Analiza - Natčovečanska snaga volje: Od „padavičara“ i flomastera do Supermena!

Izdisao je na početku boreći se protiv svega, a sada šampionskim plućima udiše vazduh Bulonjske šume!

Tenis 10.06.2016 | 00:00

Bio je maj 2005. i bio mu je to tek drugi Grend slem u karijeri. Tek što je proslavio 18. rođendan, Novak Đoković je izašao na šljaku Pariza. Više se očekivalo od od Marija,Monfisa i ostalih. On je bio tek talentovana pretnja koja kao Srbin nema teniski pedigre za uspeh.

Prvu pobedu na grend slem turnirima, Novak je ostvario u premijernom učešću na Rolan Garosu kada je počistio Robija Đineprija 6:0, 6:0, 6:3. Poruka koju tada mnogi nisu mogli da shvate. U drugom kolu ga je čekao specijalac za šljaku, aktuelni vicešampion i u tom trenutku igrač kojem su se davale najveće šanse za trofej - Argentinac Giljermo Korija.

Novak je osvojio prvi set, najavio senzaciju, ali protiv više sile nije mogao. Sinusi i alergija su bili među najtežim protivnicima Novaka Đokovića na početku karijere. Korijaje izjednačio u setovima, Novak je pokušavao, ali jedva je disao na terenu. Roditelji su iz lože pokušavali da ga ohrabre, bodrili ga, ali jednostavno nije moglo. Lekarski tajmaut nije pomogao i Novak je sredinom trećeg seta predao meč. Tužan završetak do tada najvećeg turnira za talentovanog Srbina. Počela je era Rafaela Nadala koji je postao najmlađi osvajač Rolan Garosa...

Sledeće godine se Đoković vratio u Pariz kao teniser iz Top 40 i već tada se više očekivalo od njega. O njemu se pričalo, a Britanci su mu ponudili državljanstvo neposredno pre Dejvis kup okršaja sa njima. Odbio je i napravio prvi potez zbog kojeg će postati najveći sportista Srbije.

Usledio je drugi pokušaj na Rolan Garosu i prvi okršaj sa Rafaelom Nadalom. Početak najvećeg rivalstva u istoriji tenisa. Prvi put su stali jedan preko puta drugoga u četvrtfinalu Kupa musketara, pošto je prethodno Novak napravio podvige protivGonazelsa, Hasa, Monfisa... Bik sa Majorke je do četvrtfinala poput mašine gutao sve pred sobom, a Novak je i dalje bio nejak da se suprostavi kamenoj levici španskog gladijatora. Osećalo se i znalo da Đoković nema šanse protiv razjarenog Španca. Izgledalo je kao kada osmak maltretira petaka...

Jedan detalj je tada posvedočio o čeličnoj volji mladog Srbina koja će biti nagrađena 11 godina kasnije. Dok je Najki specijalno dizajnirao Nadalu patike sa natpisom „VamosRafa“, Srbin kojeg sponzori još nisu prepoznali kao budućeg Kralja se našalio i na patikama flomasterom ispisao „Vamos Nole“. On je verovao... Navijači, sponzori i stručnjaci nisu. Ali on i njegovi najbliži - jesu!

Borio se koliko je mogao, ali posle skoro dva sata igre je morao da kapitulira. Nadal je dobio prva dva seta, posle čega je Novak predao meč. Leđa i butni mišić mu nisu dozvolili da pruži jači otpor. Veliki sportista Rafa je tada odbio da optuži Srbina za bilo šta i nije sumnjao u njegove motive za predaju. Za razliku od mnogih...

Kasnije će Novak u nekoliko navrata morati da „baci peškir“ jer zdravlje je bilo preče.Endi Rodik i buljuk zapadnih medija su to iskoristili da povedu hajku i etiketiraju Novakakao „padavičara“ koji nesportski predaje kada vidi da ne ide. Ali, on nije dozvolio da mu uđu u glavu. Vreme je sve pokazalo. Novak je rešio probleme sa zdravljem i postao ovo što jeste.

Usledio je prvi grend slem u Melburnu i Novak je u Pariz od tada dolazio kao jedan od favorita za titulu. U trećem i četvrtom pokušaju ga je zaustavljao neuništivi Nadal u polufinalu. Potom su došli razočaravajući porazi od Kolšrajbera u trećem kolu i Melcerau četvrtfinalu.

Posle šest pokušaja, došao je i onaj koji se dugo očekivao. Đoković je dominirao svetskim tenisom 2011. godine i prvi put došao u Pariz kao ravnopravan takmac Nadalu. Ali jedan slab dan u polufinalu je iskoristio Rodžer Federer i sprečio finale koje je cela planeta čekala.

Novak je pobeđivao na svim ostalim turnirima, pokorio i Vimbldon i US Open, uspostavio hegemoniju u Melburnu, ali Garos je i dalje bi Nadalov bastion. S tim što su okršaji u naredne tri godine ličili na duele teniskih titana, a ne na onu priču iz 2006. kada je Nadalova fizička superionost bila dovoljan adut da se savlada Srbin.

Novak je zaredom izgubio finale, polufinale i finale od Nadala. Nijanse su tada Špancu donosile trijumfe. Toliko teških i bolnih poraza bi slomili svako obično ljudsko biće. AliNovak Đoković bi se svake godine vraćao bolji, jači i za neki detalj kompletniji teniser. Iz svakog poraza je izvlačio pouku da bi prošle godine konačno skinuo i skalp Nadalu u Bulonjskoj šumi. U finalu ga je čekao Vavrinka i izgledalo je da je to ono što se čekalo. Međutim, Švajcarac je upropastio Novakov najbolji Rolan Garos i napravio senzaciju u finalu.

Tada su mnogi isplivali sa konstatacija da je Đoković propustio šansu karijere i da će svi ti poraz ostaviti dubok trag i stvoriti kompleks zbog kojih će ostati bez jedinog velikog trofeja koji mu nedostaje u riznici. Međutim, oporavio se i od Vavrinke, dodao još opcija šampionskom softveru i ovog proleća u furioznom stilu napokon pokorio crvenu zemlju Pariza.

Iz 12. pokušaja! Kao niko nikada pre njega! Federeru i Agasiju je trebalo 11. učešća da osvoje Rolan Garos. Đoković je do 12. grend slem titule, stigao iz 12. pokušaja na Rolan Garosu i pridružio se Švajcarcu i Amerikancu u društvu besmrtnih sa peharima velike četvorke. Natčovečanskom snagom volje je uspeo da konačno pokori Pariz.

Mnogi velikani pre njega su pokušavali i pokušavali... Niko nije ostao toliko dosledan i uporan. 

Izvor: mozzartsport