили да га ухапсе, па да му плате одбрану

Караџићева каже да је породица последњи пут видела Радована на рођендану њеног најстаријег сина 14. фебруара 1998. године.

"После тога је отишао у дубоку илегалу. Видео касету са тог рођендана имају све безбедносне структуре. Запленили су је одмах. Причало се да сам једино ја била у контакту са њим и волела бих да јесам, али нисам. Американци су вршили притисак на нас да нађемо неки линк до Радована и пренесемо му поруку да су спремни да дају пет милиона долара. Долазила је та нека будала, амерички шпијун, који је све време док ме је испитивао цртао небулозе на парчету папира. Сећам се тог цртежа – Чича Глише који је на руци имао лисице и за лисице закачену торбу, а други крај торбе другим лисицама закачен за моју руку, и један кључ. А на торби написано 5 милиона долара. И нас двоје је требало да заједно идемо у Лихтенштајн, положимо те паре у сеф, онда ја узимам кључ и, кад се Радован преда, те паре опет заједно носимо код двојице америчких адвоката који су ослободили О.Ј.  Симпсона, а који су требали да преузму Радованову одбрану, која ће да кошта баш толико – пет милиона долара. Просто нисам могла да верујем шта човек прича. Деветнаест месеци смо се натезали око тога. Ја сам им објашњавала да немам начина да му пошаљем било какву поруку јер немам комуникацију са њим, али ми није веровао. Одлазио је у Вашингтон на консултације, враћао се и све тако у круг".

"Онда су почели невероватни притисци на нас. Једном су упали у кућу и одвели Сашу. Не знамо где је био, нити он зна, јер су му ставили панцир и капуљачу на главу и стрпали га у хеликоптер. Вратили су га после десет дана, јер су схватили да тек он ништа не зна. Мене су најчешће испитивали, снимали камером па после анализирали. Односили ствари из куће, које некад врате, некад не. Често смо после тих претреса откривали да нам фали новац или злато. Нису то бог зна које паре, јер их нисмо имали, али дешавало се да су однели по 30 или 50 евра које су нашли у дечијој касици, можда су очекивали да ће наћи Радованове отиске, шта ли? Па тако након неког времена откријемо да нам фали нека гардероба, нешто од злата које сам добила за свадбу и које су деца добијала кад су били мали. Више пута се дешавало да узму мамину пензију. Осећали смо се понижено и беспомоћно када гомила људи са пушкама уђе у кућу и вршља по нашим стварима, а ми затворени сви у једној просторији, ћутимо и дрхтимо", присећа се Соња ситуација кроз које су прошли током периода очевог скривања:

"Отворен је био телефон на који си анонимно могао да пријавиш све информације у вези са Радованом, његове јатаке, помагаче, доушнике и онда су се дошавале трагикомичне ситуације. Људи су пријављивали једни друге из пакости, комшије које се суде око међе, конкурентске фирме из исте улице, мужеви су пријављивали женине љубавнике и слично".

"Очврснуле су нам породичне везе и схватили смо ко су нам прави пријатељи, а стекли смо и неке нове које у другачијим околностима највероватније никада не бисмо срели. Било је и оних који су окренули леђа и показали шта су и ко су, јер људи се највише познају у невољи, лако је бити пријатељ када је све у реду".

Каже да их је много потресла и узнемирила недавно изречена неправоснажна пресуда од 40 година, али се нада да ће њен отац успјети да је жалбом обори или бар умањи. Истиче да приликом тих сусрета у ћелији Хашког трибунала бивши предсједник Републике Српске се никада није жалио нити кривио било кога.

" Само једном ми је рекао: 'Жао ми је, кад су ме већ продали, зашто то нису добро наплатили. Могли су много тога да добију за моју главу, да их уцене, да се изборе за народ, државу'. Мислио је на оне који су га предали, на државни врх Србије", завршава своју исповијест Соња Караџић.

(СБ)

Коментари / 25

Оставите коментар
Name

питање Соњи

10.06.2016 08:12

Разумијем кад се оде у илегалу. Разумијем и да промијенис изглед. Ал не разумијем, да ако ниси крив то урадис? Да ли је то онда кукавицлук? Истина се доказује поступцима, а мислим да Радован повлацеци се у илегалу и не радеци ниста за Српску, цак је промијенио и занимање. Примјер је Сесељ. Он се никада није крио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Синнy Боy

10.06.2016 09:40

Да је Сесељ знао да ће у Хагу боравити 12 година крио би се и он у илегали.

Name

Херцеговина

10.06.2016 09:51

Оцито си глуп,и ниста не разумијес. Под хитно ти је потребна терапија

Name

Ја

10.06.2016 10:11

Да није било нас бораца и опредјељености да се истраје у одбрани огњиста вјероватно би било много другачије.

Name

ЗОКА

10.06.2016 10:21

САД ХОЦЕ ДА БУДЕ ЗРТВА А ЗИВОТ НА ВИСОКОЈ НОЗИ,ВАЗДА.

Name

Бањалучанин

10.06.2016 08:43

Живио нам, Радоване. Ти си бранио наш народ од ових терориста, џихадиста. Живјела Република Српска!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бањалуцанин

10.06.2016 09:29

Ста ти је дао Радован,да немас ста да једес у да зивис од дијаспоре.

Name

Брод

10.06.2016 09:57

Брат Радован дао нам нашу Републику Српску.

Name

Пишите ћирилицом

10.06.2016 10:43

*За ЛАТИНичара из БЛ. Радован нам је дао оно што данашњи самозвани патриоти својатају, а тада су побјегли-дезертирали одавде, бавећи се шверцом и школујући се у школама по мађарској. Сада су ови западни учењаци патриоте а Радован и његови сапатници издајице.

Name

за Брод

10.06.2016 17:06

Без Клинтона никад не би имали Републику Српску,то је истина која многе Србе боли ,али је на насу залост ,истина.

Name

правда"

10.06.2016 09:14

"Рат је поцео у мају а ми смо вец у јуну имали извјестаје о силовању и породјајима." Незнам какве су то зене Које носе дијете мјесец Дана. Тацно је да су се срби лазно преставили као кољаци злоцинци и силоватељи...

ОДГОВОРИТЕ
Name

фф

10.06.2016 09:35

Баш се патила у Београду , хеликоптер,пудлица и све повластице,имала и јести и пити а ми многи нисмо имали ни хљеба.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Брод

10.06.2016 09:46

Живио нам наш брат Радован многаја љета,Живјела нам наша Република Српска.Ријетко се рађају више такви синови као брат Радован.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дон Кихот

10.06.2016 10:33

Мазали сте се маслом док га је било...а сад Бају ловиш да да....

ОДГОВОРИТЕ
Name

ме

10.06.2016 11:02

Који клаун од зене :)))) могла би у циркусу да наступа али само по изледу, духовности и интелигенцији ни трага..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Десњак

10.06.2016 23:01

Маре у П. М.

Name

Политикин забавник

10.06.2016 11:14

Неће ивер далеко од кладе

ОДГОВОРИТЕ
Name

Фикрет

10.06.2016 14:17

Сви политицари тога времена њих је проузвела Југославија у свог непријетеља и они су хтјели несто замислили ал су се изгубили у том времену и отисли у неком пигресном правцу постали и они и народи зртве то би сви требали себи признати јел незнање је увест народ у рат за то неби оправдао ни једног политицара добар политицар диплоната нема опцију рата вец мудрост сви страдали а хтјели добро како то је не знање.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре Фикрет

10.06.2016 21:27

Васе теоретисање и прице нису вриједиле у вријеме 1992. године. Муслимани су хтјели цијелу Босну за себе (сто и данас зеле), Срби су хтјели остати у YУ због Србије (сто и данас зеле) а мудри Хрвати су хтјели на свадји муслимана и Срба добити Херцег Босну (сто и данас зеле). За рат и превисе довољно разлога. Додајмо јос и избор Изетбеговица да це ратом несто одбранити и његову исламску декларацију и ето Вам босанског лонца који и данас кљуца.

Name

доми

10.06.2016 19:12

ЈА ЈЕС МИ ТЕ ЗАО СИРОТИЦЕ!!! ЕВО ПЛАЦЕМ ЗА ТОБОМ!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

зитто

10.06.2016 23:38

А , ја за тобом !

Name

Карадзиц

10.06.2016 19:15

Господо драга, прво није тацно да је неко гладан. Обидјите кафице, кафане, ресторане, погледајте која кола се возе и какви станови се продају. Друго, цовјек је водио Српску кад је нико није хтио водити. А био је доктор, а богами и зена му је доктор. Зар не би боље просао да се није бавио политиком? Треце, нама глупим Србима није дозволио да се дијелимо на цетнике и партизане. Цетврто: први пут нас је водио доктор а не неки металац неписмени типа Тита. И задње: нек се крио од лосих Срба и западњака лопова, свака му цаст. Поносан сам на њега. А данас ми ови наси криминалци на власти вриједјају интелигенцију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бањалучанин

10.06.2016 20:35

Слажем се. Све је истина.

Name

Ре Карадзиц

11.06.2016 09:04

Веома лосе си информисан.Који то бравар зна да свира клавир и говори неколико страних језика,наравно са лосим познавањем Српског језика....?????Прва његова посјета Енглеској све говори о њему а Краљица му рекла после свирке на клавиру:Ако си ти бравар ја нисам Краљица...!!

Name

ре Бањалуцанин

11.06.2016 14:38

Да јој ниси био лицни тјелохранитељ или мозда несто јос близе кад све знас?