Градишка општина која се више не задужује

Без обзира на све политичке проблеме, због којих је у претходних годину и по, била у жижи јавности, Општина Градишка спада међу економски најстабилније локалне заједнице у Републици Српској. Томе у прилог иде и чињница да је и прошлу годину актуелна општинска власт окончала са суфицитом од 1.270.000 конвертиблиних марака. За разлику од Владе РС, која јој је много више одмогла него помогла, актуелна власт у Градишци се није задуживала, већ је успјела вратити значајан дио од близу 45 милиона марака дугова колико је претходна власт до 2012. године задужила ову општину.

О томе како је ова општина и поред свих проблема с којима се суочила у претходном периоду успјела задржати стабилност и успјешно сервисирати обавезе, разговарали смо са  првим човјеком Градишке Зораном Латиновићем.

"За разлику од неких локалних заједница које имају усвојен буџет, а немају расположива средства у Градишци је ситуација обрнута. Иако немамо усвојен буџет, Општина редовно измирује све мјесечне обавезе и по основу социјалних давања, стипендија, финасирања буџетских корисника, плата, пореза, доприноса... Резултат је то укупне активности које смо водили на плану стабилизације буџета у протекле три године, како на плану рационализације тако и у настојању да поспјешимо приходе који су у надлежности локалне заједнице тако да се буџетски оквир повећава", истиче Латиновић. 

Како каже, сама чињеница да је општина  2015. годину  завршили са суфицитом од 1.270.000 марака указује на један домаћински приступ. Захваљујући томе Општина Градишка је закључно са 31. децембром прошле године отплатила преко 13 милиона марака кредитних и других обавеза, то, каже начелник, указује да би овај мандат актуелна власт могла окончати са враћених између 17 и 18 милиона марака кредитних и других наслијеђених обавеза из претходног периода.

Бесмислено задуживање води у пропаст

Општина Градишка је, истиче начелник, показала да се једним одговорним радом може на свим нивоима власти заузети другачија политика, да се може функционисати и са властитим средствима сревисирати кредитне обавезе и стварати перспектива да се одређена средства превасходно усмјеравају у подизање привредних капацитета и радних мјеста, а не у стварање и измишљање радних мјеста и буџетске потрошње и прављење дефицита који даље проузрокује потребу кредитних задужења. То даље води стварању позиције Републике Српске да јој сутра неки данашњи финансијери одређују реформски пут и диктирају начин функционисања.

"Нажалост, чињеница да се РС у овом тренутку суочава са историјском задуженошћу, да је евидентно да се не могу исплатити нити пензије нити остали буџетски расходи без емитовања обвезница или трезорских засписа, указује на чињеницу да Влада није спремна да улази у реформске процесе и да ће по свој прилици ММФ одређивати и обим и динимику реформских процеса који ће евидентно бити поприлично тешки и болни. Морамо бити свјесни да је, све што је резултат политике креиране у протеклих десет година, засновано на средствима од продаје Телекома, од продаје државног капитала у предузећима која су претходне генерацаије створиле, а да се дефицити покривају на уштрб генерацаија које још нису ни рођене. Таква политика не даје нам охрабрења да РС може бити финансијски и економски одржива", сматра Латиновић

Пројекти упркос блокади

Због политичке блокаде у којој се ова општина налази након прошлогодишњег неуспјелог покушаја групе одборника окупљних око народних посланика Славка Дуњића и Зорана Аџића да уз политичку подршку врха Републике Српске, па и асистенцију полиције преузму локалну власт, Скупштина општине Градишка није засједала још од краја 2014. године због чега општина нема усвојен буџет за ову годину.

Градишка ће због тога, до краја овог мјесеца, функционисати на режиму "привременог финансирања", што јој омогућава несметано извршавање обавеза. Међутим, одлуку о наставку привременог финансирања, од 01. јула, односно усвајању буџета за 2016. на који је Министарство финансија, као контролни орган дало сагласност, у складу са законом, би требао донијети Окружни суд у Бањалуци. Општина је, каже Латиновић, већ припремила захтјев који се упућује надлежном суду преко Министарства управе и локалне самоуправе.

На овај начин би се омогућило нормално функционисање не само управе и буџетских корисника него и финансирање локалних избора, за шта су предвиђена неопходна средства.

Очекује се да ће кроз нормализацију функционисања органа локалне власти у пуном капацитету бити отворене могућност за реализацију бројних инфраструктурних пројеката на територији ове општине. Неки од тих пројеката су већ у поодмаклим фазама реализације, попут радова на секундарној канализационој мрежи. Настављају се и биће урађени значајни послови на изградњи обилазнице која би ускоро требала изаћи до Жеравичког пута са завршеним земљаним радовима у дужини од око три километра.

Врши се одржавање локалне инфраструктуре иако је прошле године дошло до кашњења средстава која за одржавање путева дозначавају "Шуме Српске".

"У овој години ћемо према усвојеном програму асфалтирати одређене локалне некатегорисане путеве, а надам се да ћемо на бази уштеда створити одређени простор да уз средства грађана у неким дионицама приступимо модернизацији путева. Удовољено је и нашем захтјеву да се инжињеријски вод Оружаних Снага БиХ ангажуја на одржавању локалних путева, на чишћењу запуштених канала... То би требало на неки начин да омогући једну нормалну комуникацију  и санирање штета  које су посљедица, једним дијелом, и поплава и обилних падавина", истиче Зоран Латиновић.

Смјештена на обали ријеке Саве, Градишка спада у подручја са великим ризиком од поплава. Због тога зашттита од ове природне непогоде представља посебну обавезу у животу локалне заједнице.

"Прошле године смо са Водама Српске успјели санирати три велика клизишта, мања клизишта су се појавила и након овог високог водостаја ријеке Саве, мислим да ћемо то у току године санирати, а урадили смо и пројекат гдје бисмо требали у самом сливном подручју да реконструишемо одводни канал, односно да извршимо његово  одмуљивања. Већ преко 25 година никакве активности на санирању тог једног веома битног канала у систему заштите од поплава и заштите од оборинских вода нису рађене".

Спортска дворана – рупа без дна

Спортска дворана са пратећим садржајима на површини од цца 6.000 квадрата, капитални је пројекат започет за мандата претходне локалне власти. Велика обећања из Владе РС и тадашњих локалних структура о брзом завршетку овог објекта остала су само обећања. Доласком на чело општине након избора 2012. година, начелника Зорана Латиновића и актуелне власти, на свјетлост дана изашла је она друга страна градишког "Скадра на Бојани".

"То је један од мегаломанских пројеката који смо затекли у фази потпуно несређених односа  са приватним партнером "Нискоградњом" из Лакташа. Затекли смо стање са неплаћеном  фактуром у износу од близу 700.000 марака. У међувремену управа за индиректно опорезивање покренула је поступак одузимања ПДВ броја Јавном предузећу "Сервициум" (инвеститор радова чији је оснивач Општина, оп.а) гдје је обрачунато преко 600.000 конвертибилних марака неплаћеног ПДВ-а. Са затезном каматом то је достигло цифру од преко 800.000 марака. Морам рећи да смо након бројних разговора, успјели регулисати проблем са ПДВ-ом и договорити да се одустане од блокаде ЈП "Сервициум" односно могуће блокаде општине као оснивача тог јавног предузећа. Истовремено смо са предузећем "Нискоградња" договорили да се дуг преполови. Друга половина овог дуга би био прилог "Нискоградње" у превазилажењу постојећег стања", каже Латиновић.

Међутим, суштина проблема око изградње Спротске дворане јесте у чудноватој измјени пројекта којим је предвиђена површина овог објекта, преко ноћи, повећана готово три пута.

"Остаје отворено питање зашто је, након потписивања основног уговора са приватним партнером о изградњи дворане на 2.260 квадрата, пројекат преко ноћи промијењен и површина дворане повећана на чак 6.000 метара квадтратних и то без извора финансирања, без рокова изградње, већ на бази обећања из Владе РС да ће недостајућа средства за изградњу на тој површини бити обезбијеђена. Истина, Влада РС, је у 2012. години дозначила 1,2 милиона марака, док је по процјени грађевинских стручњака било неопходно између 4 и 5 милиона да би се објекат ставио у функцију" каже Латиновић.

Притиснути великим крединтим обавезама и другим дуговањима које су начелник и актуелна власт затекли када су дошли на чело Градишке, у протекле три године нису имали никакве могућности за наставак радова на мегаломанском пројекту спортске дворане. Од пројекта се сигурно је, ипак неће одустати, јер то би била несагледива штета за Градишку. Начелник је увјерен да ће убрзо бити пронађено рјешење за Спортску дворану која је више него неопходна овом граду. Они који су започели њену изградњу очито су имали и неке "другачије" рачунице. Таква времена, су, према ријечима првог човјека Градишке општине, заувијек иза нас.

Резултати говоре

Иако то званично још није саопштено, у Градишци одавно нема дилеме око тога ко ће бити кандидат Савеза за промјене за новог, старог начелника ове општине.

Латиновића не интересује ко ће му с друге стране изаћи на црту јер вјерује да ће грађани Градишке знати да препознају шта је ко за њих и ову средину радио у претходном периоду.

 "Очекујем да ћемо у наредном периоду када се и покрену рокови за кандидатуру и одборничких листа и кандидата за начелника укупну процедуру и објавити, верификовати и нашу предизборну платформу која ће опет бити наставак онога што смо дефинисали 2012. године, у очекивању да и грађани препознају наш труд и напор, да за разлику од републичког нивоа власти, уведемо неки нови однос власти према грађанима и према пословима које вршимо. Мислим да можемо рећи да смо протекле три године, а ево надам се и у овој четвртој години мандата урадили и већину послова које смо и обећали грађанима".

Реализовани пројекти које начелник посебно истиче односе се прије свега на ријешено питање Топлане, повезивање 20 села Лијевча и Поткозарја на градски водовод, изградња секундарне канализационе мреже на коју ће се прикључити око хиљаду домаћинстава чиме ће додатно бити заштићено водоизвориште у Жеравици, већ поменуту обилазницу и друге пројекте.... Циљ је и, како истиче, да се кроз смањење администрације и повећање ефикасности кроз различите пројекте омогући квалитетнији живот свим становницима Градишке.  Слика ове општине је поправљена и када су у питању међународни донатори.

"Градишка је једина општина у Босни и Херцеговини која је прошла три најзначајнија пројекта која финансирају страни донатори. Ту је пројекат развоја улоге мјесних заједница, пројекат локалног интегрисаног развоја који је фокусиран према привреди и такозвани МЕГ пројекат, за који би требали да, када је у питању инфраструктура, половину средстава обезбиједи Општина, док би друга половина била обезбијеђена из донаторских фондова. У прошлој години је преко 800 хиљада марака донаторских средстава уложено у различите социјалне пројекте. Циљ нам је да се поправи животни стандард људи, поготово оних најугроженијих категорија, како повратника, тако и расељених лица, да их економски колико толико оснажимо да могу живјети од свога рада". истиче начелник Латиновић

Посебан акценат, начелник, ставља на подизање привредне активности према агроиндустријској зони у Новој Тополи, гдје су за три претходне године пронађени инвеститори који би кроз реализацију бизниспланова требали да отворе око 630 нових радних мјеста.

Аутор: Миљан Ковач

Извор: Импулс