Sonja iskreno: Niko ne zna naše muke!

"Do tada se Radovan normalno kretao, prolazio punktove SFOR-a. Međutim, samo par meseci posle potpisivanja stigla je informacija da je Holbruk naredio da se svim sredstvima ide na likvidaciju Radovana Karadžića"

Republika Srpska 10.06.2016 | 07:09
Sonja iskreno: Niko ne zna naše muke!

U ekskluzivnoj ispovijesti koju je dala za beogradski Ekspres, Sonja Karadžić-Jovičević, kćerka bivšeg prvog čovjeka Republike Srpske Radovana Karadžića, otkriva detalje koji su doveli do do hapšenja njenog oca.

"Posle one čuvene svadbe koja se označava kao početak sukoba u Bosni i prvih barikada u Sarajevu, mi smo nastavili da živimo u svom stanu sve dok jednog dana nisu došli neki momci iz bezbednosne službe i odveli nas u hotel 'Holidej In'. Ništa nisam ponela, ni stvari ni dokumenta, jedino mi je slučajno ostao indeks u torbi. Ti momci su došli, poskidali sijalice u haustoru i rekli nam da krenemo. Pokupila sam rođaku iz Putinaca koja je kod nas studirala, umotala mačka u ćebe i ušla u kola. Vozila sam tatinu ladu jer njega su stavili u neka druga kola. Nisam znala gde idemo jer smo bili u koloni sve dok nismo došli u 'Holidej In'. Tada sam čula da su primetili da se iza naše zgrade okupljaju Zelene beretke. Kasnije sam videla da mi je u autu ostala tetkina tepsija, ispostaviće se jedina stvar koju sam ponela u izbeglištvo. Mama se posle rasplakala kada je videla tu tepsiju, u kojoj je svojoj sestri slala nešto, neku pitu valjda.

Istina o mojoj pudlici, helikopteru i ranjenicima

"U ratu mi je izginulo puno prijatelja. Obično smo se okupljali za moj rođendan, a onda smo stalno odgađali viđenja jer je svako malo neko poginuo ili bio ranjen. Teško je bilo, živeli smo bez struje u izbegličkom smeštaju. Miševi su nam šetali iznad glave, u tim barakama gde smo živeli kada smo izašli iz Sarajeva, nekom kampu izviđačkom. I posle neko priča da smo živeli u luksuzu. Čula sam sve te razne priče, pisalo se i po medijima svašta, ali nije me pogađalo jer sam znala da to nije istina.

Jedna od tih priča bila je i ona o pudlici. Da sam izbacila ranjenike iz helikoptera da bi se do Pala povezla moja pudlica. Ništa od toga nije istina, osim da sam toga dana kada je nastala ta fotografija, ja sa pudlicom ispred helikoptera, stvarno bila u Beogradu.

Sve je izmislio jedan beogradski novinar koji zatekao na aerodromu sa nama. Radovan je imao teoriju da preko njega opozicija smešta Miloševiću jer je to bilo pred same izbore 1992. godine, a ja nisam znala šta da mislim. Sve mi je to bilo suludo", konstatuje Karadžićeva.

Muslimani su nas razbili propagandom

"Propaganda sa muslimanske strane je bila strašna i oni su ozbiljno radili na tome. Sve je išlo na to da se Srbi predstave kao divljaci, koljači, silovatelji. Takva vrsta medijske pripreme krenula je mnogo ranije. Još 1987-88. godine angažovana je agencija Ruder i Fin, koja je radila na tome da bi Srbi mogli kasnije da se optuže tačno po stavkama iz Ženevske konvencije. Neke stvari nisu prošle, kao pokušaj sa hemijskim oružjem, ili optužbe da spremamo biološko oružje. Mi nismo imali hleba da jedemo, odakle nam hemijsko oružje. I zato su krenuli da podmeću silovanja. To zvuči strašno, ali po statistikama silovanih muslimanki ispada da Srbi nisu ništa drugo radili tokom rata nego samo silovali njihove žene. Sukobi su počeli u maju, a mi smo već u julu imali izveštaje o strašnim silovanjima i navodne porođaje tih silovanih žena. Nemoguće, jer niko se ne porađa za 3-4 meseca. Kasnije se saznalo da su se neke od njih porodile na privatnim klinikama u Švajcarskoj i da su mnoga od te dece bila crna ili melezi. Ali, o tome niko nije pisao".

Radovan se družio sa Koljevićem, sa ostalima je bio na “vi”

"Radovan i Ljiljana su se porodično družili sa Nikolom Koljevićem. Viđali smo se na rođendanima i slavama. On je bio iz te ekipe intelektualnog društva mojih roditelja. Međutim, imao je ličnu tragediju da mu je jedan sin poginuo u Austriji na skijanju i on je godinama kasnije bio depresivan i na kraju je izvršio samoubistvo pred ne znam koju godišnjicu od pogibije sina. Biljanu Plavšić upoznala sam kada je dolazila u stranku, ali sa njom se nisu privatno družili, dok sam generala Mladića srela tek za vreme rata. Sećam se da uleteo bukvalno nogom u neki objekat 'Krajina' tamo na Palama, da je bio strog i nabusit kakav je i danas. Bili su on i njegova žena Bosa jednom kod nas na slavi, ali se nismo privatno družili. Jovicu Stanišića sam videla tri puta u životu, od toga dva puta u Hagu, takođe i Frenkija Simatovića".

O odnosu svog oca sa ljudima kaže da je ponekad bio čudan za ove prostore…

"Radovan je sa svima bio na 'vi', mlađima i starijima. On je sa snajom bio na 'vi' sve dok se nije udala za mog brata Sašu. Mama ga je jednom pitala: Kako možeš da budeš sa Brankicom na 'v' kada nam živi u kući, donosi ti kafu, u trenerci šetaš pred njom… A on je odgovarao: 'Ako pređem na ti i zbližim se sa njom, a posle oni raskinu, ja ću da patim'.

Kako je Holbruk natjerao Miloševića da proda Radovana

 O ostavci svog oca, Dejtonskom sporazumu i podizanju optužnice Haškog tribunala protiv svog oca Sonja Karadžić-Jovičević kaže da su to bili povezani i uzajamno uslovljeni potezi međunarodne zajednice.

"Amerikanci su mesecima pre Dejtona vršili pritisak da Radovan podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske. I ne samo to, nego su od njega tražili da 'zaledi', baš tako je bila formulacija, funkciju predsednika SDS i da se ne pojavljuje u javnosti. Da može samo da se bavi poslom psihijatra i da piše knjige, otkriva ćerka haškog optuženika uslove za potpisivanje Dejtonskog sporazuma.

Sećam se te noći kada je Radovan potpisao taj 'sporazum o povlačenju'. Jovica Stanišić je noću sleteo helikopterom na Pale i doneo taj papir da ga tata potpiše, pa ga odneo nazad".

Ona misli da ta ideja nije mogla da prođe u najmanju ruku bez prećutne saglasnosti Miloševića.

"Teško da je to bila Miloševićeva ideja. To je bila njihova ideja, ali su tražili da je on podrži i sprovede u delo kao 'faktor stabilnosti na Balkanu', formulaciju koju će uskoro zameniti onom 'najveći koljač na Balkanu', kada im više nije bio potreban".

"Sećam se te noći kada je Radovan potpisao taj '“sporazum o povlačenju'... Jovica Stanišić je noću sleteo helikopterom na Pale i doneo taj papir da ga tata potpiše, pa ga odneo nazad. Najveća mi je satisfakcija što smo dokazali da taj papir postoji i što je na kraju prilikom izricanja presude i sam tribunal u Hagu to priznao i uzeo kao olakšavajuću okolnost", konstatuje Sonja Karadžić te dodaje da u tom sporazumu nije bilo nikakvih para niti rezidencija, vila i stanova, kao što se pričalo.

"Jedina pretnja je bila gašenje SDS i progon od strane Haškog tribunala u slučaju da Radovan prekrši sporazum i opet se politički angažuje. Taj dokument potpisali su Holbrooke, Milošević i Radovan, a kao garanti sporazuma su potpis stavili Biljana Plavšić, Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik.

Karadžićeva kćerka smatra da su tada prevarili njenog oca.

"Do tada se Radovan normalno kretao, prolazio punktove SFOR-a. Međutim, samo par meseci posle potpisivanja stigla je informacija da je Holbruk naredio da se svim sredstvima ide na likvidaciju Radovana Karadžića, odnosno da se izbegne svaka mogućnost da on dospe u Haški tribunal. Nismo tada mogli da proverimo tu informaciju, pa se tata sklonio, za svaki slučaj. Krio se, malo na Palama, pa malo u okolini i onda u jednom trenutku ni mi više nismo znali gde je. Prekinuti su nam svi kontakti i deset godina nisam imala komunikaciju sa ocem, kaže Sonja.

Amerikanci su nudili da ga uhapse, pa da mu plate odbranu

Karadžićeva kaže da je porodica poslednji put videla Radovana na rođendanu njenog najstarijeg sina 14. februara 1998. godine.

"Posle toga je otišao u duboku ilegalu. Video kasetu sa tog rođendana imaju sve bezbednosne strukture. Zaplenili su je odmah. Pričalo se da sam jedino ja bila u kontaktu sa njim i volela bih da jesam, ali nisam. Amerikanci su vršili pritisak na nas da nađemo neki link do Radovana i prenesemo mu poruku da su spremni da daju pet miliona dolara. Dolazila je ta neka budala, američki špijun, koji je sve vreme dok me je ispitivao crtao nebuloze na parčetu papira. Sećam se tog crteža – Čiča Gliše koji je na ruci imao lisice i za lisice zakačenu torbu, a drugi kraj torbe drugim lisicama zakačen za moju ruku, i jedan ključ. A na torbi napisano 5 miliona dolara. I nas dvoje je trebalo da zajedno idemo u Lihtenštajn, položimo te pare u sef, onda ja uzimam ključ i, kad se Radovan preda, te pare opet zajedno nosimo kod dvojice američkih advokata koji su oslobodili O.J.  Simpsona, a koji su trebali da preuzmu Radovanovu odbranu, koja će da košta baš toliko – pet miliona dolara. Prosto nisam mogla da verujem šta čovek priča. Devetnaest meseci smo se natezali oko toga. Ja sam im objašnjavala da nemam načina da mu pošaljem bilo kakvu poruku jer nemam komunikaciju sa njim, ali mi nije verovao. Odlazio je u Vašington na konsultacije, vraćao se i sve tako u krug".

"Onda su počeli neverovatni pritisci na nas. Jednom su upali u kuću i odveli Sašu. Ne znamo gde je bio, niti on zna, jer su mu stavili pancir i kapuljaču na glavu i strpali ga u helikopter. Vratili su ga posle deset dana, jer su shvatili da tek on ništa ne zna. Mene su najčešće ispitivali, snimali kamerom pa posle analizirali. Odnosili stvari iz kuće, koje nekad vrate, nekad ne. Često smo posle tih pretresa otkrivali da nam fali novac ili zlato. Nisu to bog zna koje pare, jer ih nismo imali, ali dešavalo se da su odneli po 30 ili 50 evra koje su našli u dečijoj kasici, možda su očekivali da će naći Radovanove otiske, šta li? Pa tako nakon nekog vremena otkrijemo da nam fali neka garderoba, nešto od zlata koje sam dobila za svadbu i koje su deca dobijala kad su bili mali. Više puta se dešavalo da uzmu maminu penziju. Osećali smo se poniženo i bespomoćno kada gomila ljudi sa puškama uđe u kuću i vršlja po našim stvarima, a mi zatvoreni svi u jednoj prostoriji, ćutimo i drhtimo", priseća se Sonja situacija kroz koje su prošli tokom perioda očevog skrivanja:

"Otvoren je bio telefon na koji si anonimno mogao da prijaviš sve informacije u vezi sa Radovanom, njegove jatake, pomagače, doušnike i onda su se došavale tragikomične situacije. Ljudi su prijavljivali jedni druge iz pakosti, komšije koje se sude oko međe, konkurentske firme iz iste ulice, muževi su prijavljivali ženine ljubavnike i slično".

"Očvrsnule su nam porodične veze i shvatili smo ko su nam pravi prijatelji, a stekli smo i neke nove koje u drugačijim okolnostima najverovatnije nikada ne bismo sreli. Bilo je i onih koji su okrenuli leđa i pokazali šta su i ko su, jer ljudi se najviše poznaju u nevolji, lako je biti prijatelj kada je sve u redu".

Kaže da ih je mnogo potresla i uznemirila nedavno izrečena nepravosnažna presuda od 40 godina, ali se nada da će njen otac uspjeti da je žalbom obori ili bar umanji. Ističe da prilikom tih susreta u ćeliji Haškog tribunala bivši predsjednik Republike Srpske se nikada nije žalio niti krivio bilo koga.

" Samo jednom mi je rekao: 'Žao mi je, kad su me već prodali, zašto to nisu dobro naplatili. Mogli su mnogo toga da dobiju za moju glavu, da ih ucene, da se izbore za narod, državu'. Mislio je na one koji su ga predali, na državni vrh Srbije", završava svoju ispovijest Sonja Karadžić.

(SB)

Komentari / 25

Ostavite komentar
Name

pitanje Sonji

10.06.2016 08:12

Razumijem kad se ode u ilegalu. Razumijem i da promijenis izgled. Al ne razumijem, da ako nisi kriv to uradis? Da li je to onda kukavicluk? Istina se dokazuje postupcima, a mislim da Radovan povlaceci se u ilegalu i ne radeci nista za Srpsku, cak je promijenio i zanimanje. Primjer je Seselj. On se nikada nije krio.

ODGOVORITE
Name

Sinny Boy

10.06.2016 09:40

Da je Seselj znao da će u Hagu boraviti 12 godina krio bi se i on u ilegali.

Name

Hercegovina

10.06.2016 09:51

Ocito si glup,i nista ne razumijes. Pod hitno ti je potrebna terapija

Name

Ja

10.06.2016 10:11

Da nije bilo nas boraca i opredjeljenosti da se istraje u odbrani ognjista vjerovatno bi bilo mnogo drugačije.

Name

ZOKA

10.06.2016 10:21

SAD HOCE DA BUDE ZRTVA A ZIVOT NA VISOKOJ NOZI,VAZDA.

Name

Бањалучанин

10.06.2016 08:43

Живио нам, Радоване. Ти си бранио наш народ од ових терориста, џихадиста. Живјела Република Српска!

ODGOVORITE
Name

Banjalucanin

10.06.2016 09:29

Sta ti je dao Radovan,da nemas sta da jedes u da zivis od dijaspore.

Name

Брод

10.06.2016 09:57

Брат Радован дао нам нашу Републику Српску.

Name

Пишите ћирилицом

10.06.2016 10:43

*За ЛАТИНичара из БЛ. Радован нам је дао оно што данашњи самозвани патриоти својатају, а тада су побјегли-дезертирали одавде, бавећи се шверцом и школујући се у школама по мађарској. Сада су ови западни учењаци патриоте а Радован и његови сапатници издајице.

Name

za Brod

10.06.2016 17:06

Bez Klintona nikad ne bi imali Republiku Srpsku,to je istina koja mnoge Srbe boli ,ali je na nasu zalost ,istina.

Name

pravda"

10.06.2016 09:14

"Rat je poceo u maju a mi smo vec u junu imali izvjestaje o silovanju i porodjajima." Neznam kakve su to zene Koje nose dijete mjesec Dana. Tacno je da su se srbi lazno prestavili kao koljaci zlocinci i silovatelji...

ODGOVORITE
Name

ff

10.06.2016 09:35

Baš se patila u Beogradu , helikopter,pudlica i sve povlastice,imala i jesti i piti a mi mnogi nismo imali ni hljeba.

ODGOVORITE
Name

Брод

10.06.2016 09:46

Живио нам наш брат Радован многаја љета,Живјела нам наша Република Српска.Ријетко се рађају више такви синови као брат Радован.

ODGOVORITE
Name

Don Kihot

10.06.2016 10:33

Mazali ste se maslom dok ga je bilo...a sad Baju loviš da da....

ODGOVORITE
Name

me

10.06.2016 11:02

Koji klaun od zene :)))) mogla bi u cirkusu da nastupa ali samo po izledu, duhovnosti i inteligenciji ni traga..

ODGOVORITE
Name

Desnjak

10.06.2016 23:01

Mare u P. M.

Name

Politikin zabavnik

10.06.2016 11:14

Neće iver daleko od klade

ODGOVORITE
Name

Fikret

10.06.2016 14:17

Svi politicari toga vremena njih je prouzvela Jugoslavija u svog neprijetelja i oni su htjeli nesto zamislili al su se izgubili u tom vremenu i otisli u nekom pigresnom pravcu postali i oni i narodi zrtve to bi svi trebali sebi priznati jel neznanje je uvest narod u rat za to nebi opravdao ni jednog politicara dobar politicar diplonata nema opciju rata vec mudrost svi stradali a htjeli dobro kako to je ne znanje.

ODGOVORITE
Name

Re Fikret

10.06.2016 21:27

Vase teoretisanje i price nisu vrijedile u vrijeme 1992. godine. Muslimani su htjeli cijelu Bosnu za sebe (sto i danas zele), Srbi su htjeli ostati u YU zbog Srbije (sto i danas zele) a mudri Hrvati su htjeli na svadji muslimana i Srba dobiti Herceg Bosnu (sto i danas zele). Za rat i previse dovoljno razloga. Dodajmo jos i izbor Izetbegovica da ce ratom nesto odbraniti i njegovu islamsku deklaraciju i eto Vam bosanskog lonca koji i danas kljuca.

Name

domi

10.06.2016 19:12

JA JES MI TE ZAO SIROTICE!!! EVO PLACEM ZA TOBOM!!

ODGOVORITE
Name

zitto

10.06.2016 23:38

A , ja za tobom !

Name

Karadzic

10.06.2016 19:15

Gospodo draga, prvo nije tacno da je neko gladan. Obidjite kafice, kafane, restorane, pogledajte koja kola se voze i kakvi stanovi se prodaju. Drugo, covjek je vodio Srpsku kad je niko nije htio voditi. A bio je doktor, a bogami i zena mu je doktor. Zar ne bi bolje prosao da se nije bavio politikom? Trece, nama glupim Srbima nije dozvolio da se dijelimo na cetnike i partizane. Cetvrto: prvi put nas je vodio doktor a ne neki metalac nepismeni tipa Tita. I zadnje: nek se krio od losih Srba i zapadnjaka lopova, svaka mu cast. Ponosan sam na njega. A danas mi ovi nasi kriminalci na vlasti vrijedjaju inteligenciju.

ODGOVORITE
Name

Бањалучанин

10.06.2016 20:35

Слажем се. Све је истина.

Name

Re Karadzic

11.06.2016 09:04

Veoma lose si informisan.Koji to bravar zna da svira klavir i govori nekoliko stranih jezika,naravno sa losim poznavanjem Srpskog jezika....?????Prva njegova posjeta Engleskoj sve govori o njemu a Kraljica mu rekla posle svirke na klaviru:Ako si ti bravar ja nisam Kraljica...!!

Name

re Banjalucanin

11.06.2016 14:38

Da joj nisi bio licni tjelohranitelj ili mozda nesto jos blize kad sve znas?