Пуповац: Хрватска се вратила у деведесете

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац: Хоће да нас подјеле, разбију изнутра. Буја антисрпска кампања. Хасанбеговић је пројекат ХДЗ-а. Представници католичке цркве морају да се обрачунају са усташким идејама.

Србија 06.06.2016 | 12:06
Пуповац: Хрватска се вратила у деведесете

Хрватска се вратила у деведесете, с тенденцијом рехабилитације и четрдесетих година 20. вијека. Нова влада, која сада више де факто и не постоји, потпуно је искључила Србе и друге мањине из свог програма, а укључила екстремно десне и екстремно конзервативне групације. Обновљени су искључиви национализам, нетолеранција и антимањинска, а посебно антисрпска кампања. А све се нагло погоршало после уласка Хрватске у Европску унију.

Овако Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа и дугогодишњи посланик у Хрватском сабору, оцјењује положај нашег народа у Хрватској. У инетервјуу наглашава да се Србија, поводом односа Загреба према Србима у Хрватској, као и отварања поглавља 23 и пута Србије у ЕУ, понаша у складу с могућностима.

"Те могућности су још ограничене и треба их на међународном и међудржавном плану повећавати. То ће, вјерујем, имати у виду у Београду, приликом састављања нове владе. Иначе, офанзивније понашање, у овим околностима, не би донијело више резултата, а могло би само да створи више неспоразума."

У Бриселу сте покушали да тражите помоћ у циљу побољшања положаја Срба у Хрватској, али вам је речено да је за такав разговор адреса у Загребу, пошто је Хрватска чланица ЕУ?

"У Бриселу, као и на другим мјестима, када је ријеч о политици, посебно српској, не можете наићи на разумјевање из првог пута. Осим тога, Европа има и своје велике проблеме. Треба само бити истрајан и пронаћи адекватан начин комуникације. Прве резултате видимо, јер и извештаји комесара за људска права Савјета Европе и за мањине ОЕБС потврђују оно због чега су почела наша међународна обраћања."

Због чега је тзв. Бечки споразум, чија би реализација значајно побољшала положај и протераних Срба из Хрватске и оних који су тамо остали, и даље само слово на папиру?

"То је ствар разговора између Загреба и Београда у првом реду. А њега нема готово ни око чега, па ни око тога."

Да ли је тачно да се Срби у Хрватској, ако су јавне личности, само у сфери политике декларишу као Срби, иначе се у супротном због страха за каријеру изјашњавају као Хрвати.

"Не, ако се окану политике, што у нашим приликама није необично, не значи да крију идентитет, или сарадњу са неполитичким српским институцијама. Ипак, проблем асимилације је већ годинама веома озбиљан, па са СПЦ, посебно са митрополитом Порфиријем, настојимо да осмислимо додатне програме и активности којима ћемо то зауставити."

Шта се догађа са друштвеним и културним институцијама Срба у Хрватској, имате ли средстава за рад, да ли ова атмосфера блокира ангажман појединаца, усађује страх код људи?

"Влада нам је, посебно Српском народном вијећу и Заједничком вијећу опшина, преполовила средства. Обрисани смо из буџетских ставки, а ове двије организације су формиране на темељу међународних уговора. То је притисак, покушај да нас ограниче у раду или угасе. Истовремено, подржавају се појединци и групе који би требало да разбију наше организације и представе њихову алтернативу.

Постоје ли значајније политичке подјеле унутар српског корпуса у Хрватској?

"На срећу, не постоје, али постоји производња подјела. Постоје покушаји да нас разбију и дјеле и неки су појединци прихватили ту улогу. Мисле да ће састајањем са Хасанбеговићем изградити свој политички утицај."

Неки угледни европски интелектуалци траже уклањање министра Златка Хасанбеговића из Владе Хрватске, због његовог односа према НДХ, антифашизму, Јасеновцу, усташтву... Чији је Хасанбеговић продукт, а чије кадровско решење?

"Хасанбеговић је пројекат ХДЗ-а и његовог врха, што из пријатељских, што из политичких разлога. Нас брине овај политички, јер је са својим ставовима претворен у идеолога ХДЗ-а и неког ко спроводи историјски ревизионизам (нажалост, заједно с неким круговима из Београда), културни ревизионизам и опасан пројекат антидемократских и антимањинских политика.

На недавним изборима унутар ХДЗ-а Хасанбеговић је добио највише гласова у делу избора за Предсједништво те партије. Шта то значи?

"Он не само да је добио највећи број гласова, већ је постао тренутно водећи идеолог и гласноговорник ХДЗ-а. Истовремено, неки људи из ХДЗ-а шаљу поруке да ће се вратити на позиције десног центра. С Хасанбеговићем, као главним идеологом и гласноговорником, тешко је у то поверовати.

Да ли сте сагласни са мишљењем да Хрватску чека обрачун са усташким идејама које су све јаче у Хрватској?

"Да, а у том смислу охрабрује грађански отпор који је све јачи у Хрватској и на којем слаби тај талас десног екстремизма и историјског ревизионизма. Овде ћу рећи, пресудно је да томе допринесе и ХДЗ, али и представници Католичке цркве."

Да ли су тачне оцјене да последњих година, паралелно са растом политичке и националне нетолеранције, у Хрватској расте и број људи, младих интелектуалаца, који се тим појавама и идејама јавно супротстаљају?

"Број интелектулаца који се одупиру десном екстремизму и историјском ревизионизму, отвореном клерикалном и националном тоталитаризму све је већи. Око 4.000 потписника петиције од стране културних радника против Хасанбеговића и више од 50.000 родитеља с децом који су се у Загребу недавно окупили против затупљивања у школама, а заправо против десничарског примитивизма, врло су озбиљни и већ дуго нису виђени у Хрватској. После година када се људи узвикивали "За дом спремни!", сада на улицу излазе они који узвикују "Неће проћи! Но пасаран!"

Сви хрватски званичници, бар формално, тврде да је Хрватска утемељена на антифашизму, али нико од њих више не спомиње да је тај антифашизам Хрватској обезбједио устанак Срба, да су све до септембра 1943. године Срби чинили партизанске јединице у Хрватској у проценту између 80 и 90 одсто. Зашто се то игнорише?

"Прије више година на обиљежавању Дана устанка који са хрватским антифашистима обиљежавамо у Србу, сваког 27. јула, у спомен на оружани устанак против окупатора, а посебно усташких колаборациониста, питао сам следеће: Може ли се у Хрватској говорити о антифашизму без Срба? Неки могу и говоре, али чињенице тако не говоре. Дакле, ко год говори тако, да не признаје огромну важност доприноса Срба антифашизму у Хрватској, или није истински антифашиста, или је историјски ревизиониста, који од антифашизма прави црвено вино додајући вештачку боју."

Хоће ли Хрватска, први пут од проглашења независности, имати ванредне парламентарне изборе?

"Како сада ствари стоје, то постаје све изгледнији излаз из овог политичког хаоса и нестабилности у који смо ушли у последњих неколико мјесеци.

Да ли је Коалиција ХДЗ-Мост крајње неприродна, као што тврде у СДП-у Зорана Милановића?

"Та коалиција није морала да буде неприродна да су пронашли заједнички језик, али нису. Они говоре различитим политичким језицима и имају различите политичке циљеве, а немају преводиоца и посредника. Премијер Орешковић то није успио да постане, јер он опет не разуме ниједан од тих језика."

(Вечерње новости)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Књин

06.06.2016 16:12

Рватска се врти у круг. Из тог круга никад неце ни изаци.

ОДГОВОРИТЕ