24 год. од формирања Србачке бригаде

Полагањем цвијећа на спомен-обиљежја у Малим Ситнешима и Српцу и служењем парастоса у Спомен-соби погонулих бораца у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, у Српцу су данас обиљежене 24 године од формирања Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Република Српска 08.06.2016 | 12:25

Цвијеће су положили и запалили свијеће чланови породица погонулих, делегације општине Србац, Општинске борачке организације, Удружења ратних војних инвалида и Полицијске станице Србац.

У Спомен-соби налази се 136 ликова погинулих и несталих бораца, а парастос је служио протонамјесник србачки Жељко Сарић.

Подсјећајући на ратни пут бригаде, предсједник србачке Борачке организације је нагласио да је кроз ову бригаду у току рата прошло 3.338 бораца, од којих је 120 дало своје животе за слободу и Републику Српску, док се 10 још води као нестали, а евидентирано је и око 500 ратних војних инвалида. Митрић је нагласио да борци нису задовољни својим статусом, те да би друштво требало да има више слуха за њихове материјалне проблеме.

„Борачка организација има статус од посебног интереса, али је све више сличних организација које окупљају борачке категорије и добијају овај статус. Позивам на јединство све организације које окупљају борачке категорије, а нарочито апелујем на политичаре да се уједине и тако сачувају Републику Српску, да дуго и срећно у њој живимо“, казао је Душко Митрић.

Некадашњи помоћник команданта бригаде Вићо Ковачевић рекао је да сви грађани општине Србац треба да славе 7. јуни, дан када је смотру јединице извршио легендарни командант Првог крајишког корпуса, генерал Момир Талић.

„Прошли смо многа ратишта – дервентско-бродско, орашко, требавско, србобранско, озренско-возућко и градачачко ратиште и иза себе оставили трагове способне и храбре јединице без иједне мрље на савјести. Уз то смо чували границу општине Србац са Хрватском и помагали осталим ратним јединицама“, са поносом је истакао Ковачевић. Он је додао да демобилисани борци и њихове породице, нажалост, данас тешко живе и да је на државним и локалним властима да се њихов положај побољша.

Начелник општине Драго Ћирић потврдио је да велики број борачких категорија тешко живи упркос напорима да им се помогне. „Највећи проблем је незапосленост, јер најмлађи борац данас има 46 година и нико неће да га запосли у тим годинама. Многима смо помогли једнократним новчаним помоћима и пакетима грађевинског материјала, што уз подстицаје за покретање властитог бизниса треба наставити. Борци су створили Републику Српску и државни органи имају обавезу да им помогну системским рјешењима“, рекао је Ћирић.

БН телевизија(С.К.)