Анализа - Натчовечанска снага воље: Од „падавичара“ и фломастера до Супермена!

Издисао је на почетку борећи се против свега, а сада шампионским плућима удише ваздух Булоњске шуме!

Тенис 10.06.2016 | 00:00

Био је мај 2005. и био му је то тек други Гренд слем у каријери. Тек што је прославио 18. рођендан, Новак Ђоковић је изашао на шљаку Париза. Више се очекивало од од Марија,Монфиса и осталих. Он је био тек талентована претња која као Србин нема тениски педигре за успех.

Прву победу на гренд слем турнирима, Новак је остварио у премијерном учешћу на Ролан Гаросу када је почистио Робија Ђинеприја 6:0, 6:0, 6:3. Порука коју тада многи нису могли да схвате. У другом колу га је чекао специјалац за шљаку, актуелни вицешампион и у том тренутку играч којем су се давале највеће шансе за трофеј - Аргентинац Гиљермо Корија.

Новак је освојио први сет, најавио сензацију, али против више силе није могао. Синуси и алергија су били међу најтежим противницима Новака Ђоковића на почетку каријере. Коријаје изједначио у сетовима, Новак је покушавао, али једва је дисао на терену. Родитељи су из ложе покушавали да га охрабре, бодрили га, али једноставно није могло. Лекарски тајмаут није помогао и Новак је средином трећег сета предао меч. Тужан завршетак до тада највећег турнира за талентованог Србина. Почела је ера Рафаела Надала који је постао најмлађи освајач Ролан Гароса...

Следеће године се Ђоковић вратио у Париз као тенисер из Топ 40 и већ тада се више очекивало од њега. О њему се причало, а Британци су му понудили држављанство непосредно пре Дејвис куп окршаја са њима. Одбио је и направио први потез због којег ће постати највећи спортиста Србије.

Уследио је други покушај на Ролан Гаросу и први окршај са Рафаелом Надалом. Почетак највећег ривалства у историји тениса. Први пут су стали један преко пута другога у четвртфиналу Купа мускетара, пошто је претходно Новак направио подвиге противГоназелса, Хаса, Монфиса... Бик са Мајорке је до четвртфинала попут машине гутао све пред собом, а Новак је и даље био нејак да се супростави каменој левици шпанског гладијатора. Осећало се и знало да Ђоковић нема шансе против разјареног Шпанца. Изгледало је као када осмак малтретира петака...

Један детаљ је тада посведочио о челичној вољи младог Србина која ће бити награђена 11 година касније. Док је Најки специјално дизајнирао Надалу патике са натписом „ВамосРафа“, Србин којег спонзори још нису препознали као будућег Краља се нашалио и на патикама фломастером исписао „Вамос Ноле“. Он је веровао... Навијачи, спонзори и стручњаци нису. Али он и његови најближи - јесу!

Борио се колико је могао, али после скоро два сата игре је морао да капитулира. Надал је добио прва два сета, после чега је Новак предао меч. Леђа и бутни мишић му нису дозволили да пружи јачи отпор. Велики спортиста Рафа је тада одбио да оптужи Србина за било шта и није сумњао у његове мотиве за предају. За разлику од многих...

Касније ће Новак у неколико наврата морати да „баци пешкир“ јер здравље је било прече.Енди Родик и буљук западних медија су то искористили да поведу хајку и етикетирају Новакакао „падавичара“ који неспортски предаје када види да не иде. Али, он није дозволио да му уђу у главу. Време је све показало. Новак је решио проблеме са здрављем и постао ово што јесте.

Уследио је први гренд слем у Мелбурну и Новак је у Париз од тада долазио као један од фаворита за титулу. У трећем и четвртом покушају га је заустављао неуништиви Надал у полуфиналу. Потом су дошли разочаравајући порази од Колшрајбера у трећем колу и Мелцерау четвртфиналу.

После шест покушаја, дошао је и онај који се дуго очекивао. Ђоковић је доминирао светским тенисом 2011. године и први пут дошао у Париз као равноправан такмац Надалу. Али један слаб дан у полуфиналу је искористио Роџер Федерер и спречио финале које је цела планета чекала.

Новак је побеђивао на свим осталим турнирима, покорио и Вимблдон и УС Опен, успоставио хегемонију у Мелбурну, али Гарос је и даље би Надалов бастион. С тим што су окршаји у наредне три године личили на дуеле тениских титана, а не на ону причу из 2006. када је Надалова физичка суперионост била довољан адут да се савлада Србин.

Новак је заредом изгубио финале, полуфинале и финале од Надала. Нијансе су тада Шпанцу доносиле тријумфе. Толико тешких и болних пораза би сломили свако обично људско биће. АлиНовак Ђоковић би се сваке године враћао бољи, јачи и за неки детаљ комплетнији тенисер. Из сваког пораза је извлачио поуку да би прошле године коначно скинуо и скалп Надалу у Булоњској шуми. У финалу га је чекао Вавринка и изгледало је да је то оно што се чекало. Међутим, Швајцарац је упропастио Новаков најбољи Ролан Гарос и направио сензацију у финалу.

Тада су многи испливали са констатација да је Ђоковић пропустио шансу каријере и да ће сви ти пораз оставити дубок траг и створити комплекс због којих ће остати без јединог великог трофеја који му недостаје у ризници. Међутим, опоравио се и од Вавринке, додао још опција шампионском софтверу и овог пролећа у фуриозном стилу напокон покорио црвену земљу Париза.

Из 12. покушаја! Као нико никада пре њега! Федереру и Агасију је требало 11. учешћа да освоје Ролан Гарос. Ђоковић је до 12. гренд слем титуле, стигао из 12. покушаја на Ролан Гаросу и придружио се Швајцарцу и Американцу у друштву бесмртних са пехарима велике четворке. Натчовечанском снагом воље је успео да коначно покори Париз.

Многи великани пре њега су покушавали и покушавали... Нико није остао толико доследан и упоран. 

Извор: моззартспорт